Od 24. aprila do 5. maja 2017. godine održano je 13. zasedanje Konferencija Strana ugovornica Bazelske konvencije (BC COP-13), 8. zasedanje Konferencija Strana ugovornica Roterdamske konvencije (RC COP-8) i 8. zasedanje Konferencija Strana ugovornica Stokholmske konvencije (SC COP-8) u Ženevi. Na Konferenciji prisustvovalo preko 1600 učesnika iz preko 180 država, uključujući posmatrače, predstavnike civilnog društva i industrije u oblasti upravljanja otpadom i hemikalijama, a Srbiju su predstavljali delegati na visokom nivou i operativnom nivou.
Pregovori u Ženevi su fokusirani na specifična pitanja implementacije konvencija. U okviru Bazelske konvencije razmatrana su tehnička i pravna pitanja primene konvencije, a posebno tehnička uputstva o POPs otpadu u okviru Bazelske konvencije, sprovođenja Kartagena deklaracije o prevenciji i minimizaciji otpada, saradnje sa Svetskom carinskom organizacijom i svrstavanje opasnih otpada u okviru Harmonizovanog sistema klasifikacije otpada, jačanja javno-privatnog partnerstva, a posebno uspostavljanja partnerstva u oblasti upravljanja otpadom iz domaćinstava.
U oblasti upravljanja hemikalijama bilo je posebno značajno pitanje uključivanja novih hemikalija na anekse Stokholmske i Roterdamske konvencije i razmatranje uspostavljanja postupaka i institucionalnih mehanizama usklađivanja sa Roterdamskom i Stokholmskom konvencijom, čije usvajanje je odloženo za sledeću konferenciju.
Delegati su takođe, razmatrali pitanja od zajedničkog interesa za sve tri konvencije, uključujući i pravna, budžetska i finansijska pitanja, kao i tehničku podršku za implementaciju konvencija. Od posebnog značaja su strateške odluke kojima se doprinosi unapređenju sinergije između Bazelske, Roterdamske i Stokholmske konvencije, jačanju aktivnosti usmerenih ka većem uključivanju naučnih saznanja u implementaciji sve tri konvencije. Na ovoj Konferenciji posebna pažnja je posvećena promociji rodne ravnopravnosti u pitanjima upravljanja otpadom i hemikalijama, kako na međunarodnom (projekti i programi, jačanje kapaciteta, monitoring i izveštavanje), tako i na nacionalnom nivou.
Članovi delegacije na operativnom nivou aktivno su učestvovali na plenarnim i regionalnim sastancima, kao i na kontakt grupama obrazovanim za sve tri konvencije iznošenjem stavova Republike Srbije i davanjem konstruktivnih predloga za specifična pitanja sprovođenja konvencija u oblasti upravljanja otpadom i hemikalijama.
Predstavnici na operativnom nivou ostvarili su kontakt sa predstavnicima UNIDA u vezi sa aplikacijom za regionalni projekat, koju je RS podnela GEF-u za finansijsku pomoć za realizaciju zajedničkog regionalnog projekta koji ima za cilj uvođenje i implementacije BAT/BEP za smanjenje emisija nenamerno proizvedenih POPs u metalurškoj industriji u regionu Centralne i Istočne Evrope (zajedno sa Makedonijom, Jermenijom i Moldavijom), a kojom se očekuje dobijanje donacije u iznosu od 2. 000.000 USD. Potvrđeno je da se projekat nalati na prioritetnoj listi za odobravanje finansiranja i da se očekuje u okviru GEF 7 ciklusa, polovinom 2018. godine.
Na ovoj konfereniji Republika Srbija je izabrana po prvi put u Biro Roterdamske konvencije da predstavlja region Centralne i Istočne Evrope, čime je obezbeđen kontinuitet Republike Srbije u radu i odlučivanju u najvišim telima tri konvencije.
Konferencija Strana ugovornica Bazelske, Roterdamske i Stokholmske konvencije na visokom nivou održana je 4 – 5 maja 2017. Tema zasedanja za zvaničnike na visokom nivou je „Detoksikovana budućnost: Bezbedno upravljanje hemikalijama i otpadom“ uz učešće predstavnika Republike Srbije na visokom nivou na plenarnoj sednici i Okruglom stolu posvećenim dostizanju ciljeva održivog razvoja u skladu sa Agendom 2030 u oblasti upravljanja otpadom i hemikalijama, jačanju implementacije kroz partnerstvo i smanjenju otpada i zagađivanja životne sredine. Rezultati diskusije sa Okruglog stola predstavljeni su 5. maja 2017. godine na plenarnoj sednici.
Istaknut je značaj političke volje za preduzimanje aktivnosti na dostizanju ciljeva održivog razvoja na nacionalnom nivou. Implementacija Bazelske, Roterdamske i Stokholmske konvencije upravo predstavlja najbolji način za dostizanje navedenih ciljeva. Države se suočavaju sa izazovima u dostizanju ciljeva u skladu sa Agendom 2030 na nacionalnom nivou. Postoji konsenzus da je neophodno razviti i unapređivati strateški, zakonodavni, institucionalni i finansijski okvir za upravljanje hemikalijama i otpadom u cilju dostizanja specifičnih ciljeva Agende 2030 o održivom razvoju. Izazov sa kojima se države suočavaju je obezbeđivanje finansijskih resursa kroz razvoj i unapređivanje privatno-javnog partnerstva.
Ključnu ulogu u dostizanju ciljeva BRS konvencije i održivog razvoja na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou ima jačanje koordinacije i saradnje između svih relevantnih zainteresovanih strana. Neophodno je partnerstvo na svim nivoima i sektorima. Na globalnom nivou potrebno dalje jačanje sinergetskog pristupa u implementaciji BRS konvencije. Neophodno je obezbediti efikasnu koordinaciju, saradnju i komunikaciju između svih relevantnih zainteresovanih strana, odnosno između vlada, nadležnih organa na svim nivoima, industrijskih udruženja, civilnog sektora i opšte javnosti, a sve u cilju minimizacije generisanja otpada i smanjenja zagađenja. Razmena iskustava, naročito primera dobre prakse, katalizacija transfera tehnologija značajni su instrumenti jačanja partnerstva kako na regionalnom, tako i na nacionalnom nivou. Partnerstvo treba da se zasniva na modelu zasnovanom na sinergiji i usmeravanju resursa radi dostizanja ciljeva.
Upravljanje otpadom zahteva kontinuiran razvoj zakonodavstva i njegovo sprovođenje. Neophodno je obezbediti sineriju u implementaciji sve tri konvencije. Posebno je naglašen značaj preduzimanja mera prevencije i minimizacije stvaranja otpada na nacionalnom planu kroz razvoj programa prevencije i minimizacije otpada. U tom cilju na nacionalnom planu treba preduzimati mere na povećanju procenta ponovnog iskorišćenja otpada, posebno imajući u vidu značaj reciklaže i mogućnost država da kroz razvoj zelene ekonomije kreiraju „zelene poslove“. Još jednom je naglašeno da otpad predstavlja resurs i da u tom cilju treba što više promovisati prednost reciklaže u odnosu na druge operacije tretmana otpada. U oblasti upravljanja otpadom posebno je skrenuta pažnja na značaj uspostavljanja partnerstva u oblasti upravljanja otpadom iz domaćinstava, kao i na problem sve većeg korišćenja plastičnih kesa. Panelisti su posebno istakli značaj razvoja kapaciteta, obrazovanja i jačanja svesti o pitanjima upravljanja otpadom i hemikalijama.
Konferencija je rezultirala velikim brojem odluka u skladu sa kojima se očekuje dalje preduzimanje mera i aktivnosti na unapređivanju interisanog upravljanja otpadom i hemikalijama na nacionalnom nivou.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
