Kako se u Švedskoj zarađuje od gajenja povrća u gradu i koji su trendovi u razvijanju održivih biznis modela u proizvodnji hrane saznali smo na jučerašnjim predavanjima od urbanih baštovana Jonasa Linda i Vilijama Bejlija, kao i od nezavisnog konsultanta Emila Bruna Blauerta, koji su prostorijama “Nove iskre” u Beogradu predstavili svoja iskustva iz oblasti održive poljoprivrede.
U okviru programa Zelena hrana sutrašnjice, kojim se obeležava stogodišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa između Švedske i Srbije, ambasada Švedske je na sinoćnom vrlo posećenom skupu omogućila da se domaćoj javnosti predstave primeri dobre prakse u održivim pristupima u procesu proizvodnje, pripreme i konzumacije hrane, kao i inicijative posvećene “urbanoj poljoprivredi” ili menadžmentu otpada koji nastaje u svim procesima.
Jonas i Vilijam već dve godine imaju baštu Kajodlingen u Geteborgu koja zauzima 250 m2 i zapravo je čine niz dubokih drvenih sanduka uredno poređanih na delu prostora napuštene autobuske okretnice koji su zakupili od gradskih vlasti. U tim sanducima ova dvojica mladih baštovana sami gaje razno povrće, začinsko bilje pa i jestivo cveće koje zatim električnim biciklom razvoze i prodaju restoranima u svom gradu. Da bi se istakli na tržištu, odlučili su da gaje kulture kojih nema u ponudi Geteborga ili koje moraju da se uvoze.
Ipak, oni nisu početnici u baštovanstvu. Pre nego što su odlučili da zarade od gajenja jestivih biljaka u gradu, obojica su “prljali ruke” u zajedničkim gradskim baštama i sticali obrazovanje iz domena humane ekologije, bihevioralne nauke i baštovanstva. Nakon prve godine, prvih uspeha i prihoda, otvorili su još jednu baštu u svom gradu. Na terasi hotela Clarion Post koja ima 70m2 postavili su nove drvene sanduke za gajenje povrća za potrebe tri hotelska restorana.
Iako su svu svoju proizvodnju hrane prilagodili potrebama restorana, kad su pojavili prvi posetioci sa zahtevom da plate da bi sami nabrali povrće koje će poneti kući, Jonas i Vilijam su i to uvrstili u ponudu Kajolindgena. Danas imaju redovne kupce koji svake nedelje svraćaju po spanać, brokoli, paradajz i rotkvice iz ove urbane bašte. Čitav proces gajenja povrća osmislili su tako da ne koriste nikakve pesticide, za zalivanje koriste kišnicu, a za đubrenje koriste kompost čija su osnovna sirovina ostaci hrane iz onih istih restorana koje snabdevaju namirnicama čime su zatvorili proizvodni krug.
U drugom delu predavanja pod nazivom Jestivi i održivi biznis modeli Emil Brun Blauert, osnivač organizacije NEAT koja razvija inovativni pristup preduzetništvu u oblasti proizvodnje hrane, predstavio je domaćim novinarima i menadžerima restorana zašto i na koji način najbolji hoteli, restorani i proizvođači hrane širom sveta ulažu u razvijanje održivih biznis modela kada je reč o upravljanju hranom, a pod parolom “od njive do kuhinje”. Budući da u Srbiji ima gotovo 18.000 ugostiteljskih objekata, među kojima mnogi proizvode hranu na dnevnom nivou i bacaju ogromne količine hrane, vrlo je važno podići svest o koristi “pametnog”menadženta otpada koji nastaje u ovoj industrijskoj grani.
(Tamara Zjačić)
