Globalna klima se menja što je evidentno i u Srbiji i to potvrđuje i veliki broj osmatranja. Globalna prosečna temperatura je porasla za 0.8°S u odnosu na predindustrijski period, a u Beogradu, od kada su počela merenja 1888. godine, za više od 1.5°S. Najviši rast je zapravo zabeležen od 1970. godine, a poslednja dekada je bila najtoplija do sada.
Klimatske promene na teritoriji Beograda se ogledaju u ekstremnim događajima kao što su toplotni talasi, ekstremne hladnoće, suše, obilne padavine i poplave. U poslednjih deset godina u Beogradu bilo je više slučajeva pojave toplotnih talasa od kojih su najznačajniji tokom leta 2013. godine, avgusta 2012. godine, jula 2007. i juna i jula 2006. godine.
Analizom najtoplijih leta u Beogradu može se uočiti da je osam od deset najtoplijih leta bilo nakon 2000. godine (Slika 2). Najtoplije leto je zabeleženo 2012. godine kada je u Beogradu registrovan rekordan broj tropskih dana i tropskih noći. Tada su registrovana 62 tropska dana sa maksimalnom temperaturom višom od 30°S, što je za 40 dana više od proseka. Zabeležena je i 51 tropska noć sa minimalnom temperaturom višom od 20°S što je za 44 noći više od prosečnih vrednosti.
Najizraženiji talasi ekstremnih hladnoća poslednjih godina u Beogradu registrovani su tokom januara i februara 2012. godine (17 uzastopno ledenih dana), zime 2008/2009. (20 uzastopnio ledenih dana) i zime 2007/2008. (15 uzastopno ledenih dana).
Najizraženija suša na teritoriji Beograda u poslednjih deset godina je suša tokom leta 2012. godine. kada je registrovano svega 59.5 mm padavina, što je 39% od prosečnih vrednosti. Značajne poplave sa katastrofalnim posledicama su se dogodile maja 2014. i aprila 2006. godine.
Pokazatelјi promene klime u Srbiji
Kao posledica globalnih promena klime registrovane su i promene u intenzitetu i učestalosti pojave klimatskih ekstrema. Stanje u Srbiji se pokazalo kao veoma osetlјivo na prirodne nepogode, poplave, zemlјotrese, klizišta, šumske požare, suše, toplotne talase, produžene zime i grad, kako kroz svoju istoriju tako i u današnje vreme.
U Srbiji su se značajne suše dogodile 2000., 2003., 2007., 2011., 2012. i 2013. godine, koje su veoma negativno uticale na polјoprivredu i vodne resurse.
U Srbiji su nakon 2000. godine zabeležene značajne poplave i to 2002., 2005., 2006., 2009. i 2014. godine. Najkišovitija godina u Srbiji je 2014. U maju 2014. godine su trodnevne sume padavina u oblasti Podrinsko-kolubarskog regiona, Mačve i Tamnave prevazišle 1000-godišnje trodnevne sume.
Analize pokazuju da je u instrumentalnom periodu merenja i osmatranja došlo do sledećih promena na teritoriji Republike Srbije:
• postoji trend porasta temperature vazduha u većem delu Srbije
• sve češća nagla smena toplih i hladnih perioda
• povećanje broja letnjih i tropskih dana kao i tropskih noći
• smanjenje broja dana sa jakim mrazom i snežnim pokrivačem
• smanjenje broja ledenih dana
• toplotni talasi češći i duži
• padavine sve ređe ali intenzivnije
Do sredine 2014. godine šesnaest zemalјa članica EU donelo je nacionalne strategije za adaptaciju na klimatske promene. Kako je koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u značajnom porastu na globalnom nivou, Srbija već oseća posledice i potrebno je da se zalaže za njihovu redukciju. Srbija je prva zemlјa u regionu koja je osmislila i saopštila nacionalni klimatski doprinos (INDC – intended nationally determined contribution) tj. strategiju o smanjenju emisija sa efektom staklene bašte i planove za adaptaciju na klimatske promene.
Glavni cilј Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije je jačanje analitičkog i prognostičkog sistema za različite vremenske i prostorne okvire počev od klimatskih projekcija, sezonskih, mesečnih, srednjoročnih, kratkoročnih prognoza a takođe i predočavanje vremena i hidroloških uslova uz asimilaciju radarskih, satelitkih i drugih konvencionalnih podataka.
Na osnovu jedne od preporuka ministara, krajem 2007. godine uspostavlјen je Podregionalni virtuelni klimatski centar za jugoistočnu Evropu (SEEVCCC) u okviru Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ).
SEEVCCC, kao član mreže regionalnih klimatskih centara Regionalne asocijacije VI WMO (WMO RA VI RCC–mreža), ima mandat da obezbedi klimatske podatke, monitoring klime, dugoročnu prognozu, jačanje kapaciteta na podregionalnom nivou kao i da koordinira različitim programima i projektima vezanim za uticaje klimatskih promena na različite sektore ekonomije. Takođe, doprinosi istraživačkim i razvojnim aktivnostima u okviru WMO RA VI RCC–mreže.
SEEVCCC podržava aktivnosti Nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi u izdavanju klimatskih upozorenja zasnovanih na mesečnim klimatskim biltenima, kartama anomalija, klimatskim indeksima i sezonskim prognozama. Pored toga, SEEVCCC je domaćin Foruma za klimatske izglede vremena za Jugoistočnu Evropu, čime podržava mehanizam WMO za regionalne forume za klimatske izglede vremena.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije je u saradnji sa Institutom za javno zdravlјe Srbije „dr Milan Jovanović Batut“ razvio sistem za rano upozorenje na pojavu toplotnih talasa.
Autor teksta: Goran Pejanović
Hidro metereološki zavod Srbije
