Pogon za tretman otpadnih voda u Calsbergovoj fabrici piva u Čelarevu otvoren je 2010. godine uz prisustvo najviših državnih zvaničnika. Ova pivara je među prvima u Srbiji predstavila ovakvo postrojenje. Time su želeli da istaknu da brinu za širu zajednicu i prirodno okruženje.
Ukupna vrednost investicije iznosi oko 5 miliona evra, a u planu su mnogi noviteti kao što je korišćenje prečišćene vode za zalivanje zelenih površina što je naš sagovornik delimično najavio. Postoji ambicija i da se još efikasnije koriste resursi, pre svega voda, jer se u 2015. godini za 1hl piva trošilo 3,6 hl vode. U 2016. godini plan je da se potroši 3,5 hl vode za ovo traženo i cenjeno piće. Marka Mareša smo upoznali nakon prezentacije na kojoj je predstavio Carlsberg kao odgovornu i aktivnu kompaniju, a za naš portal rekao je nešto detaljnije o prečišćavanju otpadnih voda.
EP: Na sajmu posvećenom upravljanju vodama u organizaciji RENEXPO koji je trajao od 6. do 8. juna 2016. predstavili ste kompaniju Carlsberg kao odgovornu i modernu fabriku koja veoma vodi računa o tretiranju otpadnih voda, a na taj način i o široj zajednici. Recite nam u kratkim crtama po čemu je Carlsbeg uzoran kada govorimo o otpadnim vodama?
Marko Mareš: S obzirom da Carlsberg kompanija na globalnom nivou ima CSR (Carlsberg Social Responsibility) plan o očuvanju životne sredine i samoočuvanju lokalne zajednice, naša briga i odgovornost o uticaju na životnu sredinu se odnosi na više polja, a ne samo na tretman otpadnih voda, ali otpadne vode su trenutno naš najveći i najznačajniji projekat u Carlsberg Srbija. Što se tiče samog pogona, u pitanju je vrlo moderno automatizovano odeljenje sa tercijarnom preradom otpadnih voda, što znači da se ulazne otpadne vode prečišćavaju, mehanički – uklanjanjem fizičkih nečistoća, mikrobiološki – u metanskom i aerobnim tankovima i taloženjem – delovanjem hemijskih agenasa koje vezuju hemijske nečistoće kao što je fosfor.
Ovakav način prečišćavanja ima za rezultat izuzetnu efikasnost odeljenja i to do 99% u odnosu na ulazne zagađujuće materije, koje nam analiziranjem vode potvrđuje Institut za javno zdravlje u Novom Sadu. Rezultati analiza su u skladu sa propisanim normama za ispuštenu vodu od strane nadležnih državnih organa i predstavljaju ekološki bezbednu vodu za ispuštanje u prirodne recipijente.
EP: Šta još u svojoj etici i poslovnoj politici Carlsberg sprovodi, a odnosi se na reciklažu i čvrsti otpad? Kakvi su vaši podaci o uspešnosti u ovim oblastima?
Marko Mareš: Pivara Čelarevo poseduje standard ISO 14001 za Sisteme upravljanja ZŽS (Zaštita Životne Sredine), čiji je deo upravljanje otpadom.
Pivara sakuplja sav opasan otpad, u koji spadaju otpadna ulja, električni i elektronski otpad, fluo cevi, ambalaža od opasnih hemikalija kao i otpad koji nije opasan, a čine ga: karton, plastika, staklo, metal, drvo, nus prozvodi primarne proizvodnje.
Odvoženje sakupljenog otpada se vrši u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, od strane eksternih operatera koji poseduju dozvole da odvoženje, odlaganje i tretman otpada.
Kompanija Carlsberg Srbija poseduje godišnje nacionalne ciljeve za količinu reciklirane ambalaže koje uspešno ostvaruje zajedno sa kompanijom Sekopak koja se bavi upravljanjem otpadom.
EP: Da li Carlsberg Srbija ima neke specifičnosti u procesu tretiranja otpadnih voda i kakve su?
Marko Mareš: Kao što je rečeno, stanica za tretman otpadnih voda u Čelarevu je specifična upravo po tome što pokriva sve aspekte zagađenja i oslobađa vodu od istih. Pri tome se u metanskom rektoru (mikorbiološki tretman), kao produkt metabolizma mikroorganizama koji prerađuju otpadnu vodu dobija biogas u vidu metana. Carlsberg Srbija ovaj gas koristi kao zamensko gorivo za prirodni gas koji inače kupujemo, u količinama do 18%. Ovakav način iskorištenja biogasa generiše uštedu od oko 140.000 evra na godišnjem nivou.
EP: Kakve planove možete da najavite, i da li ćete usavršavati i osavremenjavati postojeće procedure?
Marko Mareš: Trenutne aktivnosti su vezane za same proizvodne procese sa ciljem smanjenja procenta otpadnih materija, a zatim priprema istih za lakše uklanjanje i tretiranje, čime bi se smanjilo opterećenje stanice za preradu otpadnih voda. Ovo će se regulisati kombinacijom optimizacije proizvodnih procesa, kao i uključivanjem raznih tehnologija poput dekantera za tretiranje tropa čime bi se smanjila otpadna masa čvrste materije.
Što se tiče daljih planova za samu fabriku za tretman otpadnih voda, postoji ideja da se prečišćena voda dalje koristi za zalivanje zelenih površina, ali taj projekat je još uvek u početnoj fazi.
Intervju vodila: Vesna Vukajlović