Iako izvoz teških vozila predstavlja svega 3,6 odsto ukupne globalne trgovine automobilske industrije, emisije CO2 koje su u vezi sa njima porasle su za preko 30 odsto od 2000. godine. Ovakvom povećanju kamioni su doprineli sa 80 odsto, podaci su izveštaja Programa UN za životnu sredinu (UNEP).
Preciznije, teška vozila u zagađenju životne sredine učestvuju tokom vožnje sa preko 40 odsto emisija azotnih oksida, zatim sa preko 60 odsto čestica PM 2,5 i više od 20 odsto emisija crnog ugljenika.
Pomenuti izveštaj Polovna teška vozila i životna sredina – Globalni pregled polovnih teških vozila: Protok, obim i regulativa, donosi preporuke za smanjenje štetnih uticaja od korišćenja ovakvih vozila na klimatske promene i zdravlje ljudi. Ovakve preporuke značajne su, zato što studija prodviđa da će teška vozila nastaviti sa trendom porasta sa povećanjem ekonomskim aktivnosti i potrebom transporta. Previđanja su zasnovana na ranijim trendovima iz perioda od 2000. do 2015. godine kada je došlo du udvostručenja prodaje kamiona i autobusa.
Kako se navodi, mnoge zemlje u razvoju se oslanjaju na uvoz upravo polovnih teških vozila. Iako je za njihov razvoj uvoz ovakvih vozila dobra praksa, problem je što su propisi i njihova primena u pogledu kvaliteta polovnih vozila niski ili uopšte i ne postoje.
Pročitajte još:
- EU: KAKO KAMIONE I AUTOBUSE SA NULTOM EMISIJOM UČINITI JOŠ ODRŽIVIJIM
- EU: SAVET I PARLAMENT POSTIGLI DOGOVOR O SMANJENJU EMISIJE CO2 IZ TEŠKIH VOZILA
- AUTOMOBILI U PROSEKU SVE VEĆI, TROŠE VIŠE GORIVA, I ZAUZIMAJU VEĆE POVRŠINE
I šire gledano, više od polovine zemalja koje uvoze ovakva vozila ima veoma slabe propise, a njihova primena je neadekvatna. Kao primer se navodi 25 afričkih zemalja koje su usvojile standard o polovnim teškim vozilima za kontrolu zagađenja vazduha, ublažavanje uticaja na klimatske promene i unapređenu bezbednost na putevima, ali ih je do danas u potpunosti primenilo samo četiri. Gledajući i širom sveta, samo dve zemlje su uključile polovna vozila u svoje nacionalne klimatske akcione planove.
Odgovornost je kako na zemljama koje uvoze, tako i na onim koje izvoze. Zbog toga je, kako se navodi u Izveštaju, potrebna regionalna saradnja za uvođenje i primenu minimalnih standarda. Ovakvi standardi trebalo bi da obuhvate emisije, određivanje starosne granice, razvoj svesti i više istraživanja. Kao primer navodi se usvajanje standarda za emisiju izduvnih gasova vozila ekvivalentnih Euro 6 i čistijim gorivom, jer bi na taj način do 2030. godine moglo da se izbegne i do 700 hiljada prevremenih smrti.
Inače, Euro standardi za emisije uvedeni su zvanično 1992. godine, kada je na snagu stupio Euro 1 standard, a današnji Euro 6 standard uveden je 2014. godine i do danas je prošao kroz nekoliko različitih verzija. Jedno od novih pravila koja su uvedena ovim standardom, jeste da proizvođači automobila treba da smanje emisiju azotnih oksida za dizel motore za 67 odsto u odnosu na Euro 5 standard.
Izveštaj pokazuje da 97 odsto svih novoregistrovanih kamiona i 73 odsto autobusa u Evropskoj uniji ima dizel motore, ali da bi se boljim propisima moglo dovesti do boljeg trenda prihvatanja naprednih tehnologijama u zemljama u razvoju, uključujući električne autobuse i kamione.
Energetski portal
