Novo istraživanje u Engleskoj pokazalo je da na tabeli fudbalskih klubova rangiranih po ekološkom učinku vode četiri iz Premijer lige – Arsenal, Mančester siti, Mančester junajted i Totenhem.
Istraživanje je uradio Endrju Velfli iz Centra za istraživanje klimatskih promena Tindal na Univerzitetu u Mančesteru, u saradnji sa BBC Sportom, a poručio ga je Sportski pozitivan samit podržan od strane Ujedinjenih nacija.
Od kubova su u sklopu istraživanja tražene informacije o korišćenju čiste energije, energetskoj efikasnosti, efikasnosti potrošnje vode, inicijativama za održivi transport, smanjenju plastike za jednokratnu upotrebu, upravljanju otpadom, ponudi veganske hrane…
Zatim su fudbalski klubovi bodovani na osnovu toga da li sprovode inicijative za unapređenje ekoloških performansi na stadionima, u kancelarijama i/ili na terenu.
Kako je pokazalo istraživanje s kraja 2019, Arsenal je prešao na struju iz obnovljivih izvora 2017, papirnim i drvenim je zamenio plastične slamke, reciklira 90 odsto otpada koji se napravi na dan utakmice, ima sistem za ponovno korišćenje vode za navodnjavanje i takođe ima nekoiliko veganskih jela na meniju.
Mančester siti ima biciklistički parking i punjače za električne automobile na stadionu, zahvaljujući recikliranju uopšte ne šalje otpad na deponije, uveo je čaše za pivo za višekratnu upotrebu, što je omogućilo da se ukloni 29.000 čaša za jednokratnu upotebu na dan utakmice, i takođe smanjio potrošnju vode za 83 odsto zahvaljujući korišćenju kišnice.
Istraživanje je pokazalo da Mančester junajted vodi politiku kupovine sertifikovane zelene energije za sve svoje objekte i podržava šemu „Biciklom na posao“ za zaposlene kojom se smanjuju troškovi kupovine bicikla i opreme. Taj klub sve što se ne reciklira koristi za proizvodnju energije dok otpad od hrane kompostira.
Totenhem, koji 10 odsto energije u trening centru proizvodi na licu mesta iz obnovljvih izvora, računa i na „zeleni krov“ koji omogućava skupljanje i ponovno korišćenje kišnice. Taj klub se obavezao da će raditi na podizanju svesti o zaštiti sredine i deo svog sajta je posvetio svojim i aktivnostima drugih na tom planu.
Fudbalski klubovi Lester, Sautempton, Kristal palas i Votford su najslabije plasirani po ekološkim performansama.
Centar Tindal inače prespituje održivost velikih događaja, uključujući koncerte, festivale, Olimpijadu i Svetski kup, i u sklopu tih istraživanja uradio je „tabelu lige održivosti“.
„Bavimo se tim pitanjem jer su održivost i otisak emisije gasova sa efektom staklene bašte na velikim događajima i sportskim takmičenjima, poput fudbalskih, zaista znatni, a to ponekad ne privlači adekvatnu pažnju“, rekao je Velfli za EurActiv.com.
On je rekao i da je britanskim zakonom o klimatskim promenama postavljen cilj da zemlja postane klimatski neutralna do 2050.
Pročitajte još:
Kler Pul, osnivačica i direktorka Sportskog pozitivnog samita, inicijative koja treba da okupi organizatore sportskih događaja i ekološke organizacije kako bi istražili načine za potencijalnu saradnju, pohvalila je Tindalov izveštaj jer ukazuje na pozitivno delovanje fudbalskih klubova.
„Neki klubovi su uradili neverovatan posao u smanjenju emisije ali, ako se o tome ne govori, verujemo da je to propuštena prilika – za klubove i sportiste, kao i za njihove navijače“, rekla je ranije Pul za EurActiv.
Ona je istakla da je važno da klubovi razmenjuju informacije o aktivnostima na planu zaštite životne sredine dodajući da svaki klub, bez izuzetka, ima ambiciju da uradi više.
„Vidimo sistemske inicijative u pogledu opcija za održivi transport, energetsku efikasnost i smanjenje ili uklanjanje plastike za jednokratnu upotrebu u svih 20 kubova“, rekla je ona i istakla da „16 klubova ima vegansku hranu u ponudi i strategije za efikasnu potrošnju vode“.
Mnogo je načina na koji fudbal može da pomogne u borbi protiv promena klime, počev od svog ekološkog uticaja.
„Idealno bi bilo da postoje organizacije sa ‘treće strane’ koje analiziraju ekološke efekte fudbala, rangiraju klubove, ukazuju šta je dobro, a čega se treba stideti“, rekao je Velfli.
„Fudbal je veliki sektor čiji uticaji dolaze sa stadiona, od putovanja, navijača, hrane… i u svakom od tih biznisa postoje mogućnosti za smanjenje štete po životnu sredinu“, zaključio je Velfli.
Izvor: EurActiv.rs
