Na samitu EU-Zapadni Balkan, lideri Evropske unije, uz saglasnost lidera Zapadnog Balkana, usvojili su Deklaraciju u kojoj se nalazi i nekoliko tačaka koje se odnose na Akcioni plan za Zelenu agendu.
Evropska unija je objavila Ekonomski i investicioni plan (EIP) i smernice za sprovođenje Zelene Agende za Zapadni Balkan. Prema ovom planu u narednih sedam godina biće izdvojeno 30 milijardi evra za region. Iznos bespovratnih sredstava iznosiće devet milijardi evra, dok će ostatak sredstava biti uloženo pomoću novog Garantnog fonda za Zapadni Balkan.
Kako je istaknuto ovaj plan bi trebalo da podstakne dugoročni zeleni društveno-ekonomski oporavak, te da ima uticaja na zelenu i digitalnu tranziciju uz povezivanje regiona.
Za uspešno sprovođenje ciljeva iz Zelene agende neophodno je preći na ugljnično neutralne i klimatski otporne ekonomije, veoma važnu ulogu igra primena principa cirkularne ekonomije, kao i borba protiv zagađenja i poboljšanje upravljanja otpadom.
Pročitajte još:
“Srbiji treba pomoći da poboljša upravljanje otpadnim vodama, tako da Dunav može biti čist sve do Crnog mora. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, razgovaralo se o ukidanju elektrana na ugalj i njihovoj zameni čistim alternativama”, rekla je Ursula fon de Lajen, predsednica Evropske komisije.
Podsetimo, Potpisivanjem Sofijske deklaracije o „Zelenoj agendi“ za Zapadni Balkan, 10. novembra 2020. godine zemlje regiona obavezale su se da će sprovoditi mere u oblasti sprečavanja klimatskih promena i zagađenja, razvoja energije, mobilnosti i cirkularne ekonomije kao i razvoja biodiverziteta, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane. Kako je tada rečeno, prvi konkrentni koraci će biti podsticanje takse na emisiju ugljen-dioksida, razvoj tržišnih modela za korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i postupno ukidanje subvencija za ugalj.
Milica Radičević
