Konferencija „Nova energija – pametni gradovi“ održana je u okviru 13. Međunarodnog sajma energetike „Energetika 2017“ kao doprinos saradnji kod pametnog upravljanja energijom u Srbiji. „
– Privredna komora Srbije (PKS) će koncept pametnog odnosa prema resursima i energiji integrisati u organizacionu šemu, dajući podršku primeni najboljih tehnologija u privredu i industriju. Današnja konferencija predstavlja korak ka tom cilju pripreme za novi kontekst – rekao Miroslav Lutovac, direktor Sektora industrije PKS.
Skup posvećen temi inteligentnog i održivog upravljanja energetskim potencijalima i potrošnjom u visoko razvojenim i velikim urbanim celinama – velegradima budućnosti – zajedno su organizovali Privredna komora Srbije, JP EPS, Sekretarijat za energetiku Skupštine grada Beograda, Arhitektonski fakultet, Mašinski fakultet i Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu i GGE ESCO d.o.o. Beograd, uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije.
Tema konferencije, koja treba da doprinese unapređenju privredne i institucionalne saradnje svih relevantnih zainteresovanih strana, sa ciljem stvaranja uslova za pametno i održivo upravljanje energijom u Srbiji, i da pokrene javnu debatu na temu „smart koncepta“ u eneregtskom menadžmentu gradova, privukla je veliki broj zainteresovanih aktera i posmatrača u Hali 1a beogradskog Sajma gde je u toku 13. sajam energetike „Energetika 2017“.
Moderator konferencije Miroslav Lutovac, direktor Sektora industrije PKS, rekao je da je cilj skupa promocija koncepta „pametnih gradova“ i predstavljanje mogućnosti implementacije „pametnih tehnologija“ koje omogućavaju uštede i povećanje energetske efikasnosti u tim sredinama, kao i podizanje nivoa znanja o važnosti razvoja novih tehnoloških, organizacijskih i logističkih rešenja namenjenih poboljšanju kvaliteta života stanovnika.
– Smart koncept podrazumeva domaćinsko ophođenje prema raspoloživim resursima, odnosno, da sa minimumom utrošenog rada i energije ostvarimo željene rezultate. To su odrednice inteligentnog odnosa prema stvarima i okolini. Današnja tema je koncept pametnog odnosa prema resursima sa aspekta urbanih celina: zašto su danas gradovi posebno izdvojeni kada ovaj koncept zadire u sve sfere delovanja, industrije, poljoprivrede, usluga, i svih drugih delatnosti? Zato što su gradovi celine u kojima dolazi do velikog utroška energije, gde su najveći proizvodni pogoni, i ako tu napravimo kvalitetan iskorak onda ćemo još bolje napraviti „smart“ iskorak u sredinama koje nisu kao gradovi opterećene saobraćajnim problemima, naprimer – rekao je Lutovac.
On je posebno istakao buduću ulogu Privredne komore Srbije u uvođenju u praktičnu upotrebu tog koncepta, sa svim prednostima koje dosnosi: „PKS će koncept pametnog odnosa prema resursima i energiji vrlo brzo integrisati u svoju organizacionu šemu i time dati institucionalnu podršku ka integraciji najboljih tehnologija i najbolje prakse, kao i najefikasnijih proizvodnih procesa kako bi svi bili ugrađeni u privredi kao celini, a naročito u industriji. To nije kratak proces. Današnja konferencija predstavlja jedan korak ka tom cilju, najpre u smislu podizanja nivoa opšteg znanja i pripreme za novi kontekst. Govorimo o reindustrijalizaciji, mada, rekao bih da bi bolji termin bio „nova industrijalizacija“ koja u sebi integralno sadrži „smart“ koncept“, naglasio je direktor Sektora industrije PKS.
Miloš Banjac, pomoćnik ministara rudarstva i energetike Republike Srbije, objasnio je izazove koji podjednako očekuju urbane sredine i razvijena društva na oba nivoa, lokalnom i globalnom, kada je reč o skorašnjem načinu korišćenja energije u gradovima, i razvoj „smart“ koncepta na putu rešavanja tih izazova.
– Ministarstvo rudarstva i energetike jednog od ključnih partnera za temu „pametnog“ grada vidi u lokalnim samoupravama, dakle, svim opštinama u Srbiji, ali najpre Gradu Beogradu kao posebnoj vrsti samouprave u našoj zemlji. Zašto tema pametnih gradova sada ubrzano dolazi u fokus? Posmatrajući svetske statističke podatke koji se bez ikakve rezerve mogu preneti i na Srbiju, populacija koja živi u gradovima postaje sve brojnija. 2005. godine u gradovima je živelo nešto ispod 48% svetske populacije, 2010. godine taj broj se već popeo na 52 procenta, a procene su da će do 2050. godine biti preko 66% svetskog stanovništva koje će živeti u gradovima. Već danas to stanovništvo koristi 70% ukupne energije u svetu, bilo da je to stambeni sektor, saobraćaj ili su to industrijska postrojenja pri gradovima. Očigledno je da će zbog svih tih trendova, dominatno za razvoj bilo kog društva biti potrebno pomno pratiti potrošnju energije i energetske tokove u tim sredinama, uz imperativ da se tim procesom upravlja na najinteligentniji mogući način – naglasio je Banjac.
Na konferenciji su svoje stavove i poglede na koncept „smart grada“ i domaćinskog upravljanja energetskim resursima predstavili i Dragan Vlaisavljević iz javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Vedrana Todorović iz Sekretarijata za energetiku Gradske uprave Grada Beograda, profesorka Danijela Milovanović Rodić sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, profesorka Dragoslava StojiLjković sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slobodan Zečević, profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ankica Barbulov, direktorka kompanije GGE ESCO d.o.o. iz Beograda.
