Potencijal razvijanja sistema stvaranja čiste energije odavno je prepoznat u Bosni i Hercegovini, a krajem sledeće godine, ukoliko sve bude teklo prema planu, BiH će dobiti prvi pravi vetropark. Ili bi bar tako trebalo da bude. Vlada Republike Srpske, Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva, u svojstvu koncendenta i koncesionar „Eol Prvi“ d.o.o. Nevesinje, 2012. godine su zaključili Ugovor o koncesiji za izgradnju i korištenje parka vjetrenjača na lokaciji Trusina kod Nevesinja. Prema Studiji ekonomske opravdanosti koju je izdradila firma „Eol Prvi“ vrednost investicije, odnosno udela ove firme, iznosi 102.980 KM. S obzirom da je to izrazito mali iznos za toliko veliki projekat, kompanija je za partnera uzela britansku firmu Kermas koja će zapravo uložiti najveći iznos – 150.000.000 KM.
To je detalj koji je Ministarstvo zaboravilo da spomene s obzirom da tamo smatraju kako za implementaciju projekta prvenstvenu odgovornost ima kompanija „Eol Prvi“ koja bi trebalo da obezbedi „finansijska sredstva, reši imovinske odnose, izradi projektnu dokumentaciju, izabere opremu i izvođače radova“. Ipak, većinu sredstava obezbediće upravo kompanija iz Ujedinjenog Kraljevstva, oko 87 posto, dok će učešće u izgradnji imati i sama općiopština na Nevesinje. Takođe, u projektu bi trebalo da budu uključene i kopmanije iz Grčke i Danske. Prema Aneksu na ugovor koji je dodat 2014. godine vetroelektrana bi trebalo već da bude završena, ali je prvenstveno baš zbog poteškoća oko obezbeđenja finansijskih sredstava došlo do zastoja i kašnjenja u realizaciji projekta. Milioni ipak nisu došli. Zbog toga je kompanija „Eol Prvi“ 2. decembra 2015. godine podnela zahtev za aneksiranje ugovora kojim bi se odredili novi rokovi izgradnje. Zahtev se još uvek procesuira, ali su iz Vlade optimistični.
„Prema predlogu iz zahteva za aneksiranje Ugovora nije predviđena gradnja u fazama, a rok za izgradnju vetroelektrane je 31. decembar 2017. godine. Aktivnosti oko zaključenja aneksa Ugovora su u toku“, objašnjeno je iz Ministarstva. Snaga vetroelektrane će biti 49,5 MW, a planirana godišnja proizvodnja je 160 GWh. Vetroelektrana će biti sačinjena od 13 vetrenjača sa po 3,3 MW. Poređenja radi, TE Kakanj proizvodi oko 1.755 GWh godišnje.
Vesna Vukajlović
Izvor: Energetika.ba
