Elektroprivreda Srbije (EPS) već godinama razmatra mogućnost korišćenja otpada kao dodatnog goriva u svojim termoelektranama. Ova inicijativa ima dvostruki cilj: smanjenje upotrebe lignita kao osnovnog goriva i redukciju količine otpada na deponijama, što bi doprinelo zaštiti životne sredine.
Prethodno je raspisanan tender za izradu investiciono-tehničke dokumentacije za ko-sagorevanje alternativnih goriva u termoelektrani Nikola Tesla A. EPS je sada podneo Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekte izgradnje postrojenja za ko-sagorevanje alternativnog goriva na blokovima A3, A4 i A5 u Obrenovcu.
Ministarstvo je na svom zvaničnom sajtu obavestilo da zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana od 11 do 13 časova u prostorijama Ministarstva. Takođe, uvid je moguće izvršiti i onlajn i dostaviti svoje mišljenje u roku od 15 dana od objavljivanja obaveštenja.
Dokumentima za uvid možete pristupiti ovde.
Pročitajte još:
- Đedović Handanovićeva o sankcijama NIS-u: Nema razloga za brigu, država će osigurati stabilnost tržišta
- Energetski skener Srbije
- Koji najavljeni energetski projekti bi trebalo Srbiji da obezbede sigurnu energiju?
Šta su alternativna goriva?
Pojašnjenja radi, kako se navodi u dokumentu, alternativna goriva u velikoj meri sadrže zapaljive komponente poput plastike, papira, kartona, tekstila i ponekad organske materije u zavisnosti od zahteva krajnjeg korisnika.
Kada je reč o sastavu koji ne doprinosi kvalitetu alternativnih goriva, to su metali, staklo, pesak i bilo koja druga vrsta inertnog materijala koji nema kalorijsku vrednost.
Alternativna goriva se uobičajeno prerađuju iz neopasnih mono ili mešovitih tokova otpada kako bi postali pogodna sirovina za povrat energije. Gorivo se zatim koristi za proizvodnju toplote i zajedničku obradu u različitim industrijama kao što su cement, celuloza i papir, termoelektrane i druge industrije koje koriste peći na visokim temperaturama, navodi se u zvaničnom dokumentu.
Izazovi i potencijal Srbije
Srbija u ovom trenutku nema postrojenje za proizvodnju alternativnih goriva iz komunalnog čvrstog otpada. Postoje nekoliko postrojenja za separaciju gde se vrši sekundarno odvajanje reciklabila, a koja se nalaze u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Pirotu, Jagodini, Beogradu i Leskovcu. Odatle se ostaci nakon separacije mogu koristiti kao alternativno gorivo.
U dokumentu se navodi da novi nacionani program za upravljanje otpadom predviđa izgradnju četiri potrojenja za proizvodnju alternativnih goriva iz otpada, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Postojeća projektno tehnička dokumentacija i strana iskustva ukazuju na potencijal od 12 do 24 odsto alternativnih goriva iz komunalnog otpada.
Katarina Vuinac
