Privredna komora Federacije Bosne i Hercegovine u partnerstvu sa Privrednom komore Srbije organizuje međunarodnu konferenciju „OTPAD-RESURS za razvoj cirkularne ekonomije“, 5. decembra 2024. godine u Beogradu. Konferencija će okupiti lidere u zelenoj tranziciji, donosioce odluka na svim nivoima, institute i stručnjake, preduzetnike, finansijere, javna komunalna preduzeća, predstavnike nevladinog sektora i medija. Ovo je idealna prilika za prezentovanje najboljih praksi niskokarbonse ekonomije i pristupa zelenom finansiranju. Sa Sendžanom Muslić iz Privredne komore FBiH, razgovarali smo o ovoj konferenicji.
Kakvo je stanje u BiH, kada je u pitanju prikupljanje i iskorištavanje otpada?
– Bosna i Hercegovina se suočava sa brojnim izazovima prikupljanja i iskorištavanja otpada. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu 74 odsto stanovništva je pokriveno uslugama upravljanja otpadom, iako pokrivenost značajno varira između urbanih područja (80-90 odsto pokrivenosti) i ruralnih područja (40-45 odsto pokrivenosti). Neka domaćinstva u ruralnim sredinama koja nemaju pristup ovim uslugama sama organizuju prikupljanje i prevoz otpada, koji odlažu na nelegalna odlagališta. Danas u Bosni i Hercegovini imamo preko 1.300 divljih deponija. Sistem operatera za ambalažni otpad uveden je u Federaciji Bosne i Hercegovine 2011. godine, a u Republici Srpskoj 2018. godine s ciljem podsticanja odvojenog prikupljanja, ponovnog korišćenja i reciklaže otpada.
Postoje napori za unapređenje sistema upravljanja otpadom, međutim problemi kao što su nedostatak infrastrukture, nedovoljna ulaganja i slaba svest građana o reciklaži i otpadu su prisutni.
Evropska unija je dokumentom Direktiva 2008/98/EC o otpadu objedinila važeće propise i odredila temeljna načela o upravljanju otpadom. Ovom direktivom utvrđuju se mere kojima se smanjuju štetni uticaji odlaganja otpada po životnu sredinu i zdravlje ljudi, zatim mere kojima se smanjuje ukupna količina otpada, mere štednje resursa i generalno prevelika upotreba ambalaže kao generatora otpada.
Entitetski Zakoni o upravljanju otpadom su delimično usklađeni sa Evropskom direktivom o odlaganju otpada na deponije 1999/31/EC. Član 14. ove direktive, koji se odnosi na neusklađene deponije predstavlja jedan od najvećih izazova u implementaciji. Puna implementacija odredbi ovog člana očekuje se do 2030. godine.
Perspektiva BiH u upravljanju otpadom bi trebalo da se temelji na većoj usklađenosti sa načelima preporuka Evropske unije i važećih zakona u BiH. Ukratko, BiH je na putu ka poboljšanju upravljanja otpadom, ali je potrebno više ulaganja, edukacije i sistemskih promena kako bi se postigli održivi rezultati. Ovaj proces uključuje angažman svih relevantnih aktera.
U kojoj vrsti otpada je najveći potencijal, a koji predstavlja najveći problem?
-Reciklabilni otpad ima najveći potencijal, kao što je: papir, plastika, metal, staklo… Ponovnom obradom i njihovim ponovnim korišćenjem, potreba za novim sirovinama i energijom se smanjuje. S druge strane, imamo elektronski otpad (e-otpad), ukoliko se ne tretira po propisima, opasne supstance zagađuju tlo, vodu i celokupan lanac ishrane. Organski otpad predstavlja opasnost zbog eksplozivnosti, jer se metan proizvodi ispod dubokih slojeva u odsustvu kiseonika. Brojne zemlje širom sveta shvatile su opasnost i problem plastičnih kesa koje se proizvode od polietilena, naftnog derivata za čiju razgradnju je potrebno čak hiljadu godina, a otrovne hemikalije pritom dospijevaju u tlo, jezera, reke i mora.
Najzad, potrebna je snažna saradnja između državnih institucija, lokalnih zajednica i nevladinih organizacija kako bi se razvili održivi modeli upravljanja otpadom i postigli ciljevi zaštite životne sredine.
Pročitajte još:
- Kako energetska efikasnost oblikuje budućnost Srbije
- 500 miliona evra godišnje za OIE
- Izazovi konkurentne proizvodnje energije na globalnom tržištu
Na koji način cirkularna ekonomija doprinosi smanjenju i iskorišćavanju otpada?
– Prema Nacionalnoj strategiji cirkularne ekonomije (NKWS), cirkularna ekonomija u smislu akcionog plana EU pokriva sve faze stvaranja vrednosti – od dizajna proizvoda i proizvodnje do potrošnje ili upotrebe, popravke, upravljanja otpadom i sekundarnih sirovina koje se vraćaju u privredu.
Dizajn proizvoda je logična polazna tačka za funkcionalnu cirkularnu ekonomiju. Ukoliko se proizvodi razvijaju da budu dugotrajniji i lakši za popravku, to smanjuje potrebu za čestom zamenom i smanjuje količinu otpada. Ponovna upotreba i reciklaža proizvoda, smanjuje potrebe za novim resursima. Kreiranje zatvorenog kruga materijala u industriji, na primer, otpad jedne kompanije je sirovina drugoj, čime doprinosimo smanjenju količine otpada.
Kroz obrazovanje i promenu svesti potršača o važnosti održivih praksi, cirkularna ekonomija motiviše ljude da biraju ekološki prihvatljivije proizvode i usluge. Razvojem inovacija i novih tehnologija za reciklažu i upravljenj otpadom povećava efikasnost procesa i smanjuje količinu otpada koji završava na deponijama.
Kroz optimizaciju proizvodnih procesa, cirkularna ekonomija podstiče kompanije na smanjenje otpada, stavljajući fokus na bolju upotrebu resursa i materija. Princip cirkularne ekonomije može značajno smanjiti proizvodnju otpada i poboljšati iskorištavanje resursa, čime se doprinosi održivijem društvu i zdravijoj životnoj sredini.
Koje su sve prednosti cirkularne ekonomije, a koje prepreke za implementaciju u BiH?
– Jedan od ključnih segmenata razvoja cirkularne ekonomije u BiH je razvijanje tržišta, finansiranje i podsticaji, bolja infrastruktura, jačanje institucionalnih kapaciteta, rešavanje pravnih izazova, kao i kompleksnih administrativnih i tehničkih procedura, te bolje razvijena svest.
Prednosti cirkularne ekonomije: Potencijal za jačanje konkurentnosti, prevencija i smanjenje stvaranja otpada i smanjenje zagađenja, poboljšanje reputacije kompanija, unapređenje održivog korištenja resursa, stvaranje novih poslovnih prilika i novih radnih mesta, otvaranje novih tržišta, unapređenje procesa proizvodnje i rada, smanjenje troškova, i unapređenje saradnje.
Cirkularna ekonomija predstavlja priliku za BiH, ali je za njen uspeh potrebno kroz edukaciju, ulaganje i stvaranje jasnog zakonodavnog okvira prevazići prepreke.
Koje su najbolje prakse u drugim zemljama koje bi BiH mogla primeniti?
– Primeri dobre prakse drugih zemalja zaista nam mogu biti put uspešne implementacije sistema upravljanja otpadom i cirkularne ekonomije.
Na primer, Slovenija je jedna od zemlja s najmanjom količinom otpada šest odsto na odlagalištima. Slovenija poseduje razvijenu infrastrukturu za odvojeno prikupljanje otpada te brojne inicijative usmerene na smanjenje količine otpada. Zajedničkim naporima države, opština i stanovništva uspešno su implementirane EU direktive i propisi. Imamo i Švedsku koja je upravljanje otpadom pretvorila u unosan posao. Ova zemlja ima politiku nultog otpada, što znači da se 99 odsto otpada iz domaćinstava reciklira ili spaljuje te obnavlja kao energija, i po tome je vodeća u svetu.
Energetski portal
