Urbano rudarenje zlata, odnosno izdvajanje ovog plemenitog materijala iz neispravnih telefona, računara i druge elektronike, često uključuje zagađujuće procese. Tradicionalne metode koriste jake hemikalije, poput cijanida, koje predstavljaju značajan ekološki rizik. Kako bi ovaj proces postao ekološki prihvatljiviji, naučnici sa američkog Univerziteta Kornel razvili su novu metodu koja eliminiše opasne hemikalije, koristeći umesto njih hemijsku adsorpciju – proces u kojem čestice prianjaju za površinu.
Ova nova metoda ne samo da omogućava efikasnije izdvajanje zlata iz otpada, već pruža i dodatnu vrednost – istraživački tim je otkrio način kako da pretvori zlato u katalizator koji može pomoći u pretvaranju ugljen-dioksida (CO2) u korisne organske materijale. Ovaj dvostruki pristup rešava ekološke izazove urbanog rudarenja, a istovremeno doprinosi i smanjenju emisije CO2.
Nova metoda može ponuditi održivu upotrebu za oko 50 miliona tona elektronskog otpada koji se svake godine odbacuje, od kojih se samo 20 odsto reciklira, prema rečima Amina Zadehnazarija, postdoktorandskog istraživača u laboratoriji Alireze Abaspurada, koji je vođa istraživačkog tima.
Zadehnazari je sintetisao par vinilno-povezanih kovalentnih organskih okvira (VCOFs) za vađenje zlatnih jona i nanočestica sa ploča za štampana kola u odbačenim elektronskim uređajima. Jedan od njegovih VCOFs pokazao je sposobnost da selektivno uhvati 99,9 odsto zlata, dok je samo malo drugih metala, uključujući nikl i bakar, uhvaćeno sa uređaja.
Pročitajte još:
- Univerzalni USB-C punjači smanjuju elektronski otpad u EU
- Krediti za tretman čvrstog otpada u 47 opština
- Lopatice vetroturbine ostaju izazov: više od 100.000 tona otpada do 2040.
„Zatim možemo koristiti zlato koje je vezano za COFs kako bismo pretvorili CO2 u korisne hemikalije. Pretvaranjem CO2 u materijale sa dodatnom vrednošću, ne samo da smanjujemo potrebe za odlaganjem otpada, već pružamo i ekološke i praktične koristi. To je kao pobednička situacija za životnu sredinu”, rekao je Zadehnazari.
Ova studija pod nazivom Reciklaža elektronskog otpada u zlatom obložene kovalentne organske okvire kao katalizatore za karboksilaciju terminalnih alkena objavljena je u časopisu Nature Communications.
Elektronski otpad je doslovno rudnik zlata – procenjuje se da tona elektronskog otpada sadrži barem 10 puta više zlata nego tona rude iz koje se zlato vadi. Sa predviđenih 80 miliona metričkih tona elektronskog otpada do 2030. godine, sve je važnije pronaći načine za oporavak tog plemenitog metala, saopštili su sa Univerziteta Kornel.
Energetski portal
