Evropska unija je iznela jasan plan da najkasnije do 2050. godine značajno smanji upotrebu uglja kako bi se ispunili ciljevi zacrtani Pariskim sporazumom. Kako bi to ostvarili neophodno je zatvoriti termoelektrane na ugalj i preći na korišćenje obnovljivih izvora energije.
Mnoge zemlje koje ugalj koriste kao osnovni energent donose odluke o postepenom prestanku korišćenja. Tako će Grčka i Sevena Makedonija do 2030., a Mađarska do 2025. godine iz upotrebe izbaciti ugalj, dok zemlje iz okruženja rade na tome, nemaju jasno definisane rokove, ali sve planiraju da postanu ugljenično neutralne do 2050. godine.
U Bugarskoj se u poslednjih nekoliko dana intenzivno priča o planovima i ciljevima za prestanak korišćenja uglja, što je obradovalo aktiviste i zaštitnike životne sredine, a zabrinulo rudare i radnike u termoelektranama.
U medijima su se pojavila tri roka 2035., 2038. i 2040. godina, dok se u nacionalnom planu oporavka, koji je dostavljen Evropskoj komisiji, navode 2038. i 2040. godina.
Pročitajte još:
“Iako pozdravljam zelenu ideju, to su potrebna ulaganja u budućnost, smatram da je neracionalno i neodgovorno zatvarati oči pred izazovima sa kojima se suočavamo u procesu implementacije. Bugarska se nalazi među najvećim emiterima ugljen-dioksida u EU i prelazak na dekarbonizaciju je povezan sa brojnim izazovima. Trenutno se pregovara o tome da rok za prestanak korišćenja uglja bude do 2040. godine”, rekao je Stefan Janev, privremeni premijer Bugarske.
Ukoliko Bugarska želi da koristi sredstva Evropske unije za oporavak od posledica pandemije koronavirusa, kao i da ispuni zacrtane klimatske ciljeve, mora da odredi datum kada će početi proces prestanka korišćenja uglja.
Trenutna dešavanja zabrinula su rudare koji su zbunjeni i uplašeni i sa nestpljenjem čekaju bilo kakve vesti.
Milica Radičević
