Iako mi, ljudi, volimo da se razmećemo civilizacijskim tekovinama kojima se tako radikalno izdvajamo iz animalnog sveta, istina je da su brojni oblici ponašanja, koje bismo okarakterisali kao „humane“, svojstveni stotinama životinjskih vrsta.
Skonost ka pronalasku jednog partnera, ali i nešto delikatniji bračni momenti kao što su prevara ili razvod, sreću se i kod ljudi i kod životinja (doduše, ne u istoj meri, ali su posledice po potomstvo i donedavno složne partnere u oba slučaja razorne).
Zapravo, kada je reč o odanosti jednom partneru, tu bi bio 1:0 za životinje, jer nad monogamnom prirodom ljudi lebdi jedan veliki znak pitanja. Jer, dok se naučnici spore oko toga da li je monogamija svojstvena čoveku ili pak grešimo kada osuđujemo preljubnike, za 90 odsto vrsta ptica nema sumnje. Evolucija objašnjava ovaj oblik partnerske veze -ispostavilo se da su pernati parovi, koji su podelili teret roditeljstva, sa većim uspehom odgajali potomstvo od samohranih roditelja.
No, čak i tu, među najvernijim bićima na planeti, dešavaju se bračni raskoli, samo što njima ne prethode svađe, suze i (ne daj Bože) polomljeni tanjiri, već partner jednostavno – ode ( ne kažem da se to ne dešava kod ljudi) .
Kao najčešći uzrok ptičijih razvoda i prevara naučnici navode nemogućnost uspešne reprodukcije, a odskora su i klimatske promene pretnja bračnoj harmoniji nekih ptica.
Priznajem da mi se oteo osmeh na samo čitanje naslova o razvodima albatrosa, ali, da se razumemo, učestali razvodi ovih morskih ptica nisu povod da blog pretvorim u nekakvu komičnu basnu, već ozbiljan problem jedne vrste čiji je uzrok (opet!) ljudska aktivnost.
Naučnici su posmatrali albatrose na Foklandskim ostrvima punih 15 godina i ustanovili da se stopa razvoda ovih ptica uveća kad god bi porasla temperatura na površini vode.
Temperaturne promene vode sprečavaju da životinje, kojima se albatrosi hrane, dospeju na površinu, a pojačana glad dovodi do toga da se izlegne manji broj ptića ili da potomstvo ne preživi prve dane, pa time i do veće stope razvoda.
Ipak, nadam se da ova pojava neće značajno ugroziti populaciju albatrosa – teši me to što je monogamija toliko duboko ukorenjena u ovoj vrsti da parovi decenijama ostaju zajedno. No, svakako je korisno videti da naše aktivnosti, i klimatske promene koje smo izazvali, mogu imati posledice kakve niko nije mogao da pretpostavi.
Milena Maglovski
