Nakon velikog finansijskog kraha i recesije u 2008. godini, Island je uspeo da se oporavi na iznenađenje svih.
Reč je o neobičnoj zemlji vikinške prošlosti, sa najvećom stopom nataliteta u Evropi; zemlji koja je preživela velike katastrofe zbog aktivnih vulkana i oštre klime, stoga i ne čudi da je uspela da preživi ekonomsku krizu i propast bankarskog sistema.
Ne samo da se stanovništvo Islanda vratilo tradicionalnim zanimanjima poput ribolova i poljoprivrede, nego su poslušali nobelovca Paula Krugmana i pustili banke da propadaju, devalvirali su valutu, uveli dotok kapitala i pokušali izbeći plaćanje stranog duga.
Danas kada dug pada i MMF-u je otplaćen pre roka i kada plate na Islandu rastu, mnogi su zainteresovani da primene „Potez Island“ koji je, pored Krugmanovih mera, zasnovan i na viskom nivou obrazovanja, turizmu, ribolovu i korišćenju obnovljih izvora energije.
Island koristi 25 odsto postojeće georermalne energije i energije hidrotokova, a plan je da do 2020. izvozi u Veliku Britaniju električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora.
Pored Rejkjavika (Rezkjavik) nalazi se geotermalna elektrana, čiji se nus proizvod ugljendioksid prerađuje u methanol. Plan je da svi automobili na Islandu koriste bio-metanol.
Ova prava ekozemlja ne samo da je nezaposlenost spustila na 4 odsto, nego je uspela da utiče na kontinuirano povećanje privrednog rasta, smanji inflaciju i zaustavi rast javnog duga.
B.R.
