Projekat TENDR (Targeting Environmental Neuro-Development Risks) čini grupa dobrovoljnih naučnika, zdravstvenih radnika i zagovornika za dečja prava koji rade na proučavanju i smanjenju izloženosti dece neurotoksičnim hemikalijama i zagađivačima.
Njihovo prvo istraživanje pokazalo je da sintetičke hemikalije nazvane ftalati, koje se nalaze u plastičnim proizvodima, štete razvoju dečjeg mozga i da zbog toga moraju odmah biti zabranjene za upotrebu prilikom izrade potrošačkih proizvoda.
Ove opasne hemikalije se nalaze u mnoštvu proizvoda koje koristimo svakodnevno i za kuću i za ličnu higijenu, kao i za nameštaj i zavese za tuširanje, a pored toga koristi se i u plastici za pakovanje hrane, nekim lakovima za kosu i nokte.
Ftalati se dodaju u potrošačke proizvode kako bi plastika postala fleksibilnija i izdržljivija.
Pročitajte još:
Između ostalog, studije su pokazale jasnu vezu ftalata sa gojaznošću dece u najranijem dobu, ali i sa raznim zdravstvenim problemima kao što su astma, kardiovaskularna oboljenja, rak i reproduktivni problemi.
„Imamo dovoljno dokaza da budemo zabrinuti zbog uticaja ovih hemikalija na razvoj dečjeg mozga“, rekla je Stefani Engel, vođa istraživanja i profesor epidemiologije na Univerzitetu Severne Karoline.
Tu nije kraj poduže liste loših vesti – pronađena je veza između izloženosti ftalatima i lošeg pamćenja kod dece, kao i da su deca koja su bila izložena višim nivoima ftalata u materici imala nivo inteligencije koji je bio sedam bodova niži od dece sa manjom izloženošću. Uočeno je i smanjeno perceptivno rezonovanje i verbalno razumevanje.
U Srbiji je decembra 2019. godine počela sa radom aplikacija Scan4Chem koja daje mogućnost korisnicima da, skeniranjem barkoda proizvoda, pošalju upit snabdevaču i saznaju da li taj proizvod sadrži neke od tzv. „supstanci koje izazivaju zabrinutost“, a koje su navedene na listi Evropske agencije za hemikalije. Proizvođači su, po Zakonu o hemikalijama, dužni da potrošačima daju informaciju o tome ima li ovih supstanci u njihovim proizvodima samo ukoliko tih supstanci ima više od 0,1 odsto. Međutim, ovaj Zakon ih, takođe obavezuje da, ukoliko im potrošač zatraži informaciju o sastavu proizvoda, oni na taj upit odgovore.
Aplikacija je tada lansirana u 13 zemalja Evrope, na nacionalnim jezicima, a Srbija je jedina zemlja izvan Evropske unije koja ima aplikciju dostupnu na svom jeziku.
