Cilj briselskog zelenog dogovora je učiniti Evropu prvim klimatski neutralnim kontinentom. I Srbija je na putu zelene transformacije, a u tom procesu ključna je dekarbonizacija industrije. Taj proces je izazov, a Nemačka ambasada i Nemačko-srpska privredna komora organizovanjem „Klimatskog dijaloga” pokazuju da može biti i razvojna šansa za naša preduzeća.
Srbija se priprema za početak obračuna karbonske takse takozvanog briselskog SIBAM mehanizma, kojem podležu proizvodi koji se plasiraju na tržište Evropske unije.
Prve na udaru su kompanije energetskog sektora i mala i srednja preduzeća metalske struke, cementare i proizvođači veštačkog đubriva. Kroz razne projekte Nemačka obećava pomoć od 200 miliona evra.
„Mehanizam prekograničnog usklađivanja emisija ugljen-dioksida ključan je alat Evropske unije u postizanju konkurentnosti preduzeća i klimatski prihvatljivih proizvoda, pružajući podsticaje za dekarbonizaciju”, kaže Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji.
Brzim prilagođavanjem, Srbija može da unapredi trgovinsku poziciju i odnose sa drugim delovima sveta i regiona, kaže ambasadorka i dodaje da će Nemačka nastaviti da podržava Srbiju na tom putu.
Pročitajte još:
- Da li je CBAM državno pitanje? – Novi izazovi za srpsku privredu
- Šta je pokazao Izveštaj Energetske zajednice o spremnosti za CBAM?
- Smanjenje emisija GHG uz ekonomski rast – Kojim evropskim zemljama je uspelo?
„Zelena tranzicija i dekarbonizacija industrije nisu samo zaštita životne sredine i nisu to samo globalni izazovi, već i šanse za inovacije i održiv rast. To je karta za budućnost. Pretvaranjem tih izazova u prilike, težimo da Srbiju pozicioniramo kao regionalnog lidera u održivom poslovanju“, kaže Milan Grujić, predsednik Nemačko-srpske privredne komore u Srbiji.
Srpska industrija je već počela prilagođavanje tim novim evropskim propisima.
„Evrpska unija je izmenila metodologiju za obračun karbonske takse. Već znamo da će taj trošak biti znatno skuplji nego što se mislilo pre šest meseci. Zato 90 odsto preduzeća smatra da će njihova roba koju izvoze na evropsko tržište da poskupi”, kaže Radman Šelmić iz Privredne komore Srbije.
Zanimljivo je istaći da je tokom „Klimatskog dijaloga“ Nemačko-srpska privredna komora merila ugljenični otisak. Podsetimo, merenja na svetskom nivou već su pokazala – svaki učesnik neke poslovne konferencije dnevno proizvede 200 kilograma ugljen-dioksida.
Ako je učesnik doputovao avionom, ta emisija doseže i do 1.000 kilograma.
Izvor: RTS
