Barankilja je grad na severu Kolumbije koji se prostire uz obale Karipskog mora. Poznat po svojim močvarama i tropskim šumama, broji 1,3 miliona stanovnika i suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog čestih uragana koji pogađaju ovaj region. Kako bi se zaštitili od ovih prirodnih nepogoda, gradske vlasti su pokrenule veliki projekat obnove lokalnih vodenih puteva i zelenih površina, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).
Jedan od ključnih elemenata ovog projekta je obnova močvare Majorkin, koja se prostire na 600 hektara. Ona deluje kao prirodni štit protiv olujnih udara i podizanja nivoa mora, apsorbujući i umanjujući energiju talasa pre nego što stignu do urbanizovane oblasti.
Pročitajte još:
- Velika Britanija ulaže milijarde u projekte hvatanje ugljenika- Izazvane podeljene reakcije
- Globalni događaji za održivu budućnost pozivaju na saradnju
- Saradnja WMO i FIS: Klimatske promene ugrožavaju zimske sportove i planinske zajednice
Kao deo obnove, zasađeno je 250.000 mangrova i drugih stabala. Mangrovi su važni zbog svojih gustih korenovih sistema koji ne samo da sprečavaju eroziju obale, već i filtriraju zagađenja iz vode, pružajući utočište i hranu za mnoge vrste riba i ptica. Osim toga, radilo se i na preko 200.000 kvadratnih metara novih javnih zelenih površina koje služe kao rekreativne zone i pomažu u poboljšanju mikroklime grada, kako se navodi na sajtu UNEP-a.
Barankilja takođe radi na poboljšanju Gran Malekona, šetališta duž reke Magdalena, koje je osmišljeno da štiti grad od poplava. Reka Magdalena, ključna za hidrografiju zemlje, a Gran Malekon služi kao šetalište sa brojnim zelenim površinama, što dodatno doprinosi otpornosti grada na klimatske promene.
Osim Barankilje, i drugi kolumbijski gradovi poput Medeljina i Kalija primenjuju slične prirodne strategije. Medeljin je posadio hiljade stabala duž puteva i kanala, pretvarajući ih u zelene koridore koji povezuju različite delove grada. Kali, domaćin skupa COP16, pokrenuo je niz projekata za zaštitu divljih životinja i upravljanje invazivnim vrstama.
Energetski portal
