Klimatske promene nalaze se među najvećim izazovima savremenog vremena. Profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta problem posledica klimatskih promena predstavio je kroz primer leta 2024. godine u Srbiji.
Ovog leta, Srbija je doživela ekstremne vremenske uslove, gde su temperature samo sedam dana bile ispod očekivanog proseka, od čega su samo dva imala malo veća odstupanja. Ostatak ovog perioda obeležen je ekstremno visokim temperaturama, uz nekoliko izrazitih toplotnih talasa.
Prema rečima profesora, u klimi koja je vladala na planeti sve do 20. veka, ovako leto nije bilo moguće – promene klime su u potpunosti odgovorne za ove ekstreme.
Pored visokih temperatura, ovo leto je bilo izuzetno sušno, uzimajući u obzir da je u Srbiji samo nekoliko dana bilo padavina koje su bile iznad očekivanog proseka. Postojali su i periodi u kojima preko 10 dana zaredom na teritoriji Srbije nije pala kiša, što je dovelo do toga da se čak 92 odsto teritorije Srbije našlo pod ekstremnom sušom.
Od kraja 19. veka do danas, učestalost ekstremnih suša se udvostručila.
„U poslednjih 150 godina, od početka industrijalizacije, prosečna globalna temperatura je porasla za jedan stepen Celzijusa, a osnovni razlog je to što se povećala količina ugljen-dioksida. Koncentracija je do danas veća za oko 50 odsto. Ugljen-dioksid je, posle vodene pare, drugi najvažniji gas staklene bašte“, objašnjava profesor Đurđević.
Klimatske promene koje su prouzrokovale suše ili, recimo, poplave, dovele su i do ekonomskih negativnih posledica. Procene pokazuju da je bruto domaći proizvod Srbije danas za 10 odsto manji nego što bi bio da nije bilo troškova saniranja posledica ovakvih događaja.
Pročitajte još:
- COP16 u Rijadu: Ključni trenutak za spas zemljišta i otpornost na sušu
- Rekordna emisija ugljenika u 2024. godini zahteva hitnu akciju
- Novi rekordni nivo GHG – da li sledi porast temperature?
Iako prošlost ne možemo promeniti, budućnost je u našim rukama. Profesor ističe da je svet suočen sa izborom između dva scenarija budućnosti. U prvom se planeta zagreva za jedan stepen Celzijusa i na tome se globalno zagrevanje zaustavlja, a u drugom dolazi do porasta prosečne temperature za četiri stepena Celzijusa. Ne postoji scenario u kojem se planeta hladi.
U scenariju od četiri stepena Celzijusa, ekstremne suše kakve smo videli 2024. godine događale bi se osam puta po deceniji, u poređenju sa trenutnim prosekom od dve po dekadi.
Profesor je zaključio da je moguće da se izbegne drugi, lošiji scenario. Trenutno, svet se nalazi između ova dva scenarija, ali postoji šansa da se usmerimo prema povoljnijem ishodu.
Kako je istakao, prvi novinski članak u kojem se upozoravalo da će dodavanje ugljen-dioksida zagrejati planetu objavljen je 1912. godine. Iako je u široj javnosti tema klimatskih promena postala popularna u poslednjih pet do deset godina, naučnici se njom bave decenijama unazad. Zbog znanja koje postoji preko 100 godina, profesor veruje u to da planeta može da spreči najgori scenario.
