Prema registru divljih deponija Agencije za zaštitu životne sredine na području Niša postoji 181 divlja deponija, a prednjače opština Crveni Krst sa njih 78 i Palilula sa 52, dok je prijavljeno da ih na Medijani ima osam. Od nedavno su na pet divljih deponija postavljene kamere i obaveštenje da se snima, a za sada nije bilo građana koji su „uhvaćeni“ u prekršaju, kaže načelnik Komunalne milicije Dejan Kovačević.
Da je u Nišu sve više divljih deponija svedoče i građani i nadležni, a nedavno je Opština Palilula rešila da na 5 kritičnih lokacija postavi kamere. Prema rečima načelnika Komunalne milicije one su aktivirane od prošle nedelje i još nisu imali slučaj da je neko usnimljen kako tu odlaže otpad.
„Te kamere prati i tabla na kojoj piše „Snima se“, tako da sigurno i to doprinosi jer ljudi vide i onda ne izbacuju“, kaže Kovačević.
Podseća da se kazne se kreću od 6.000 do 120.000 dinara, zavisno od toga da li je otpad izbacilo fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice.
Podaci Registra divljih deponija nisu optimistični za Niš, posebno kada se uporede za brojkama u Kragujevcu gde je zvanično registovano 10, a u Novom Sadu 50 divljih deponija.
Ovo je i znatno veći broj od onog iz Katastra divljih i starih deponija po kome je u 2023. godini u Nišu njih bilo 90, a godinu pre 83.
Pročitajte još:
- Stroža pravila EU za tretman otpadnih voda
- Ministarstvo spremno da odustane od proširenja i modernizacije deponije „Duboko“
- Aktivisti ne dozvoljavaju deponovanje smeća ni iz Užica, traže da se zatvori „Duboko“
Njih 15 biće uklonjeno do kraja ove godine, a za to Grad Niš plaća JKP Mediana 5 miliona dinara.
„Vrednost ugovora je pet miliona dinara i time realizuje Gradski program za uklanjanje divljih deponija sa javnih površina. Ovim programom ćemo za predviđeni novac ukloniti 15 divljih deponija i oko 3.700 kubika otpada“, rekla je nedavno v.d. direktorka JKP Mediana Irena Stamenković.
Napominje da ovo preduzeće pokušava da se bori protiv divljih deponija na više načina – time što se sela uvode u sistem odvoza smeća i otvaranjem reciklažnih dvorišta u kojima građani mogu da odlože kabasti otpad.
Međutim, kao što se vidi iz brojnih prijava građana u aplikaciji Prijavi problem, deponije uporno „niču“ i njihov broj se ne smanjuje.
Prema analizi koju je radilo niško Udruženje za životnu sredinu, prava i kulturu „Populus Alba“ i dalje se najviše divljih deponija formira na obodima sela, u blizini seoskih groblja, kao i u blizini reka i puteva.
„Međutim, ono što se može uočiti u poslednjih godinu dana jeste formiranje mini deponija u okviru naselja, na zapuštenim parcelama bez obzira na njihov svojinsko-pravni status i to u samom gradskom jezgru, na kojima se vrši nekontrolisano gomilanje različite vrste otpada, uključujući otpadna vozila. Takve parcele obično nisu ograđene, nalaze se pored ulica, odnosno puteva, neke se nalaze pored samih stambenih objekata te su veoma uočljive sa javnih površina ( puteva, trotoara…) i kao takve predstavljaju ozbiljan problem zbog neprijatnih mirisa i rizika po zdravlje“, kažu iz ovog Udruženja.
Ističu da Grad Niš od 2021. godine nema važeći Lokalni plan upravljanja otpadom i apeluju na nadležne da što pre donesu novi plan koji bi odgovorio na aktuelne izazove.
Izvor: Južne vesti
