Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) u saradnji sa Regionalnim centrom za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC, Kancelarija u Srbiji , održao je okrugli sto na temu „Klimatske promene i civilno društvo u Srbiji u kontekstu Talanoa dijaloga“.
Ovaj skup je u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu okupio više od 50 predstavnika civilnog društva, medija, univerziteta i međunarodne zajednice.
Okrugli sto je organizovan sa ciljem otvaranja tri centralna pitanja na kojima se Talanoa dijalog o klimatskim promenama zasniva: Gde smo? Kuda želimo da idemo? Kako ćemo tamo da stignemo?
Tokom prvog panela na pitanje „Gde smo?“ odgovor su pokušali da daju prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Aleksandar Popović iz Odeljenja za klimatske promene Ministarstva za zaštitu životne sredine, kao i Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole.
Kako je profesor Đurđević primetio, klimatske promene su primetne i golim okom, ali zato moramo da budemo spremni da se prilagođavamo na njih, ali i da učinimo sve što možemo da bismo ih usporili. Aleksandar Popović iz Ministarstva zaštite životne sredine je predstavio Strategiju o klimatskim promenama i novi Zakon o klimatskim promenama, a naglasio je i značaj uspostavljene saradnje sa civilnim društvom, ali i sa lokalnim samoupravama.
Da su organizacije civilnog društva prepoznale značaj momentuma na svetskom nivou, koji je nastao potpisivanjem Sporazuma iz Pariza, ali i ubrzanje puta Srbije ka Evropskoj uniji, primetio je Ognjan Pantić i naglasio značaj koji je civilno društvo do sada dalo procesu borbe protiv klimatskih promena u Srbiji.
„Kuda želimo da idemo“ je pitanje na koje su tokom drugog panela odgovore dali eksperti na projektu „Strategija klimatskih promena sa Akcionim planom“, Goncalo Cavalheiro i Matej Gasperič, kao i predstavnik Privredne komore Srbije, Dušan Stokić. Radeći na Strategiji klimatskih promena, Srbija mora da planira ispunjavanje obaveza preuzetih Sporazumom iz Pariza, ali i da uzme u obzir svoje mogućnosti i ciljeve koji su ostvarivi, te se u skladu sa tim i priprema scenario za Srbiju, rečeno je tokom drugog panela.
Kako je naglasio gospodin Gasperič, jedan od velikih izazova u procesu pregovora sa EU biće sistem trgovine emisijama, jer je to oblast u kojoj nijedna od dosadašnjih zemalja kandidata nije dobila prelazne rokove u toku procesa pregovora. Gospodin Stokić govorio je o stanju privrede u Srbiji u kontekstu klimatskih promena i prilagođavanja na njih. Kako je naglasio, u interesu privrede je da posluje održivo, jer je to neophodno za dugoročni opstanak firmi i kompanija, a domaće kompanije su sve više svesne ovih činjenica.
Zaključci poslednjeg panela sadržali su odgovor na pitanje „Kako ćemo tamo da stignemo?“, a Duška Dimović, direktorka Svetske organizacije za prirodu (WWF), dr Ilija Batas Bjelić sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Vladimir Janković, predstavnik organizacije UNECOOP iz Paraćina pokušali su da daju odgovor na ovo pitanje. Kako dr Batas Bjelić tvrdi, svaka država i lokalna samouprava ima energetsku politiku kakvu želi, nema više tehnički nedostižnih ciljeva, a i u Srbiji je moguće programirati dostizanje EU ciljeva i u Srbiji, budući da je tehnološki razvoj daleko odmakao u ovoj oblasti.
Duška Dimović se nadovezala na paneliste iz prethodnog dela i naglasila značaj saradnje organizacija civilnog društva sa privredom, kao i predlaganje inovativnih pristupa i rešenja, naročito imajući u vidu činjenicu da su klimatske promene uglavnom svedene na pitanje životne sredine i energetike, a treba imati na umu da ne postoji segment života koji neće biti dotaknut klimatskim promenama.
Konačno, Vladimir Janković je zaokružio diskusiju izlaganjem o dobrim primerima aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena na lokalnom nivou, navodeći instaliranje prvog sistema za upozorenje od poplava u Paraćinu, 2015. godine, kao jedan od njih. I pored svih zabrinutosti i nedostataka, Srbija je zemlja šansi za uspešnu borbu protiv klimatskih promena, zaključio je on.
Program podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA.
Realizacijom ovog višegodišnjeg programa REC primenjuje inovativni pristup u podršci organizacijama civilnog društva koje u svom fokusu imaju životnu sredinu. Ove organizacije imaju potencijal da preuzmu vodeću ulogu u ključnim izazovima u vezi sa životnom sredinom u budućim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom za pregovaračko poglavlje 27 (Životna sredina).
