Vodene površine prekrivaju oko 70 odsto Zemljine površine, ali koliko cenimo ovaj dragoceni resurs? Poznata je misao da onoga čega ima na pretek, čovek uzima zdravo za gotovo. Zadivljujući podatak da vodni ekosistemi čine ovoliki procenat naše planete, može da navede na pogrešno promišljanje – ne moramo da budemo zabrinuti za njihov opstanak. Negde se izgubilo znanje da se od ove ukupne količine, preko 95 odsto vode nalazi u morima i okeanima, dok preostali mali procenat čine slatkovodni izvori poput reka i jezera. Treba da se prisetimo lekcija iz školskih klupa – prve civilizacije nastajale su uz reke, koje su obezbeđivale pijaću vodu i plodno zemljište.
Izgradnja hidroelektrana, klimatske promene, zagađenje, urbanizacija i drugi uzroci, podstaknuti čovekovim akcijama, ugrozili su zdravlje ovih ekosistema. Alarm za uzbunu već je oglašen, a u našoj zemlji trebalo bi da odjekne još glasnije, zato što ga očito ne čujemo. Biseri naše pijaće vode, preostali zdravi izvori, čine uglavnom krhke reke. Pod ovim mislim da su izvori vode za piće nisu gigantske reke, već rečice, koje su pod pretnjom ljudske ruke.
Projekat Nove Delte
Reka Nil, najduža reka na svetu koja se proteže kroz afričke zemlje, posebno je značajna za Egipat, gde je bila dom za nastanak jedne od najstarijih civilizacija. Kroz ovu zemlju protiče najduža prirodna reka na svetu, a ona sada gradi i najdužu veštačku reku koju je stvorio čovek.
Projekat Nove Delte, predstavlja odgovor Egipta na veliki izazov – voda. Ova veštačka reka biće duga 114 kilometara i nalaziće se u severozapadnom delu zemlje. Vrednost projekta iznosi oko 5,25 milijardi dolara, a on je deo šireg plana za proširenje poljoprivrednih površina i unapređenje upravljanja vodama. Preciznije, gradnja ove veštačke reke ima nekoliko ključnih razloga.
Veći deo teritorije ove zemlje prekriven je pustinjama, zbog čega su sistem navodnjavanja i poljoprivreda ograničeni. Njenom izgradnjom, omogućiće se dovođenje vode u područja gde do sada nije bilo izvora ovog resursa. Na taj način, stvoriće se i nove površine poljoprivrednog zemljišta. Kako je navedeno, projekat će omogućiti navodnjavanje za 2,2 miliona hektara novih poljoprivrednih površina, a otvoriće se i hiljade radnih mesta. Sve to, ujedno će smanjiti i zavisnost od uvoza hrane, kao što je pšenica.
Govoreći o poboljšanju upravljanja vodama, naglašava se da će ova reka koristiti recikliranu vodu iz poljoprivrednih otpadnih voda, a takođe će se efikasnije koristiti i podzemne vode. Ovo je posebno značajno ako se uzmu u obzir klimatske promene i učestaliji sušni periodi. Veštačka reka značajna je za prilagođavanje klimatskim promenama kao siguran izvor vode.
Treba priznati da je ovaj poduhvat zaista hrabar i da zaslužuje pažnju i razmišljanje drugih regiona širom sveta. Iako možda nismo uvek znali da cenimo ovaj dragoceni prirodni resurs, još uvek nije kasno da čovekova ruka stvori nešto pozitivno za očuvanje prirode i sopstvene budućnosti. Možda će upravo ovakvi inovativni projekti postati inspiracija globalnim naporima prema održivom upravljanju vodnim resursima.
