Obnovljivi izvori energije nezaobilazna su tema, naročito poslednjih godinu dana, a čini se, ipak, da se promišljanje o njima svodi na nekoliko izvora. Solarna energija mogla bi da zauzme prvo mesto, kao izvor dostupan široj upotrebi, a koji zahteva relativno jednostavniju i jeftiniju instalaciju. Za njim ide energija iz vetra, uz zahtevniji proces instalacije, ali velikog potencijala, u koji se sve više ulaže. Hidroenergija, iako često pominjan izvor, neretko se nalazi u negativnom kontekstu u pogledu ugrožavanja životne sredine. Pomenuti izvori jesu oni na koje se najčešće pomisli kada se govori o obnovljivoj energiji.
Zahvaljujući svojim geografskim karakteristikama, Srbija ima značajan potencijal za dobijanje energije iz ovakvih izvora. Među potencijalom nalazi se i biogas, prema kojem nije usmereno dovoljno pažnje, a čija korisnost ide čak i dalje od dobijanja same energije.
Šta je biogas, kako izgleda proces njegovog nastanka i koje su njegove prednosti u odnosu na druge obnovljive izvore, objašnjava naš sagovornik Goran Knežević, diplomirani inženjer elektrotehnike.
U FOKUSU:
- OSNAŽIVANJE GRAĐANA DA POSTANU KUPCI-PROIZVOĐAČI SOLARNE ENERGIJE
- ELEKTRODISTRIBUCIJA SRBIJE – IZAZOVI PRIKLJUČENJA PROZJUMERA NA MREŽU
- PROMENE U OBLASTI OIE VODE KA STABILNOM ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU
Biogas predstavlja mešavinu gasova koja je nastala razlaganjem organske materije u uslovima bez prisustva kiseonika. Ovaj proces naziva se anaerobna digestija, a mogao bi da se uporedi sa procesom varenja hrane u želucu krave. Biogas može da se proizvodi od gotovo svih ostataka organskog porekla, bilo da oni potiču sa farmi, poljoprivrednih gazdinstava, iz industrija, uslužnog sektora ili prehrambenih lanaca. Na ovaj način, osim rešavanja problema snabdevanja čistijom energijom, rešava se i problem otpada. Sa jedne strane, farme koje generišu organski otpad besplatno ili po izuzetno niskim cenama mogu da reše problem zbrinjavanja otpada, dok sa druge strane, zahvaljujući biogasnim postrojenjima, postoji mogućnost transformisanja otpada u električnu i toplotnu/rashladnu energiju, ili u biometan. Doprinos smanjenju zagađenja životne sredine pokazuje podatak da se sagorevanjem biogasa sprečava emitovanje metana u atmosferu, gasa sa čak 22 puta izraženijim efektom staklene bašte od ugljen-dioksida. Nadogradnjom biogasa do nivoa biometara izdvaja se ugljen-dioksid koji može da se koristi u staklenicima ili, recimo, industriji gaziranih napitaka. U objašnjenju procesa nastanka biogasa treba istaći da životinjski i biljni otpad sadrži visoki procenat belančevina, masti i ugljenih hidrata. Pri anaerobnom razlaganju ovakvih supstanci, koje se u osnovi može podeliti na četiri etape, i to na hidrolizu, acidogenezu, acetogenezu i metanogenezu, nastaje znatna količina gasa sa visokim procentom metana (40–65 odsto zapremine), koji se naziva biogasom (srednja toplotna moć 16,2 – 19,8 MJ/Nm3).
„Proces razlaganja počinje mehaničkim usitnjavanjem sirovina, koje se zatim više puta dnevno unose u hermetički zatvorene rezervoare, takozvane fermentore (digestore). Ceo proces se odvija na konstantnoj temperaturi, najčešće u opsegu 36–42 °C. Kapacitet fermentora je dovoljan da se sirovina u njima zadrži 30–60 dana, što prisutnim bakterijama omogućava efikasno generisanje biogasa. Nakon proizvodnje biogas se prečišćava, a zatim se sprovodi do takozvanog kogeneratora. Kogenerator je uređaj nastao spajanjem gasnog motora i generatora električne energije. Na ovaj način se proizvode električna i toplotna energija (toplotna energija je posledica hlađenja kogeneratora). Električna energija se zatim meri i predaje EPS-u, a toplotna/rashladna energija se može koristiti za sopstvene potrebe, ili dalju prodaju“, objašnjava Goran.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
