Godinama unazad dolazi do značajnog pomeranja u globalnim energetskim trendovima. Brojne zemlje, uključujući Nemačku, povlačile su iz upotrebe svoje nuklearne reaktore, i protive im se.
Ova promena stvarala je debate i postavljala pitanje – zašto nacije okreću leđa izvoru energije koji je često hvaljen zbog svoje sposobnosti da generiše ogromne količine električne energije sa niskim emisijama gasova staklene bašte, naročito sada kada je energetska kriza, i kada ugalj nije alternativa?
U Evropi su mišljenja podeljena jer neke zemlje smatraju da ovaj vid energije nije uvršten kao rešenje za klimatske probleme, koje Evropa pokušava da rešava. Argumenti se kreću od ekoloških, ekonomskih do političkih. Kada se spomenu ekonomski faktori, misli se prvenstveno na izgradnju nuklearne elektrane, što može biti i u milijardama. Upravljanje nuklearnim otpadom je takođe pitanje od ogromnog značaja, ne samo zbog velikih troškova, već i bezbednosti. Pitanje bezbednosti je zapravo ključno u podeli oko ovih elektrana, naročito kada se kao argument spomenu dve najveće energetske katastrofe – Černobilj i Fukušima. Zbog toga su mnoge zemlje i institucije EU, okrenute čistoj energiji, ali dobijenoj iz sunca, vetra ili vode. Padajući troškovi ovih tehnologija, zajedno sa jednostavnijom primenom idu u korist obnovljivih izvora energije.
Pročitajte još:
- NUKLEARNI OTPAD: PRVA ZEMLJA KOJA JE NAŠLA REŠENJE ZA 100.000 GODINA UNAPRED
- NUKLEARNA ENERGIJA ZA SIGURNO SNABDEVANJE
- BUGARSKA POTPISALA UGOVOR O SNABDEVANJU NUKLEARNIM GORIVOM SA ŠVEDSKOM KOMPANIJOM
Međutim, nuklerani reaktori stvaraju velike količine električne energije, kako smo naveli, bez visokog ugljeničnog otiska, što je u trenuntoj energetskoj situaciji važno, naročito kada za to već imate potrebnu tehnologiju i infrastrukturu. Stoga, nakon dugih pregovora, vlada Belgije odlučila je da produži rad dva nuklearna reaktora za celu deceniju, tačnije do 2035. godine.
U svom komšiliku, Belgija ima dve vodeće države, ali sa drugačijim politikama. Sa jedne strane Belgije je Francuska koja najveći deo svoje električne energije pokriva iz nuklearnih reaktora, poseduje na desetine istih, te joj kriza energenata nije pala isto kao drugima u Evropi, dok se sa druge strane Belgije nalazi Nemačka koja zavisi u velikoj meri od gasa, i protivi se nuklearnoj energiji.
Belgija je donela odluku da njeni reaktori rade, uprkos planovima da se napušta nuklearna energija. Dogovor je sklopljen i verovatno će 2025. godine reaktori biti pokrenuti, i radiće kako smo naveli do 2035. godine po ovom planu, iako je 2025. godina kada je Belgija trebala da napusti nuklearnu energiju. Dogovori su trajali i zbog troškova nuklearnog otpada. Sporazum je sklopljen sa velikom francuskom firmom Engie.
Pitanje nuklearne energije je još uvek je zanimljiva tema za debatu, jer može biti rešenje u klimatskim akcijama, stvara velike količine električne energije, mogla bi se svrstati u „čistu“ energiju, ali pitanje nuklearnog otpada i Černobilja mnoge navode da budu protiv.
Energetski portal
