Danas u Njujorku počinju završni pregovori za UN-ov Sporazum o svetskim morima. Bez čvrstog Sporazuma praktično je nemoguće stvoriti mreže morskih rezervata koji će pokriti najmanje 30 odsto svetskih mora do 2030. godine, tzv. “cilj 30×30” koji je dogovoren na konferenciji COP15 u Montrealu u decembru 2022. Na poslednjim pregovorima postignut je napredak, što daje nadu da je Sporazum nadohvat ruke. Grinpis Hrvatska (Greenpeace Hrvatska) je ministru spoljnih i evropskih poslova Gordanu Grliću Radmanu, poslao pismo s preporukama vladama kako uspešno okončati pregovore o Sporazumu.
U susret početku pregovora, dr. Laura Meler, menadžer kampanje za okeane i savetnica za polarne krajeve Grinpis Nordic (Greenpeace Nordic), izjavila je: ,,Svetska mora podržavaju sav život na Zemlji, a na tim pregovorima odlučiće se o njihovoj sudbini. Nauka je jasna: zaštita 30 odsto svetskih mora do 2030. godine apsolutni je minimum potreban za sprečavanje katastrofe. Bilo je ohrabrujuće videti kako su sve vlade usvojile cilj 30×30 prošle godine, ali ambiciozni ciljevi ne znače ništa bez delovanja. Posebna sednica, koja se održava vrlo brzo nakon što je poslednja runda pregovora propala, ipak daje nadu. Ako se 3. marta sklopi snažan Sporazum, on će održati cilj 30×30 na životu. Vlade se moraju vratiti pregovorima kako bi pronašle kompromise i donele efikasan i konkretan Sporazum. Sportskim rečnikom rečeno, već smo u produžecima. Ovi pregovori su poslednja prilika za postizanje cilja. Vlade naprosto ne smeju zakazati ovaj put.”
Pročitajte još:
- ŠTA JE REGENERATIVNA OKEANSKA POLJOPRIVREDA I ZAŠTO JE VAŽNA?
- NAUČNICI UPOZORAVAJU NA MOGUĆNOST GUBITKA 90 ODSTO PLANKTONA U OKEANIMA DO 2045.
- NAUČNICI UPOZORAVAJU – AKO POČNE RUDARENJE U DUBOKOM MORU, VODENI EKOSTISTEM ĆE BITI UGROŽEN
Više od 50 članica Koalicije visokih ambicija, među kojima je i Hrvatska, obećale su da će se dogovoriti o Sporazum 2022. godine, ali nisu uspele. Mnogi od navodnih zagovornika zaštite okeana sa tzv. globalnog severa odbijali su kompromis oko ključnih pitanja kao što su finansiranje i raspodela dobiti od tzv. morskih genetskih resursa sve do poslednjih dana pregovora. Ono što su ponudili bilo je i premalo i prekasno.
Sporna pitanja koja treba rešiti su finansije, izgradnja kapaciteta i pravedna raspodela koristi od morskih genetskih resursa. Rešenje ovih sporova zavisi od toga hoće li zemlje globalnog severa dati poštenu i verodostojnu ponudu globalnom jugu.
Uspostavljanje globalne mreže zaštićenih morskih rezervata trebala bi da bude glavni cilj Sporazuma, čime bi se omogućila zaštita najmanje 30 odsto svetskih mora.
Snažan Sporazum mora da omogući uspostavljanje potpuno zaštićenih rezervata u otvorenim morima, kao i da zabrani štetne prakse kao što su prekomerni izlov ribe i rudarenje u morskim dubinama. Konferencija stranaka (COP) stvorena Sporazumom mora biti kadra da donosi odluke o svim potencijalno štetnim aktivnostima, uključujući ribolov, unutar zaštićenih rezervata, bez prepuštanja nadležnosti nefunkcionalnim telima pojedinih sektora koja brinu samo o kratkoročnim interesima i profitu. COP bi takođe trebalo da odlućuje većinom glasova, a ne na osnovu konsenzusa, kako bi se izbeglo usporavanje ili blokiranje napretka delovanjem pojedinih zemalja.
Širom sveta zajednice malih ribara i lokalni pokreti za zaštitu svetskih mora traže konkretne korake, ali neke i sami preduzimaju. Tako je zajednica u jednom senegalskom gradu uz pomoć Grinpisa (Greenpeace) tužila fabriku ribljeg brašna koja zagađuje more. Rudarenje u morskim dubinama samo je jedna od pretnji kojima su izložena svetska mora. Ovaj Sporazum o svetskim morima promenio bi trendove i dao prednost zaštiti nasuprot eksploataciji.
Izvor: Greenpeace Hrvatska
