Koliko brinemo o zdravlju naših slatkovodnih ekosistema, pokazalo je istraživanje sprovedeno od strane UN-Water i Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). Kroz tri izveštaja o napretku u oblasti slatkovodnih resursa, prikazano je da veliki broj zemalja širom sveta beleži degradaciju jednog ili više tipova slatkovodnih ekosistema, što uključuje reke, jezera i vodonosne slojeve. Ova serija izveštaja objavljuje se svake tri godine kako bi se uvideo ostvareni napredak u postizanju Cilja održivog razvoja 6, odnosno čiste vode i sanitarnih uslova za sve kroz zaštitu i obnovu slatkovodnih izvora.
Glavne promene koje su zapažene jesu značajno smanjenje protoka reka, smanjenje površinskih vodnih tela ili njihovo potpuno nestajanje, zatim pogoršanje kvaliteta ambijentalne vode, a tu je i podatak da upravljanje vodama nije na dobrom putu.
Preciznije gledano, 90 odsto zemalja, od kojih se većina nalazi u Africi i Centralnoj ili Jugoistočnoj Aziji, beleži degradaciju jednog ili više slatkovodnih sistema. Tome doprinose zagađenje, postavljanje brana, prenamena zemljišta, prekomerno crpljenje vode, kao i klimatske promene.
Kako se navodi, protok reka je smanjen u 402 rečna basena širom sveta, i to pod uticajem klimatskih promena i korišćenja zemljišta. Ovo predstavlja petostruko povećanje u odnosu na 2000. godinu. U značajno manjem broju rečnih basena dolazi do povećanja protoka reka.
U Jugoistočnoj Aziji beleži se drastičan pad mangrova, a njihov gubitak izazvan čovekovim delovanjem dovodi do ozbiljnog rizika kako za obalne zajednice, tako i za slatkovodne resurse, biodiverzitet i klimu. Njihova uloga u očuvanju ekosistema je višestruka. Pojašnjenja radi, mangrove su obalni šumski sistemi koji se nalaze u tropskim i suptropskim područjima. Značaj ovih sistema ogleda se u sposobnosti da skladište i do četiri puta više ugljenika iz atmosfere od drugih vrsta šuma. Pored toga, oni deluju kao prirodna barijera koja štiti obalne zajednice od erozije, oluja ili cunamija, a stanište su značajnom delu biodiverziteta. Kao još jedan primer, može da se istakne da mangrove imaju sposobnost da filtriraju vodu pre nego što dospe u otvorene vodene sisteme.
Pročitajte još:
- Opasnost koja preti Pacifiku – Upozorenje za ceo svet
- Kako inovativna tečnost uklanja 98 odsto nanoplastike iz vode?
- Izlivanje nafte veća pretnja za slatkovodne ekosisteme
Izveštaji su pokazali i da se jezera i druga površinska vodna tela smanjuju ili nestaju, i to u 364 basena širom sveta.
Najsiromašnija polovina sveta, kako se navodi, daje manje od tri odsto globalnih podataka o kvalitetu vode. Potrebno je da se praćenje stanja ovih sistema hitno unapredi, zato što je to ključno za adekvatno upravljanje vodnim resursima. Tamo gde podaci i postoje, pokazuje se da je kvalitet slatke vode pogoršan od 2017. godine. U izveštajima se preporučuje proširenje vladinih programa za praćenje kvaliteta vode, uključivanje građanske nauke i korišćenje satelitskih tehnologija za popunjavanje praznina u podacima.
Kako bi se na održiv način koristila voda, potrebno je sprovođenje integrisanog upravljanja vodnim resursima u svim sektorima do 2030. godine. Iako je 47 zemalja postiglo ili skoro postiglo ovakvo upravljanje, čak 63 zemlje moraju da ubrzaju implementaciju, dok njih 73 imaju ograničene kapacitete. Ukoliko se nastavi ovakav trend, svet će održivo upravljanje vodama postići tek 2049. godine. To dalje znači da će do 2030. godine 3,3 milijarde ljudi u preko 100 zemalja vrlo verovatno imati neefikasne sisteme upravljanja vodom.
Katarina Vuinac
