Svaki 5. decembar podseća nas na značaj očuvanja zdravlja zemljišta i održivog upravljanja ovim dragocenim resursom obeležavanjem Svetskog dana zemljišta. Ovaj dan je prvi put ustanovljen 2014. godine, zahvaljujući inicijativi Međunarodne unije nauka o zemljištu (IUSS) i podršci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Ovogodišnja kampanja, pod temom „Briga o zemljištima: meri, nadgledaj, upravljaj”, naglašava važnost prikupljanja tačnih podataka o zemljištu radi donošenja informisanih odluka koje doprinose očuvanju ovog resursa.
Zemljište je osnov života, jer preko 95 odsto naše hrane potiče iz njega, a obezbeđuje i ključne hemijske elemente potrebne za rast biljaka. Ipak, usled klimatskih promena i ljudskih aktivnosti, zemljišta širom sveta su izložena degradaciji.
Erozija i gubitak organske materije ugrožavaju plodnost zemljišta, dok zagađenje smanjuje njegov kvalitet. Održivim praksama poput smanjene obrade, plodoreda, dodavanja organske materije i pokrivnih useva može se poboljšati stanje zemljišta, smanjiti erozija i povećati kapacitet za skladištenje vode, čime se direktno doprinosi borbi protiv klimatskih promena.
Pročitajte još:
- Svetski dan održivog transporta – ključ ka održivom razvoju
- Dekarbonizacija energetskog sektora – Sedma konferencija UPES-a
- Svetski dan hrane – smanjimo nejednakosti i bacanje hrane
Kakvo je stanje zemljišta u Srbiji?
Zemljišta u Srbiji suočavaju se s izazovima poput erozije, zagađenja teškim metalima i prekomerne upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi. Prema podacima Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD), 10,3 odsto populacije Srbije izloženo je degradaciji zemljišta, dok neadekvatno upravljanje resursima dodatno doprinosi gubitku plodnosti zemljišta.
Zakon o zaštiti zemljišta u Srbiji je usvojen 2015. godine, a takođe je uveden i Katastar kontaminiranih lokacija zemljišta pri Agenciji za zaštitu životne sredine.
U okviru nacionalnog katastra kontaminiranih lokacija, identifikovano je 709 potencijalno ugroženih mesta, od kojih mnoga zahtevaju dalje istraživanje ili sanaciju. U industrijskim zonama, poput Pančeva i Beograda, često dolazi do prekoračenja dozvoljenih nivoa teških metala zbog intenzivnih ljudskih aktivnosti.
Kako bi se unapredilo stanje zemljišta, Srbija je uvela brojne mere, uključujući podsticanje organske poljoprivrede, edukaciju poljoprivrednika o održivim praksama i pošumljavanje erodiranih područja. Takođe, kroz projekte sa međunarodnim partnerima radi se na monitoring sistemima za kontrolu kvaliteta zemljišta, što omogućava pravovremene intervencije i očuvanje ovog vitalnog resursa.
Energetski portal
