Proizvodnja struje iz uglja u Škotskoj okončana je posle više od 100 godina zatvaranjem poslednjeg od četiri bloka termoelektrane Longanet severno do Edinburga. Nekada najveća elektrana na ugalj u Evropi zatvorena je zbog velikih troškova održavanja i ne očekuju se posledice po energetsku bezbednost Škotske. Isključivanje iz proizvodnje Longaneta, velikog emitera CO2, tumači se i kao značajan pomak Škotske ka proizvodnji 100% energije iz obnovljivih izvora. Organizacije za zaštitu životne sredine pozdravile su zatvaranje Longaneta opisujući ga kao početak kraja fosilnog goriva u Škotskoj.
Termoelektrana Longanet (Longannet) u oblasti Fajf (Fife), čiji je vlasnik SkotišPauer (ScottishPower), deo španske energetske grupe Iberdrola, isključena je krajem marta posle 46 godina rada. Kada je 1969. počeo da radi, Longanet je bio najveća evropska termoelektrana na ugalj. „Longanet je isporučio više struje u nacionalnu mrežu od bilo koje druge elektrane u škotskoj istoriji i dan njegovog zatvaranja je tužan za sve u SkotišPaueru“, rekao je direktor proizvodnje Hju Finli (Hugh Finlay), preneo je Prirodni gas Evropa (Natural gas Europe), specijalizovani sajt o evropskom tržištu gasa. Procenjuje se da je Longanet tokom svog veka sagoreo više od 177 miliona tona uglja. Ta elektrana je proizvela preko 400 TWh struje, dovoljno za 2,3 miliona domaćinstava u svakoj od 46 godina rada. Kako prenose mediji, uglavnom se ne očekuje da zatvaranje elektrane Longanet ugrozi isporuke energije u Škotskoj, mada ima i onih koji misle drugačije i koji uz pitanje kvantiteta, postavljaju i pitanje kontrole voltaže. Još nije doneta odluka o budućnosti zatvorene termoelektrane ali se očekuje da kompanija saopšti planove pre kraja godine.
Ono što se zna je da je elektrana zapošljavala 236 radnika, da će neki od njih biti preraspoređeni a da samo 45 može da bude angažovano u povlačenju termoelektrane iz proizvodnje. Procenjuje se da će zatvaranje elektrane indirektno pogoditi još hiljadu radnih mesta. Ipak, nisu svi „brisali suze“ za zatvorenom elektranom koja je treće po veličini postrojenje na ugalj u Evropskoj uniji sa maksimalnim kapacitetom od 2.400 MW. „Prvi put za najmanje 115 godina u Škotskoj se više neće spaljivati ugalj za proizvodnju struje. Za zemlju koja je praktično izmislila industrijsku revoluciju to je ogroman korak koji označava kraj uglja i početak kraja fosilnog goriva u Škotskoj“, istakao je direktor organizacije Prijatelji Zemlje Škotska Ričard Dikson (Richard Dixon). Elektrana na ugalj zatvorena je zbog velikih troškova održavanja, naknada za prenos i taksi na ugljenik, ali i sa ciljem smanjenja škotske emisije ugljen dioksida (CO2). Longanet je, prema pisanju Gardijana, u 2013. emitovao 9,5 miliona tona CO2 ili gotovo petinu ukupne škotske emisije.
U 2014, je Longanet proglašen za jedno od 30 postrojenja najvećih zagađivača u Evropskoj uniji. Sunce i energija vetra, magazin za obnovljivu energiju, prenosi da je među predlozima za budućnost lokacije Longaneta i onaj da tu bude centar za obnovljivu energiju. Po svemu sudeći, taj predlog nije neverovatan, s obzirom da ŠkotišPauer ima u radu 30 vetroparkova ukupnog kapaciteta 1.600 MW i šest novih vetroparkova koji su još u razvoju. SkotišPauer više nema elektrane na ugalj i sada struju proizvodi koristeći gas i vetroenergiju. Škotska vlada želi da do kraja decenije 100% struje proizvodi iz obnovljivih izvora. Takođe vlada ne želi da razmatra nove kapacitete za nuklearnu energiju. „Zatvaranje Longaneta predstavlja istorijski i neizbežan korak u našoj energetskoj tranziciji i Škotska je jedna od prvih koje su prestale da koriste ugalj za proizvodnju struje. Termoelektrane su služile Škotskoj godinama ali svet ide napred ka čistijoj, jevtinijoj obnovljivoj energiji“, istakao je direktor Svetskog fonda za prirodu (WWF) Škotska Lang Banks.
On je rekao i da nezavisna istraživanja pokazuju da Škotska do 2030. može da ima elektrosistem zasnovan gotovo isključivo na obnovljivim izvorima dodajući da je istraga škotskog parlamenta o energetskoj bezbednosti ukazala da će isporuke biti potpuno sigurne i bez Longaneta. „Sledeća škotska vlada mora da se fokusira na postavljanje jasne strategije naše energetske budućnosti. Tom strategijom mora da se prihvati obnovljiva energija ako želimo dobrobiti od ekonomije koja emituje manje ugljenika, privlačenja investicija, otvaranja radnih mesta, smanjenja štetne emisije, kao i sa ciljem da Škotska očuva svoje konkurentske prednosti u toj globalnoj tranziciji“, zaključuje se u saopštenju objavljenom na sajtu Svetskog fonda za prirodu Škotska.
V.V.
Izvor: EurActiv.rs
