Energetska tranzicija u Srbiji je složen proces koji se odvija u okviru ekonomskih, političkih i tehnoloških izazova. Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom postavljeni su ciljevi, kao što je dostizanje udela obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije od 33,6 odsto do 2030. godine. S druge strane, Strategija razvoja energetike, predviđa da do 2050. godine domaći energetski sektor u najvećoj mogućoj meri bude ugljenično neutralan.
Međutim, Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole naglašava da ovi ciljevi pokazuju manjak ambicije i nisu u skladu s obavezama iz Pariskog klimatskog sporazuma, Zelene agende za Zapadni Balkan i Energetske zajednice. Nedostatak političke volje, spora implementacija zakona i velika zavisnost od uglja, koji čini 70 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji, dodatno otežavaju realizaciju ciljeva.
– Potrebno je ubrzati tranziciju ka obnovljivim izvorima energije kroz investicije u zelenu infrastrukturu i modernizaciju energetske mreže. Ključno je i povećanje energetske efikasnosti, što zahteva bolje programe podrške za domaćinstva i industriju. Prilagođavanje zakonskog okvira u skladu sa evropskim standardima takođe je neophodno kako bi se omogućio brži prelaz na čistu energiju. Napredak u ovom procesu je vidljiv, ali nedovoljan. Srbija koristi određene izvore obnovljive energije poput hidroenergije i izgradnje vetroparkova, ali taj proces treba ubrzati i obuhvatiti širu upotrebu solarne energije, pogotovo kroz podršku osnivanju energetskih zadruga koje uključuju čitave zajednice u proizvodnji energije i demokratizuju proces tranzicije sa uglja – ističe Pantić.
U FOKUSU:
- Beč na putu ka klimatskoj neutralnosti
- K2 WallPV – sistemsko rešenje za instalaciju solarnih panela na fasadi
- Od ključnih projekata do strategija za budućnost
Zagađenje i kvalitet vazduha
Zagađenje vazduha je ozbiljan problem u Srbiji, koja se i dalje smatra ekološkom crnom tačkom Evrope. Termoelektrane na ugalj značajno doprinose emisiji štetnih gasova, što negativno utiče na zdravlje građana i kvalitet životne sredine.
– Srbija mora uskladiti svoje propise sa EU standardima, što uključuje strože regulative za emisije, efikasniji monitoring zagađenja i sankcije za prekršaje. Neophodno je informisati građane o benefitima energetske tranzicije. Javne rasprave, poput trenutne o Strategiji razvoja energetike do 2030. godine, trebalo bi da budu sveobuhvatnije. Trend organizovanja javnih konsultacija u sezoni odmora nije u skladu sa načelima Arhuske konvencije koja se temelji na principima transparentnosti i učestvovanja javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini – kaže Pantić i dodaje da je potrebno ulagati u razvoj zelenih tehnologija i otvaranje novih radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije. Ovo bi istovremeno doprinelo ekonomskom razvoju i smanjenju zagađenja.
Prema najnovijim podacima, kvalitet vazduha u Srbiji se nije značajno poboljšao. Preko 20 gradova i aglomeracija, u kojima živi više od četiri miliona ljudi, suočava se sa prekomernim zagađenjem. Najveći emiteri zagađujućih materija su toplane i individualno grejanje, dok industrijski sektor i termoelektrane takođe doprinose emisijama PM2.5 i PM10 čestica.
– Prvi korak ka čistom vazduhu za sve napravljen je, doduše sa zakašnjenjem, krajem 2022. godine, kada je zvanično usvojen nacionalni Program zaštite vazduha sa Akcionim planom. Vizija navedena u ovom dokumentu je da građani Srbije do 2030. godine dišu čist vazduh, za šta je neophodno da se opredele značajna finansijska sredstva i sprovedu ambiciozne mere. Ključna mera je dodatna zamena postojećih grejnih tela u domaćinstvima novim uređajima koji su u skladu sa eko-dizajnom i toplotnim pumpama, za šta je potrebno obezbediti finansijske podsticaje, a gradovi koji su izdvojeni kao prioritet su: Kragujevac, Beograd, Niš, Valjevo i Užice – objašnjava naš sagovornik.
Čini se da su građani u sve većoj meri svesni problema sa zagađenjem vazduha i da je upravo njihov pritisak, u kombinaciji sa doprinosom koji daju mediji, organizacije civilnog društva, aktivisti i ekspertska zajednica, doveo do toga da u poslednjih par godina imamo nekog pomaka u politici zaštite vazduha, pa se fokus polako pomera sa pitanja merenja kvaliteta vazduha, na mere za čist vazduh.
U svim promenama stav i mišljenje mladih mogu biti od velike važnosti. Istraživanja koja su sproveli Krovna organizacija mladih Srbije i UNICEF kroz U-Report anketu, kao i studija WWF Adria „Zarobljeni potencijal mladih u donošenju odluka“ ukazuju na to da su mladi u Srbiji zabrinuti i zainteresovani za pitanja životne sredine. Zaštita životne sredine prepoznata je kao jedna od tri najvažnije oblasti u današnjem društvu. Iako su mladi svesni problema i lošeg stanja životne sredine, često su nedovoljno informisani o međunarodnim sporazumima i pravednoj energetskoj tranziciji. Česte su kritike na obrazovni sistem u kojima mladi često negoduju nedovoljnu posvećenost temi životne sredine u školskom programu. Edukacija mladih o pravednoj energetskoj tranziciji treba da se odvija kroz kanale komunikacije koji su njima bliski, kao što su društvene mreže (Instagram, TikTok i dr.), uz korišćenje jezika prilagođenog ovoj ciljnoj grupi.
Priredila: Milica Radičević
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA
