Kako je i ribolovcima, zbog policijskog časa u cilju sprečavanja širenja koronavirusa, bilo zabranjeno kretanje, odnosno noćno ribarenje, Asocijacija alasa Srbije uputila je molbu Ministarstvu privrede za rešavanje ovog problema. Odgovora dugo nije bilo, a onda je i stiglo odobrenje, uz to da se ribari jave lokalnoj policiji i u dogovoru s njima lakše organizuju. Ovo je itekako lepa vest za profesionalne ribare u Srbiji, koje muče brojni problemi.
„Voda je bistra i vodostaj na rekama nizak, tako da preko dana ribolov prilično slabo ide. U ovakvim uslovima, daleko je efikasnije ribu loviti noću“, objasnio je Dragolub Ristić, predsednik Asocijacije alasa Srbije.
Pomenutim odobrenjem za dozvolu za noćno ribarenje, ribari su rešili tek mali deo problema, jer oni stari, koji ih muče godinama ili decenijama, ne samo da se ne rešavaju, već se i produbljuju.
U Srbiji postoji preko 300 registrovanih, profesionalnih ribara. Mada je to praktično nemoguće čak i grubo izračunati, smatra se da na svakog legalnog alasa ima bar pedesetak onih koji nelegalno love i prodaju ribu – ribokradice.
„Najveći problem ribarstva u Srbiji je nemoć države da se obračuna sa ribokradicama. Ovde radi oko 200 kontrolora na vodotokovima, ali to nije dovoljno. Zbog takvog stanja imamo predlog koji bi, po našem mišljenju, rešio problem; da država stvori sistem u kom bi se kontrolisalo poreklo ribe. Onaj ko je prodaje trebalo bi da ima potvrdu odakle mu ona. Poznato je da za bilo koju vrstu mesa mora da postoji deklaracija odakle potiče“, kaže Ristić i da po istom sistemu onaj ko nema dozvolu za privredni ribolov, ne može da prodaje ribu kao i da bi se povećanje broja kontrolora državi na duže staze isplatilo.
Pročitajte još:
Riba se prodaje ‘na crno’ na pijačnim tezgama, na ulici, u plastičnim gajbama, kantama, u najlonskim kesama. Ribu prodaju sportski ribolovci, ali najveća pretnja ribljem fondu su takozvani ‘strujaroši’.
Pored toga što se mnoštvo ribe ukrade na taj način ulovi, u ovoj vrsti krivolova najviše strada mlađ. Deo ribe koja u prvi mah preživi udar strujom kasnije uginjava od posledica pucanja kapilara oko kičmenog stuba. Takođe, jedna od posledica strujnih udara je i sterilitet jedinki. Manje ribe trakođe u velikoj meri stradaju, jer dok su omamljene i slabo pokretne, postaju lak plen grabljivicama i pticama koje se hrane ribom.
Ribokradice su organizovane, imaju brze čamce, vrlo su drski i agresivni, a aktuelni zakoni im ‘idu na ruku’, smatraju ribolovci.
„Retko bivaju uhvaćeni na delu. Čak i kada ih ribočuvari uhvate, teško je i mukotrpno dokazivanje krivice, zbog čega se često odustaje od krivičnog gonjenja. Treba ih uhvatiti sa strujnim aparatima, ulovom, svedocima. Postoji neverovatan apsurd – ako se registrovani ribar uhvati u ribokrađi oduzeće mu se licenca, a ribokradica plaća kaznu od 5.000 dinara.“
U pregovorima između Srbije i Evropske unije je, između ostalih, i Poglavlje 13, koje se odnosi na ribarstvo i vodotokove, koje naša država mora da implementira. Dobar primer je Hrvatska, u kojoj je pre ulaska u EU u državnoj Agenciji za ribarstvo radilo petoro ljudi, a sada ih je oko 70. Evropa ne toleriše zagađene vodotokove, ribokrađu i nemar prema prirodnim resursima kakvi su reke, jezera i mora.
Autor: Dušan Knežić
Izvor: Agroklub.rs
