U sklopu jačanja bilateralnih odnosa i unapređenja energetske tranzicije, nedavni sastanak između ministarke rudarstva i energetike Republike Srbije i ambasadora EU u Srbiji bio je fokusiran na razmatranje napretka Srbije u energetskoj tranziciji. Diskusija je obuhvatila načine za implementaciju Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i EU o saradnji u lancu vrednosti retkih mineralnih sirovina i električnih vozila.
Kada je memorandum potpisan, tokom jula ove godine, bilo je reči o tome da se očekuje se da će u narednoj deceniji globalna potražnja za baterijama porasti do 20 puta zbog veće upotrebe električnih vozila, sve veće primene skladištenja energije, kao i industrijske i pomorske primene, te je tom prilikom ustanovljeno da saradnja može pružiti mogućnost uspostavljanja pristupačne i održive nabavke baterija i električnih vozila, uključujući i komponente, što je sve u svemu, u skladu sa Novim planom rasta za Zapadni Balkan, kako se tada navodilo. Ipak, Memorandum o razumevanju došao je u momentu ogromnog protivljenja civilnog društva i javnosti uopšte.
Kako se navodi dalje u saopštenju resornog ministarstva, ministarka Dubravka Đedović Handanović istakla je kako je, zahvaljujući podršci EU, Srbija uspešno diverzifikovala svoje izvore snabdevanja energijom, posebno gasom. Diversifikacija uključuje gasnu interkonekciju sa Bugarskom i dodatne kapacitete na LNG terminalu u Aleksandropolisu. Najavila je planove za izgradnju nove gasne interkonekcije sa Rumunijom, što bi trebalo dodatno ojačati regionalnu gasifikaciju i energetsku bezbednost zemlje.
Pročitajte još:
- Usvojena Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine
- Usvojen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici
- Počinje drugi krug aukcija za dodelu tržišnih premija za OIE
Kada je reč o spajanju na evropsko tržište električne energije, Srbija bi trebala da se integriše u evropski sistem upravljanja krizama, što je od značaja u kontekstu čestih energetskih prekida koji su prošlog leta pogodili region.
Takođe je bilo reči o izazovima koji prate moguće uvođenje takse na emisije ugljenika, koja bi mogla nepovoljno uticati na srpsku ekonomiju. Ministarka je izrazila nadu da će diskusije unutar Energetske zajednice rezultirati podrškom EU za brže postizanje dekarbonizacije u skladu sa globalnim klimatskim ciljevima.
Novi Plan rasta za Zapadni Balkan otvara mogućnosti za nove energetske projekte, uz značajna finansijska sredstva koja EU pruža kroz Instrument za pretpristupnu pomoć, preko kojeg je Srbija već dobila više od 800 miliona evra za projekte u energetici.
Međutim, do kraja godine, kako se dalje navodi, očekuje se usvajanje preciznijih koraka za implementaciju spomenutog Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima, što uključuje saradnju na industrijskom nivou, istraživanjima, inovacijama i visokim standardima upravljanja, te mobilizaciju finansijskih i investicionih resursa.
Energetski portal
