Tokom protekle nedelje, vlada Norveške odlučila je i objavila da je odobreno novih 19 naftnih i gasnih projekata na njenoj teritoriji. Vrednost ovih projekata je oko 200 milijardi kruna.
Norveška je zemlja čije prirodno bogatstvo ne može da se izmeri, čak ni poredi sa većinom zemalja. Ona je jedina koja je tokom ove energetske krize izvozila naftu i gas, kako prenose i svetski mediji. Mnogi u Evropi, okrenuli su se Norveškoj, kada su energenti postali problem tokom poslednjih meseci. Ovo je tema koja stvara debate sa političkog, ekonomskog i ekološkog aspekta, i to ne prvi put.
Ranije ove godine, norveška vlada, veliki proizvođač nafte i primarni dobavljač prirodnog gasa u Evropi, najavila je planove za 92 istraživačka mesta kao specifičnih oblasti podeljenih kako bi se ispitivali i vadili resursi gasa i nafte, u Barencovom moru na Arktiku, i manji deo u Norveškom moru. To znači da se norveški projekti sve više šire, uz podršku prvenstveno vlade.
Pročitajte još:
- VLADA DONELA NOVU UREDBU ZA SMANJENJE EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE
- KORAK BLIŽE GRADNJI GASOVODA DO SEVERNE MAKEDONIJE – RADI SE PROSTORNI PLAN ZA DEONICU OD LESKOVCA DO JUŽNE GRANICE
- ELEKTRANE NA BIO-GAS – INVESTICIJE NAJVEĆE, ALI KORIST MNOGOSTRUKA
Debata se vodi oko posvećenosti i finansiranju projekata ove zemlje, koji promovišu fosilna goriva, a trenutno raspoleženje i agenda, pre svega Evrope, potpuno je suprotna, jer se naglasak stvalja na OIE.
Norveška s druge strane ulaže značajna sredstva i u sve vezano za čistu energiju, čist vazduh, infrastrukturu za vožnju bicikala, električnih automobila, odnosno lider je i u obnovljivim izvorima energije i može se poһvaliti visokim nivoom elektrifikacije. Za ova ulaganja potreban je novac, koji država u najvećoj meri crpi upravo iz fosilnih goriva.
Od kako se ova zemlja ozbiljno bavi proizvodnjom pomenute industrije, naftne aktivnosti su donele više od 22.000 milijardi norveških kruna u njihov BDP. U ovo se ne ubraja sve ono što je povezano sa naftnom industrijom i uslugama, a od čega takođe raste BDP zemlje. Zanimljivo je da se državni prihodi od naftnih aktivnosti prenose i u njihov penzioni fond, koji je prošle godine imao 12 400 milijardi norveških kruna udela u svojoj ukupnoj vrednsoti, govore podaci NorwegianPetroleum-a.
Energetski portal