Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama završena je u Bakuu, a među poslednjim danima postignuto je nekoliko značajnih dogovora u vezi sa klimatskim promenama, vodnim resursima, emisijama i finansiranjem.
Predsedništvo COP29 pokrenulo je Deklaraciju o smanjenju emisija metana iz organskog otpada, uz podršku više od 30 država. Potpisnice deklaracije zajedno čine 47 odsto globalnih emisija metana iz organskog otpada, a neke od njih su Japan, Rusija, Nemačka, SAD, Turska, Kanada, Belgija, Austrija, Izrael, kao i Srbija. Potpisivanjem, države su se obavezale da će postaviti sektorske ciljeve za smanjenje ovih emisija u budućim nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC). Kako organski otpad predstavlja treći najveći izvor antropogenih emisija metana, posle poljoprivrede i fosilnih goriva, ova odluka je ključna za postizanje ciljeva Globalnog obećanja za smanjenje metana iz 2021. godine, koje je pokrenuto na COP26, a ima za cilj smanjenje do 2030. godine za najmanje 30 odsto ispod nivoa iz 2020. godine.
Istog dana, u partnerstvu sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN (FAO), Predsedništvo je pokrenulo Harmoniya klimatsku inicijativu za poljoprivrednike u Bakuu, sa ciljem da se prepozna koliko značajnu ulogu poljoprivrednici imaju u klimatskim akcijama. Inicijativa je kao plan postavila razvoj onlajn portala i smernica za poljoprivrednike i poljoprivredne organizacije, kako bi im podrška postala lakše dostupna. Ministarstvo poljoprivrede Azerbejdžana, u saradnji sa Koalicijom za klimu i čist vazduh, koja je osnovana u okviru UNEP-a, najavilo je i novu saradnju na razvoju mape puta za smanjenje emisija metana u poljoprivrednom sektoru zemlje.
Pročitajte još:
- Energetske inicijative u okviru COP29 – šta nam donose?
- COP29: Nove inicijative i finansije za borbu protiv klimatskih promena i postizanje mira
- COP29: klimatsko finansiranje postavljeno kao prioritet
U okviru tematskog dana urbanizacije, transporta i turizma, pokrenute su dve inicijative. COP29 MAP Deklaracija o multisektorskim akcijama za otporne i zdrave gradove postavila je za cilj unapređenje urbane infrastrukture, uključivanje klimatskih akcija u planiranje gradova, kao i jačanje saradnje od lokalnog do globalnog nivoa. U okviru nje poziva se na održivi urbani transport, zelenu gradnju, kao i prirodna rešenja. Druga inicijativa jeste Deklaracija COP29 o unapređenoj klimatskoj akciji u turizmu, koja ima za cilj da pokrene klimatske akcije u okviru globalnog turističkog sektora. Deklaracija poziva da se zajednički na kreativnan način razmišlja o tome kako da se turizam transformiše u klimatski otporan sektor sa niskim emisijama ugljen-dioksida.
Pretposlednjeg dana Konferencije, predsedništvo je pokrenulo COP29 Deklaraciju o vodi za klimatske akcije, koju je podržalo gotovo 50 zemalja. Njome se potpisnice obavezuju na primenu integrisanih pristupa za borbu protiv uzroka i da zajedno rade na stvaranju naučnih dokaza o uzrocima i posledicama koje klimatske promene imaju na vodne resurse i vodne slivove. Na ovaj način otvara se put za jaču međunarodnu saradnju, kao i među regionima. Istog dana, pokrenut je i Baku dijalog o vodi za klimatske akcije, na kojem su učestvovali visoki predstavnici iz EU, Finske, Gambije, Nemačke, Moldavije, Holandije, Slovenije, UAE, UK i SAD. Ova platforma postavila je za cilj jačanje saradnje između COP konferencija na temu vode, kao i njenog uticaja na klimatske promene, biodiverzitet, zagađenje i dezertifikaciju, čime se osigurava da tema ostane na klimatskoj agendi.
U okviru COP29, postignut je ključni napredak, koji je označen kao decenijsko čekanje na završetak pregovora o tržištima ugljen-dioksida prema Članu 6 Pariskog sporazuma. Pomenuti član zemljama omogućava da međusobno sarađuju u smanjenju ovih emisija i to putem tržišta emisijskih kredita. Procene su da će na ovaj način troškovi implementacije nacionalnih klimatskih planova (NDC) na godišnjem nivou biti smanjeni za do 250 milijardi dolara.
Još jedan vrlo značajan momenat jeste postavljanje Cilja finansiranja Baku (BFG), koji predviđa usmeravanje 1,3 biliona dolara klimatskog finansiranja u zemlje u razvoju do 2035. godine. Cilj uključuje da se razvijene zemlje obavežu na mobilizaciju najmanje 300 milijardi dolara godišnje, a posebno za najmanje razvijene zemlje i male ostrvske države. Međutim, zemlje kojima su namenjena sredstva smatraju da ovaj iznos nije dovoljan kako bi se postigli potrebni rezultati klimatske akcije.
