Nedavni Izveštaj o klimi i razvoju zemlje – Crna Gora, objavljen od strane Svetske banke, ispitao je put kojim zemlja prolazi kako bi postigla klimatske ciljeve, naglašavajući potrebu za strateškim investicijama i efikasnim politikama koje treba da se uvedu i sprovode.
Kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, država se bori sa klimatskim izazovima, uprkos tome što ima najveći BDP po glavi stanovnika među šest zemalja (ZB6) po paritetu kupovne moći (PPP), zahvaljujući svom turističkom sektoru. Iako turizam i transport donose ekonomski rast, paralelno su praćeni pojačanim energetskim aktivnostima i visokim intenzitetom ugljenika koji premašuje evropski prosek, u velikoj meri zbog oslanjanja na termoelektranu Pljevlja i neefikasne energetske prakse u različitim sektorima.
Iako zemlja radi na razvoju vetroelektrana, i već umnogome razvijenom hidropotencijalu, s obzirom na geografsku poziciju, Crna Gora se ipak oslanja u velikoj meri na ugalj, što zajedno sa gustim saobraćajem utiče na ukupno stanje kvaliteta vazduha.
Uprkos smanjenju ukupnih emisija gasova staklene bašte od 1990. godine, uglavnom zbog svojih ogromnih šumskih površina, Crna Gora se suočava sa klimatskim ciljevima, teško ostvarivim bez daljih značajnih ulaganja i reformi.
Prema prošlogodišnjim podacima Privredne komore Crne Gore, šume obuhvataju 802.500 ha što čini 57,64 odsto teritorije, dok se šumsko zemljište prostire na 139.500 ha što čini 10,02 odsto površine pod šumama.
Pročitajte još:
- Usvojen Pravilnik o aukcijama u FBiH
- Preko 40 MW novih solarnih sistema za lokalne zajednice u Rumuniji
- Mađarska ubrzava e-mobilnost: modernizacija voznog parka i infrastrukture
U okvirima Zapadnog Balkana, zemlja zaostaje u razvoju nacionalne strategije za energetiku i klimu, ali je 2020. godine napravila pionirski korak u upravljanju ugljenikom, uvođenjem šeme trgovanja emisijama (ETS). Dakle, samo u Crnoj Gori postoji oporezivanje CO2, ali cene su na nivou mnogo nižem od cena na osnovu EU ETS- a, dok se sistem suočava sa izazovima poput likvidnosti tržišta.
Prirodne katastrofe su takođe jedna od pojava koje utiču na klimu Crne Gore, usled velikih klimatskih varijabilnosti. Od 1991. do 2013. godine Crna Gora je pretrpela šest velikih poplava i nekoliko zemljotresa, pri čemu su potencijalne magnitude zemljotresa predstavljale značajnu pretnju za 60 odsto stanovništva. Samo poplave izazivaju prosečnu godišnju štetu od 90 miliona dolara, navodi se u izveštaju, dok bi širi ekonomski uticaji prirodnih katastrofa potencijalno mogli da smanje BDP do 5,1 odsto pod određenim klimatskim scenarijima. Da bi se suprotstavila izazovima, potrebne su milijarde u narednoj deceniji, kako bi do 2050. godine uspela ono što se od nje očekuje.
Prema izveštaju, očekuje se da će većina buduće proizvodnje električne energije dolaziti od vetra i sunca, dopunjenih postojećim hidroelektričnim kapacitetom.
Naglašeno je kako je potreban i ljudski i finansijski kapital, kao i povoljnija prateća regulativa. Neka od rešenju nalaze se i u zelenim obveznicama, pristupu javno-privatnim partnerstvima (JPP) i pristupanju EU finansiranju.
Milica Vučković
