Najveći kruzeri bi 2050. godine mogli biti skoro osam puta veći od Titanika, težiti neverovatnih 345.000 bruto tonaže i prevoziti skoro 11.000 putnika, pokazuje studija nevladine organizacije Transport & Environment (T&E).
Broj kruzera takođe je porastao 20 puta, sa samo 21 u 1970. godini na više od 500 danas, prema studiji. Gigantski brodovi, nazvani i „kruzila“, postaju sve veći iz godine u godinu, sa najvećim kruzerom na svetu do danas, Icon of the Seas kompanije Royal Caribbean, koji ima 40 restorana, sedam bazena i kapacitet za 7.600 putnika. Brod, koji je lansiran u januaru 2024. godine, duži je od 15 plavih kitova i pet puta veći od Titanika.
T&E je upozorio da kombinacija više i većih plovila znači da su emisije CO2 iz kruzera u Evropi bile 17 odsto više u 2022. godini nego što su bile u 2019. pre pandemije.
Takođe je istaknuto kako rast industrije doprinosi problemima sa zagađenjem vazduha na kopnu. Na primer, Sautempton – najprometnija luka za kruzere u Velikoj Britaniji – rangirana je kao sedma po količini zagađenja sumpor dioksidom koje dolazi iz kruzera u Evropi i ima najviše nivoe emisija azotnih oksida i sitnih čestica koje proizvode brodovi u bilo kojoj luci u Velikoj Britaniji.
Autori apeluju na operatere kruzera da investiraju u zelene tehnologije kako bi smanjili svoj ekološki uticaj i uticaj na lokalno zagađenje vazduha.
– Sa današnjim kruzerima koji čine da Titanik izgleda kao nečija privatna jahta, pitanje je – koliko veći ovi džinovi mogu postati? Industrija krstarenja je najbrže rastući sektor turizma i njene emisije izmiču kontroli – rekao je Džonatan Hud, menadžer za održivo brodarstvo u T&E.
Pročitajte još:
- EU: Građani sada mogu da traže odštetu od zagađivača
- Izum Japanaca nagoveštava kraj za baterije i motore
- Kako unaprediti strateška partnerstva zemalja za snabdevanje kritičnim mineralima
Jedino održivo rešenje je gorivo na bazi vodonika
Suočeni sa reakcijama zbog svojih emisija, neki operateri kruzera prelaze na tečni prirodni gas (LNG) kao alternativu tradicionalnim brodskim gorivima poput teškog lož ulja. Prema T&E, LNG brodovi čine 38 odsto globalnih narudžbina kruzera danas.
Ali iako LNG emituje manje zagađivača i CO2 kada se sagoreva, i dalje rezultira emisijama ugljen-dioksida i može osloboditi metan, za koji je utvrđeno da ima efekat zagrevanja 80 puta jači od CO2.
– Jedino rešenje za dekarbonizaciju pomorskih aktivnosti koje je održivo i skalabilno su goriva na bazi vodonika bez emisija. To takođe uključuje električnu energiju sa obale, koja omogućava kruzerima da se priključe u luci i isključe svoje zagađujuće motore, omogućavajući stanovnicima luka poput Sautemptona da lakše dišu – rekao je Hud.
Industrija cveta – Sada putuju i milenijalci
NVO takođe poziva kreatore politika da razmotre uvođenje poreza na karte kako bi prikupili sredstva za projekte smanjenja emisija. Tvrde da su novi nameti na kruzere opravdani, posebno s obzirom na to da su kruzeri trenutno izuzeti od poreza na gorivo i većine korporativnih i potrošačkih poreza.
T&E je izračunao da bi porez na karte od 42 funte – manje od polovine britanskog poreza na avionske putnike za sedište u ekonomskoj klasi na dugim relacijama – na tipičnu kartu za krstarenje vrednu oko 1.180 funti, doneo 1,37 mlrd GBP globalno.
Neki gradovi, inače, uvode mere kako bi obeshrabrili razvoj ove industrije. Barselona je najavila planove da se pridruži Amsterdamu u oporezivanju posetilaca kruzera, koji često provode samo nekoliko sati u gradu, dok je Amsterdam glasao za zatvaranje svoje centralne luke za kruzere, kao što je Barselona učinila u oktobru. Venecija je zabranila velikim kruzerima ulazak u svoju oštećenu lagunu.
Uprkos tim merama, industrija kruzera cveta. Projekcije industrije sugerišu da će oko 35 miliona putnika putovati morem na kruzerima ove godine – što je povećanje od 6 odsto u odnosu na nivoe pre pandemije, što analitičari pripisuju rastućem bogatstvu. Istraživanje koje je objavio JP Morgan u junu pokazalo je da potražnja za krstarenjima “ostaje jaka” i napomenulo da je industrija krstarenja prešla sa svoje osnovne tržišne grupe bejbi bumera na milenijalce.
Izvor: Cirkularna ekonomija
