Mlada žiteljka ruralne oblasti okruga Vedža u Zimbabveu upravo je spakovala jaja sa svoje male farme, poljubila decu i dala se na kilometrima dug, prašnjav put ne bi li stigla do prve pijace i tu prodala skromni prinos svojih koka.
Kada sunce ugreje svom snagom, prva na udaru su jaja koja mlada žena nosi na glavi, pa se neretko desi da se hrana pokvari i pre nego što stigne do svog odredišta.
Ovo je svakodnevnica za većinu malih poljoprivrednica u ruralnim krajevima Zimbabvea jer je jedina alternativa pešačenju autobuska karta koja košta preko 12 dolara, dok o korišćenju konvencionalnih vozila niko i ne pomišlja, pogotovo ne sa sadašnjim cenama goriva.
Težak život vrednih i požrtvovanih žena, srećom, nije ostao neprimećen, a u pomoć su im pritekle čiste tehnologije.
Ako bih morala da izdvojim jedan razlog zbog kojeg sam veliki zagovornik obnovljive energije i elektromobilnosti, onda je to njihova moć da unesu drastične promene u živote siromašnih i manje privilegovanih stanovnika ove planete.
Junak današnje priče, jedne od onih koje vraćaju veru u bolje sutra, je mali solarni električni tricikl koji se zove “Hamba”, što na jeziku Ndebele znači “idi”. Tačnije, junaci su svi oni koji su inicirali uvođenje ovih praktičnih vozila u svakodnevni život afričkih poljoproprivrednica i time njihovo poslovanje i kvalitet života podigli na mnogo viši nivo.
“Hamba” je produkt saradnje društvenog preduzeća Mobilnost za Afriku (MFA), Univerziteta Cinhua u Kini, Tojota fondacije i brojnih drugih partnera.
MFA je poboljšala i modifikovala originalni kineski tricikl kako bi ga prilagodila ruralnim afričkim terenima, a delovi tricikala uvoze se iz Kine i sklapaju u Zimbabveu.
Neke od tricikala kupila je Evropska unija i poklonila poljoprivrednicama, dok se drugi mogu iznajmiti za pet dolara dnevno.
Tricikl je prvi put predstavljen 2019. godine, a MFA sada raspolaže sa 88 vozila. Plan je da se vozni park utrostruči do kraja 2022. godine.
Litijum-jonske baterije “Hambe” pune se na solarnim stanicama ili se mogu zameniti za već napunjene baterije, a izgradnja ovih stanica takođe je u toku kako bi elektromobilnost bila još efikasnija.
Program je prvenstveno namenjen ženama poljoprivrednicima, ali “Hambu” mogu da koriste i ostali žitelji ruralnih krajeva.
Osim za odlazak na pijacu, mali tricikl služi i za odlazak u crkvu, dok ga pojedini koriste kao taksi razvozeći decu, bolesne, trudnice i seljane koji idu u kupovinu.
Malo je reći da su životi žena i njihovih porodica procvetali zahvaljujući ovom projektu. Pored toga što im omogućava brže i lakše obavljanje posla, “Hamba” im je doneo i velike uštede, pa su tako mnoge tek sada u stanju da plate školarine svojoj deci.
Mnoge poljoprivrednice uspele su da prošire svoja gazdinstva zahvaljujući triciklu, pa se čitav projekat pozitivno odražava na celokupnu ekonomiju Zimbabvea. Najbolje od svega je to što će “Hamba” uskoro preći granice Zimbabvea i raširiti se po čitavoj Africi.
To bi, smatram, trebalo da bude u fokusu energetske tranzicije – ne skupa, luksuzna električna kola koja malo ko može da priušti, već jeftina, jednostavna i efikasna rešenja koja targetiraju one u najtežim položajima.
U nadi da će nas uskoro preplaviti jeftina ekološka vozila koja vraćaju osmehe na lica i čuvaju životnu sredinu, srdačno vas pozdravljam.
Milena Maglovski
