U prvoj polovini 2019. godine reciklirano više od 20.000 tona guma

U desetak postrojenja za tretman guma u našoj zemlji pneumatici se sakupljaju putem sakupljačke mreže koju organizuju recikleri, a koja uključuje sopstveni sistem sakupljanja, kao i fizička i pravna lica sakupljače sa kojima sarađuju. Takođe, u reciklažne centre gume stižu i od generatora otpada kao što su vulkanizerske radnje, poljoprivredna dobara,  deponije,  industrija, gumarska,  rudarska  i  transportna preduzeća, proizvođači i distributeri pneumatika.

Foto-ilustracija: Unsplash (Donneh)

Srbiji  se  primenjuje  načelo  „zagađivač  plaća”,  proisteklo iz zakonodavstva EU, što znači da su uvoznici i proizvođači guma u obavezi da plaćaju ekološku taksu kako bi se taj novac koristio da se gume na bezbedan način zbrinu kada postanu otpad.

Iako  naplata  ekološke  takse  raste  iz  godine  u  godinu,  prema informacijama iz Udruženja reciklera Srbije, isplata podsticajnih sredstva za zbrinjavanje guma i svih posebnih tokova  otpada  kasni  duže  od  godinu  dana  i  isplaćuje  se  u  manjem iznosu nego što su firme preradile otpada. Država je  za  tretman  otpada  prošle  godine  platila  34  odsto  manje  podsticajnih sredstava za otpad koji su recikleri već sakupili i preradili. Prošle godine je prerađeno ukupno 42.000 tona guma,  što  znači  da  je  ostao  neplaćen  tretman  14  miliona  kilograma guma, napominju u Udruženju, ističući da u ovoj godini, kada se završava treći kvartal, recikleri još nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava.

Reciklaža otpadnih guma nije visokoprofitabilan posao, jer podsticajna sredstva pokrivaju samo deo troškova sakupljačke mreže, transporta otpada i zahtevne i skupe tehnologije tretmana ove vrste otpada. Jedino se velikim obimom proizvodnje i plasmanom sopstvenih proizvoda, nastalih iz procesa reciklaže, može ostvariti određeni profit.

Štetni uticaji otpadnih guma na životnu sredinu

U Udruženju podsećaju da otpadne gume pripadaju posebnim tokovima otpada, kao i baterije, akumulatori, otpadna ulja, otpad od elektronskih i električnih proizvoda, zato što zahtevaju posebno upravljanje otpadom od mesta nastajanja, sakupljanja, transporta i tretmana, u suprotnom mogu da imaju negativne posledice na životnu sredinu i zdravlje ljudi ukoliko se neadekvatno zbrinjavaju.

Kada  su  pravilno  deponovane,  otpadne  gume  ne  izazivaju zagađenje tla, vode i vazduha. Međutim, postoji niz situacija kada je moguć štetni uticaj na životnu sredinu, što se  posebno  odnosi  na  laku  zapaljivost  guma  i  mogućnost  nastajanja požara na deponijama. Nestručnim  paljenjem  guma  u  atmosferu  se  oslobađa  dim koji sadrži brojne štetne materije, ispuštaju se otrovni gasovi dioksini i furani koji negativno utiču na zdravlje ljudi i  okolinu,  a  neretko  su  i  pojačanog  kancerogenog  dejstva. Takođe, topljenjem guma nastaju tečni zagađivači koji prodiru u tlo i mogu biti opasni ukoliko dopru do površinskih i podzemnih voda.

Pneumatici se zbog svog oblika i specifične gustine ne mogu  odlagati  tako  da  se  raspoloživi  prostor  efikasno  koristi, što uslovljava obezbeđenje deponija velikih površina. Unutrašnjost gume na deponiji tokom toplog kišnog perioda se delimično napuni vodom, i postaje pogodno mesto za razvoj komaraca, glodara.

Foto: Aleksandar Mijalković

Novi proizvodi od gumenih granulata

U postupku reciklaže pneumatika dobija se gumeni granulat (65 odsto), čelična žica (35 odsto) i platno (5 odsto). Razdvajanje komponenti se vrši dejstvom magneta i vazdušne struje. Jedini energent koji se koristi je električna energija. Ne upotrebljavaju se nikakvi hemijski reagensi ili termičke reakcije,  tako  da  se  ne  stvara  nikakva  otpadna  supstanca,  a  posebno  je  značajno  da  u  ovom  procesu  nema  nikakvih  propratnih zagađenja životne sredine.

Gumeni  granulati,  koji  se  dobijaju  sečenjem  pneumatika,  proizvode  se  u  različitim  veličinama  u  zavisnosti  od  dimenzija  koje  su  potrebne  kompanijama  za  dalju  proizvodnju.  Najmanja  dimenzija  na  koju  se  guma  reciklira  je  pola milimetra. Čelična žica se koristi u livnicama i tako se vraća  u  proces  proizvodnje,  a  platno  najčešće  koriste  cementare kao gorivo.

Recikliranjem  guma  se  čuvaju  resursi  zbog  toga  što    se  od gumenog granulata prave raznovrsni proizvodi kao što su podloge za sportske terene, dečija igrališta, obloge za izolaciju krovova, podni izolacioni materijal, zvučne barijere u građevinarstvu,  vodootporne  membrane,  porozna  betumenska  veziva,  gumene  cevi,  kante  za  smeće,  dodatak  za  asfaltne  mešavine  za  izradu  puteva,  auto-delovi  (kočnice,  delovi  za  unutrašnjost, volani, pregrade), obloge za štale i drugo.

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti