Manifestacija „Sveti Trifun na Savskom vencu – U slavu knjige i vina“

14.02.2019

Druga po redu manifestacija „Sveti Trifun na Savskom vencu – U slavu knjige i vina“ otvorena je sinoć u Kući kralja Petra I, saopšteno je iz ove opštine.

Ovaj događaj drugu godinu zaredom organizuje Turističke organizacije opštine Savski venac i Udruženje Vinski putevi Srbije.

Prema rečima predsednika Skupštine opštine Savski venac Nemanje Berića, koji je otvorio manifestaciju, u okviru ovogodišnjeg dvodnevnog programa, predstaviće se 20 vinara, vinogradara, udruženja vinarija i proizvođača hrane iz Srbije, čije proizvode posetioci imaju priliku da degustiraju.

– Zadovoljstvo mi je što je opština Savski venac deo ovakvog događaja koji doprinosi promociji naše opštine, njenih velikih turističkih potencijala, vinskog turizma i naših turističkih subjekata – vinarija, hotela i restorana.

Zahvaljujem se Udruženju Vinski putevi Srbije što nas je vinskim putevima koji ne poznaju granice uvrstilo u turističku rutu „Vinski put Beograd” krajem 2017. godine, nakon potpisivanja našeg Sporazuma o saradnji, poručio je Berić.

Predsednik Udruženja „Vinski putevi Srbije“ Zoran Rapajić zahvalio je opštini Savski venac što je prepoznala potrebu da se Sv.Trifun kao zaštitnik vinara i vinogradara obeležava i u Beogradu.

S obzirom da je ovogodišnja manifestacija „Sveti Trifun na Savskom vencu – U slavu knjige i vina“ posvećena narodnom stvaralaštvu i običajima, kroz knjigu „Zdravi bili!“ autora Dragiše Simića, publici su predstavljene srpske zdravice i običaji u kojima je vino neizbežna komponenta.

Milisav Pajević

Ne brže od zvuka! Povratak supersoničnih aviona – propast za životnu sredinu?

14.02.2019

1920px-02.03.69_1er_vol_de_Concorde_(1969)_-_53Fi1931_-_cropped — Foto: Wikipedia/André Cros

Supersonični avioni nastali su u drugoj polovini dvadesetog veka. Njihova specifičnost u odnosu na današnje letelice bila je sposobnost da lete brže od brzine zvuka, koja pri normalnim uslovima u vazduhu iznosi 1224 km/h (340 m/s). Pored toga, leteli su na većim visinama. Supersonični vazduhoplovi su se uglavnom koristili u istraživačke i vojne svrhe, a tek dva modela bila su deo flote civilnog vazduhoplovstva, Tupoljev Tu-144 i Konkord.

Putnici bi od Londona do Njujorka stizali za oko tri sata i petnaest minuta, ali je ovaj tip letelice povučen iz komercijalne upotrebe zbog neisplativosti. Za let na navedenoj razdaljini bilo mu je neophodno 75 tona goriva, a sa ovom količinom savremeni avioni mogu da pređu i više nego duplo duži put. Visoke cene karata su bile uslovljene i malim brojem mesta u letelici.

Poskupljenje goriva je supersoničnim avionima došlo krila i spustilo ih na zemlju.

Ipak, nekoliko preduzeća u povoju želi da ih ponovo vine u nebo, a među njima je i Boom Supersonic iz Denvera u Sjedinjenim Američkim Državama koje posluje pod sloganom “Brži letovi su želja svakog putnika!”

Njihovi stručnjaci tvrde da bi, usled tehnološkog napretka, troškovi kupovine “supersonične” avionske karte mogli da opadnu za 75 odsto, te da letenje u vazduhoplovu sa 55 sedišta bržem od zvuka ne bi trebalo da bude skuplje od letenja biznis klasom trenutno.

Ova američka kompanija je razvila model XB-1, 2,6 puta brži od komercijalnih letelica.

Ciganin hvali svoga konja, Amerikanac hvali svoga aviona!

Boom je najavio da će XB-1 da bude efikasniji od svog prethodnika, Konkorda. Još jedna mana supersoničnih vazduhoplova bila je upravo količina buke koju su proizvodili – ljudi su sa Zemlje mogli da čuju zvuk sličan grmljavini. Preduzeće je i ovom problemu stavilo mjut.

Vodeći svetski proizvođač, kompanija Boing, takođe ulaže napore da “ubrza” avio-prevoz, a čak i američka Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija radi na unapređivanju supersoničnih aviona.

Ipak, proces ubeđivanja avijacije da su letelice sa oko 50 mesta za putnike i ogromnom potražnjom za gorivom na duge staze isplative biće mukotrpan, a pogotovo zato što se supersoničnom letenju argumentovano opiru i grupe za zaštitu životne sredine.

Vazdušni saobraćaj je odgovoran za oko 12 odsto globalnog ugljeničnog otiska na godišnjem nivou, ali avio-kompanije nastoje da do 2050. godine prepolove svoje emisije u poređenju sa onim iz 2005.

Den Ruterford, direktor avio-programa u Međunarodnom savetu za čisti transport smatra da je i u sadašnjim okolnostima upitna dostižnost ovog cilja i zaključuje: “Uključivanje ovih aviona, koji bi mogli da budu između pet i sedam puta ugljenično ‘jači’ nego subsonični, u vazduhoplovne kapacitete, samo kako bismo uštedeli nekoliko sati putovanja preko Atlantika, zvuči mi problematično.”

Dublji ekološki otisak supersoničnih letelica je, pored njihove energetske iscrpnosti, uslovljen i time što prevoze manji broj ljudi, te prevoz nižeg broja osoba rezultuje višim emisijama po pojedincu.

Jelena Kozbašić

U TENT-u počela izgradnja sistema za odsumporavanje dimnih gasova

14.02.2019

U termoelektrani „Nikola Tesla A“ u Obrenovcu počela je izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, vrednog više od 167 miliona evra.

Postavljanju kamena temeljca prisustvovali su Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Đunići Marujama, ambasador Japana u Srbiji, Milorad Grčić, v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“, Takema Sakamoto, direktor Japanske agencije za međunarodnu saradnju za Evropu i Bliski istok i Takanori Nakamoto, potpredsednik kompanije „Micubiši Hitači pauer sistem“.

– Ovo je značajan dan za budućnost „Elektroprivrede Srbije“, kao i TENT, koji sa svojih 1.750 megavata, bez sumnje predstavlja stub energetskog sistema zemlje, rekao je ministar rudarstva i energetike. Posebnu pažnju pružamo održavanju veka te elektrane koja je izgrađena još sedamdesetih godina i koja danas mora da se prilagođava standardima EU, posebno u oblasti životne sredine. U TENT-u su urađena tri ključna segmenta važna za zaštitu životne sredine, a to su izgradnja elektro filtera na svim blokovima TENT-a, kao i smanjenje azotnih oksida, koje je sprovedeno na blokovima A3 i A5, a do kraja februara biće završeno i na bloku A4. Najveći segment koji sledi je odsumporavanje dimnih gasova, čija izgradnja kreće danas i to zahvaljujući Vladi Japana i JICA, koji su nam dali povoljan zajam.

Prema njegovim rečima, posebno je važno što će „Micubiši Hitači pauer sistem”, koja predvodi radove na izgradnji postrojenja, doneti novu tehnologiju u našu zemlju i što će pružiti primer i domaćim kompanijama kako da ubuduće realizuju takve projekte. Čak 60 odsto posla u izgradnji obaviće domaće kompanije.

V. d. direktora EPS-a Milorad Grčić rekao je da će se sistem za odsumporavanje dimnih gasova graditi za četiri bloka TENT-a A – A3, A4, A5 i A6, snage po 350 megavata. Ovo postrojenje omogućiće nastavak rada termoelektrane za najmanje 20 godina.

– Projekat je bio u riziku da propadne, ali zahvaljujući Vladi Srbije oživeli smo ga i danas započinjemo njegovu realizaciju, rekao je Grčić. Ove godine počeće obnova blokova A1 i A2 u TENT-u, koji su najstariji i čija će revitalizacija trajati nekoliko godina. Rok za izgradnju postrojenja za odsumporavnje je 42 meseca, posle kojeg sledi garantni period i probni rad postrojenja od 12 meseci.

– Japan se nekada suočavao sa problemom zagađenja vazduha, ali je uspeo da ga reši. Bilo bi mi zadovoljstvo da srpski narod iskoristi naše znanje i tehnologiju koje smo stekli iz tih iskustava, rekao je Đunići Marujama, ambasador Japana u Srbiji. Siguran sam da naša podrška ovom projektu može da pomogne naporima Srbije da sprovede društvene reforme neophodne za pristupanje EU.

Prema rečima Takema Sakamotoa, direktora Japanske agencije za međunarodnu saradnju za Evropu i Bliski istok, vodeće kompanije „Micubiši Hitači pauer sistems“, „Itoču korporejšen“ i „Tepsko“ uključene su u ovaj važni projekat i mogu da doprinesu uspehu ovog projekta i mogu da omoguće transfer napredne tehnologije srpskim prijateljima i razvoj njihovih kapaciteta. Pored raznih projekata o saradnji u prošlosti, koji traju duže od dve decenije, JICA takođe daje prioritet razmeni ljudstva između dve zemlje.

Projekat se realizuje u okviru sporazuma vlada Srbije i Japana, na osnovu kojeg je 2011. godine potpisan sporazum o zajmu za njegovo finansiranje između JP EPS JICA. Ugovor o izgradnji postrojenja između EPS-a i konzorcijuma firmi koji predvodi kompanija MHPS potpisan je 8. septembra 2017. godine.

Milisav Pajević

Konkurs za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje

14.02.2019

Privredna komora Srbije pozvala je kompanije i organizacije da se do 27. februara prijave na konkurs za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje – Đorđe Vajfert za 2018. godinu.

Priznanje Komora dodeljuje bijenalno sa ciljem promovisanja i unapređenja principa i prakse Društveno odgovornog poslovanja (DOP).

U okviru ove tradicionalne manifestacije, u proteklih 12 godina učestvovalo je više od 350 kompanija i organizacija, a nagrađeni su najbolji koji u poslovanju uspešno primenjuju ključne principe društvene odgovornosti i strateški su opredeljeni i posvećeni vrednostima društveno odgovornog i održivog poslovanja.

Do sada je nagrađeno ukupno 65 organizacija.

Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje – Đorđe Vajfert za 2018 dodeljuje se u tri kategorije: Velika privredna društva, Srednja privredna društva i Mala i mikro privredna društva.

Prijavljeni na konkurs biće vrednovani na osnovu unapred poznatih kriterijuma i metodologije, kao i analiza verifikacionog tima PKS o nivou implementacije principa DOP-a u praksi.

Stručni žiri, u čijem sastavu su predstavnici državnih institucija, poslovnih asocijacija, civilnog sektora i medija, uradiće dodatnu evaluaciju i dodeliti nagrade.

Prijavljivanje na konkurs otvoreno je do 27. februara, aplicira se popunjavanjem Upitnika, kojim je obuhvaćeno pet osnovnih stubova društveno odgovornog poslovanja: zaposleni, životna sredina, tržište, imovina i kapital, i društvena zajednica.

Potrebno je da privredna društva pruže informacije o jednom konkretnom projektu društveno odgovornog poslovanja – primeru dobre prakse, koji najbolje oslikava njihov doprinos sveobuhvatnim ciljevima društveno odgovornog poslovanja.

Popunjeni upitnik i opis projekta treba dostaviti elektronskim putem na adresu csr@pks.rs, najkasnije do 27. februara ove godine.

Ostale važne informacije i dokumenta u vezi konkursa i nagrade (pravilnik, metodologija, važni datumi i dr.), nalaze se na sajtu Privredne komore Srbije, ili ovde.

Milisav Pajević

“Jurimo 120 na sat, a ograničenje je 50!”

14.02.2019

51968940_366445340820606_2963857317793103872_n — Foto-ilustracija: Željka Vesić

U prostorijama Nove Iskre je 13. februara održana tribina pod nazivom Borba za vazduh. Poslednjih meseci Beograd se našao na listi najzagađenijih gradova na svetu, zajedno uz kineske, indijske i bangladeške. Pored Beograđana, sa lošim kvalitetom vazduha suočavaju se se i stanovnici Valjeva, Niša, Kragujevca, Užica i drugih. O ovoj važnoj temi debatovali su Dobrica Veselinović (Ne davimo Beograd), Predrag Momčilović (BOŠ), Zoran Bukić (UG Udruženje za bicikliste) i Jasminka Jang (RES fondacija).

Sagovornici su se na početku složili da ovo nije ni stara a ni nova tema, ali da je zahvaljujući građanskim akcijama ova tema konačno dospela u javni diskurs, što govori i broj građana koji su došli da čuju više o ovoj temi.

“Radikalna transformacija javnog prevoza i radikalna energetska tranzicija su jedino rešenje”, istakla je Jasminka Jang. Ona je takođe navela da uopšte nije zahvalno upoređivati brojke iz Beograda i drugih evropskih gradova zato što se koristi potpuno različita tehnologija i metodologija, te da nije ni potrebno da se takmičimo ko je gori, jer je činjenica da smo konstantno u ljubičastoj zoni. “U kalendarskoj godini je dozvoljeno 35 dana prekoračenje PM10 čestica, kod nas je taj broj dana ispunjen na dvomesečnom nivo. Nije kao da vozimo 60, a dozvoljeno 50, nego mi jurimo 120, a dozvoljno je 50 na sat”, kazala je Jang.

Zoran Bukvić iz udruženja građana za promociju biciklizma rekao je da mi trenutno imamo idealnu situaciju što se tiče broja automobila na ulicama, odnosno da je tridesetak odsto građana koji koriste automobil brojka kojoj teže mnogi razvijeniji gradovi poput Beča. Naš najveći problem je, smatra Bukvić, što taj procenat ubrzano raste i što nema izgleda da će neko pokušati da ga iskontroliše.

Predrag Momčilović iz Beogradske otvorene škole je istakao da ne smemo da odvajamo priče o kvalitetu vazduha i priče o siromaštvu građana, odnosno da su problemi individualnih ložišta upravo najveći problem jer građani nemaju novca za bolje. Dodao je da treba praviti pritisak sa svih strana jer je to u interesu svih – i građana, ali i nadležnih zbog Poglavlja 27 iz sporazuma o pridruživanju Evropskoj Uniji.

“Ne postoji jasna politička volja, a ni volja institucija, da se ovaj problem rešava”, istakao je Dobrica Veselinović iz inicijative Ne davimo Beograd, “Isto tako, sve dok nismo spremni mi sami, sa najnižeg nivoa, da se angažujemo i izvršimo pritisak, da zasadimo drvo, očistimo đubre, pokrenemo neku inicijativu ili peticiju, ne možemo očekivati ni pomak na institucionalnom nivou.”

“Ako ti se ne svidja, ništa, čekaj vetar”, zaključio je reagujući na naslovnu stranu Politike koja javlja da je vetar “rešio” problem vazduha.

Učesnici panela su zaključili na kraju da će klimatske promene biti sve intenzivnije, a da je temperaturna inverzija samo jedna od njih i da svaka promena i svaki vid akcije, mora da krene od nas samih.

Obezbeđena bezbednost i bolji kvalitet hrane u Srbiji

14.02.2019

bezbednost hrane — Foto: Vlada Republika Srbije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić najavila je juče, nakon obilaska Direkcije za nacionalne referentne laboratorije u Beogradu, da će svi proizvođači mleka morati dva puta mesečno da testiraju svoje proizvode u Nacionalnoj laboratoriji za kontrolu mleka.

Brnabić je objasnila da će analize biti besplatne, pri čemu će svaki proizvođač dobiti smernice o tome šta da preduzme ukoliko postoje odstupanja u kvalitetu njihovih proizvoda od evropskih standarda.

Prema njenim rečima, to što Srbija sada ima akreditovanu Nacionalnu laboratoriju za građane znači veću bezbednost i bolji kvalitet hrane, a za proizvođače standardizaciju kvaliteta proizvoda i fer tržište.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će Srbija u maju ili junu dobiti laboratoriju za bezbednost hrane, dok je Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka važna kako bi se utvrdio kvalitet mleka i mlečnih proizvoda na tržištu.

Takođe, kako je dodao, postojanje nacionalnih, akreditovanih laboratorija za kontrolu hrane važno je i za ispunjavanje uslova za otvaranje Poglavlja 12, koje se odnosi na bezbednost hrane.

On je, govoreći o usklađenosti sa evropskim standardima vrednosti aflatoksina u mleku, rekao da naša zemlja teži ka tome, ali da je i dalje dozvoljeni nivo aflatoksina u Srbiji 0,25 mikrograma po litru, dok je u zemljama EU 0,05 grama.

Srbija izvozi mleko u zemlje u okruženju i standardi su usklađeni sa njihovom regulativom. Nemamo velike količine mleka da bi mogli da izvozimo u EU, naveo je ministar i podsetio na to da je dozvoljeni nivo aflatoksina za SAD 0,5 mikrograma po litru.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da je otvaranje nove akreditovane laboratorije za ispitivanje mleka važan korak ne samo u unapređenju bezbednosti i kvaliteta hrane u Srbiji, već i za put Srbije ka članstvu u EU.

Fabrici je podvukao da je Poglavlje 12, koje se odnosi na bezbednost i kvalitet hrane, najkompleksnije i tehnički najzahtevnije poglavlje u procesu pregovora o članstvu u EU.

Srbija, kako je rekao, zaslužuje da ima najbolje standarde po pitanju kvaliteta hrane, a ovaj centar predstavlja dodatno ohrabrenje u procesu pristupanja Srbije EU.

Prema njegovim rečima, 4,5 miliona evra, od ukupno osam miliona koliko je EU izdvojila za Direkciju, uloženo je u rekonstrukciju centra, a ostatak za obuke zaposlenih.

Ministarka za evropske intergracije Jadranka Joksimović napomenula je da je EU finansirala projekat sa osam miliona evra, dok je Vlada Srbije učestvovala sa približno tri miliona evra.

Dve trećine propisa Evropske unije (EU) odnosi se na poljoprivredu, bezbednost hrane i zaštitu javnog zdravlja, navela je ona i dodala da Srbija intenzivno radi na poglavljima koji se tiču tih zahtevnih oblasti.

U pitanju su, kako je precizirala, Poglavlje 12, koje se odnosi na fitosanitarnu kontrolu i bezbednost hrane, Poglavlje 28 o zaštiti potrošača i javnom zdravlju, kao i Poglavlje 11 koje se tiče zajedničke poljoprivredne politike i agrarnog razvoja.

Neka od tih poglavlja imaju kriterijume za otvaranje, vrlo su kompleksna i zahtevaju mnogo zajedničkog i intersektorskog rada svih članova Vlade i svih onih koji su u lancu proizvodnje i distribucije hrane, objasnila je ministarka.

Prema njenoj oceni, u pitanju je vrlo složen proces koji zahteva ne samo izmenu regulative, već i uvođenje konkretnih sistema i institucija kao što je Direkcija za referentne nacionalne laboratorije.

Njenim otvaranjem, kako je podvukla, Srbija se usklađuje sa najvišim propisima i standardima EU.

Milisav Pajević

Iskustva Helsinkija kao “pametnog grada” mogu da budu korisna za Beograd!

14.02.2019

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić i ambasador Finske Perti Ikonen sastali su se juče u Starom dvoru povodom seminara „Pametni gradovi – Iskustva Finske“.

Dvojica zvaničnika razgovarala su o pametnim rešenjima, odnosno upotrebi visoke tehnologije u različitim oblastima kako bi se unapredio kvalitet života građana.

Budući da je Helsinki, kao prestonica Finske, prepoznat kao „pametan grad“, gradonačelnik i ambasador su se saglasili da njihova iskustva i modeli mogu biti korisni za Beograd.

Glavna tema susreta bio je seminar koji će ambasada Finske organizovati u maju i koji će predstaviti finska pametna rešenja u različitim oblastima, poput transporta, mobilnosti, pametnih zgrada.

Ambasador Ikonen istakao je da će na seminaru svoja rešenja o pametnim gradovima prezentovati i predstavnici grada Helsinkija i nekoliko finskih kompanija koje posluju u Srbiji.

Gradonačelnik Radojičić istakao je da je za prestonicu, koja teži da bude pametan grad, značajno da čuje finske stručnjake.

“Važno je da se povezujemo i razmenjujemo mišljenja, jer zajedno možemo da unapredimo ovu oblast, kako bi naši gradovi bili funkcionalniji i prilagođeni građanima. Pametne tehnologije nam mogu pomoći da racionalnije koristimo resurse, da budemo efikasniji i da napravimo velike uštede”, kazao je Radojičić.

Ovo je drugi susret dvojice zvaničnika. Gradonačelnik je u septembru primio u kurtoaznu posetu ambasadora Finske.

Milisav Pajević

Preduzeti preventivne mere za smanjenje rizika od poplava

14.02.2019

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Republički štab za vanredne situacije na današnjoj sednici naložio svim subjektima koji učestvuju u sprovođenju mera odbrane od poplava preduzimanje svih neophodnih preventivnih i operativnih mera kako bi se smanjio rizik od eventualnih poplava.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji je i komandant Štaba, upozorio je na to da će usled porasta temperature, koje se očekuje u martu, doći do topljenja snega i porasta vodostaja, što može izazvati bujične poplave.

Stefanović je poručio da svi subjekti moraju biti pripravni i spremni za reagovanje i odbranu od eventualnih poplava.

Direktor JVP „Srbijavode” Goran Puzović naveo je da se stanje vodostaja na rekama kontinuirano prati i da je ono za sada stabilno.

Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić upoznao je članove Štaba sa izradom strateškog dokumenta „Procena rizika od katastrofa”, koji predstavlja najvažniji strateški dokument u oblasti smanjenja rizika od katastrofa.

Marić je istakao da će usvajanje tog dokumenta biti od velikog značaja za identifikaciju, određivanje nivoa i tretmana rizika od prirodnih i tehničko-tehnoloških opasnosti koje mogu ugroziti našu zemlju.

On je rekao da je ovaj dokument poslat na mišljenje resornim ministarstvima i posebnim organizacijama, a, nakon dobijenih mišljenja, biće prosleđen Vladi na usvajanje.

Načelnik Sektora za vanredne situacije je ukazao na to da je MUP započeo i izradu plana zaštite i spasavanja.

Tema sednice bila je i aktuelna situacija vezana za virus gripa, pri čemu je ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao da je odziv stanovništva na vakcinaciju ove sezone bio najveći u poslednjih deset godina, kao i da je preporuka građanima da se vakcinišu i tako se pravovremeno zaštite od virusa.

Milisav Pajević

Predstavljen Program podsticanja projekata u vodoprivredi za 2019. godinu

13.02.2019

Vlada Crne Gore opredelila je za ovu godinu više od milion eura za izgradnju seoskih vodovoda širom Crne Gore, čime nastavlja da stvara bolje uslove za život stanovnika na seoskom području i šanse za dalji razvoj poljoprivrede i preduzetništva u ruralnim područjima.

– Planirana je izgradnja 31 vodovoda, sa 40 km primarne i 15 km sekundarne vodovodne mreže. Realizacija ovih projekata doprineće stvaranju boljih uslova života i rada na seoskom području. Vodu će dobiti oko 3.500 domaćinstava u 15 opština, širom Crne Gore, saopštio je potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović koji je u Lješanskoj nahiji predstavio Program podsticanja projekata u vodoprivredi za 2019. godinu.

Simović je ocenio da svi planirani vodovodi imaju svoj značaj, vrednost i potrebu.

– Ovom prilikom ću pomenuti vodovode u Lješanskoj Nahiji, Murovsko vrelo u Petnjici, početak izgradnje vodovoda Brezna u Plužinama, vodovode Laze i Bršno u Nikšiću, kazao je Simović koji je i ovaj Vladin program predstavio na terenu, zajedno sa saradnicima, mještanima i predstavnicima lokalne samouprave.

Prezentacija je održana u Lješanskoj nahiji, gde su u prethodnom periodu uspešno završeni hidrogeološki radovi i eksploatacioni bunari na lokaciji izvorišta Kaluđerovo oko, što je dobra pretpostavka za dalju izgradnju vodovoda za to područje.

Simović je podsetio da, osim programa podrške izgradnji seoskih vodovoda, Vlada realizuje brojne druge projekte iz oblasti vodoprivrede u saradnji sa evropskim i dugim međunarodnim partnerima.

Navodeći neke od tih projekata, on je kazao da će Projekat pripreme Glavnog elaborata izrade nasipa na Grnčaru i Limu, podržan iz bespovratnih sredstava GEF fonda, a koji implementira Ministarstvo u saradnji sa Svetskom bankom, biti završen do oktobra ove godine.

– Time će se ispuniti preduslov za izgradnju nasipa za zaštitu od poplava ugroženih domaćinstva i poljoprivrednog zemljišta u dolinama ovih reka, kazao je Simović.

Milisav Pajević

Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila uvoz mandarina iz Turske

13.02.2019

mandarins-3860659_960_720 — Foto: pixabay.

Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila je uvoz 10.400 kilograma mandarina poreklom iz Turske zbog povećanog sadržaja pesticida.

Кako je navedeno, zabrana je doneta tokom redovnog pregleda pošiljke hrane pri uvozu, prenosi RTRS.

– Na osnovu izvještaja o laboratorijskoj analizi izdatog od „Instituta za vode” Bijeljina, u analiziranom uzorku mandarine utvrđeno je povećano prisustvo pesticida fenvalerat iznad vrednosti propisanih Pravilnikom o maksimalnim nivoima ostataka pesticida u i na hrani i hrani za životinje biljnog i životinjskog porekla, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je uvoznik zatražio superanalizu koja je obavljena u „SP Laboratoriji” u Bečeju u Srbiji, kojom je potvrđeno povećano prisustvo ostatka pomenutog pesticida, na osnovu čega je doneto rešenje kojim je naređeno vraćanje sporne pošiljke ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora Brčko distrikta.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Za promenu je neophodna edukacija i savesno ponašanje

13.02.2019

Septembar je bio važan mesec za Srbiju kad je reč o tome kakvu sliku o stepenu naše ekološke svesti šaljemo u svet. Godišnji skup Arhus centara bio je održana tokom dva dana, od 19. do 20. septembra, na jezeru Isik-Kul u Kirgistanu. Mi smo razgovarali sa Unom Mijović, delegatom Arhus centra iz Novog Sada, koju je Sekreterijata OEBS-a pozvao da predstavlja Srbiju na ovogodišnjem skupu. Una nam je objasnila zašto su Arhus centri bitni i na koji način oni pomažu građanima da aktivno učestvuju u donošenju odluka, na svim nivoima vlasti, koje se tiču kvaliteta životne sredine u kojoj žive.

EP: Krenućemo od same ideje Arhuske konvencije, pa nam objasnite na čemu se ona zasniva?

Una Mijović: Arhuska konvencija ili Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, usvojena je 25. juna 1998. godine, u gradu Aarhus, u Danskoj. Njen cilj je da se zaštite prava pojedinca, sadašnjih i budućih generacija na život u životnoj sredini adekvatnoj njihovom zdravlju i blagostanju. Republika Srbija ju je ratifikovala 2009. godine, čime je preuzela obavezu njene primene i implementacije njenih odredaba u domaće zakonodavstvo. Značaj Arhuske konvencije izvodi se iz potrebe svakog pojedinca i celokupnog društva da živi u zdravoj životnoj sredini, bilo u gradu ili u ruralnoj sredini, a kako bi se obezbedio kvalitetniji i zdraviji život sadašnjih, ali i budućih generacija. Kvalitet životne sredine u velikoj meri utiče na naše zdravlje i na kvalitet života svakog od nas, a implementacija Arhuske konvencije omogućava da građani aktivno učestvuju u donošenju odluka i da ostvare pravnu i sudsku zaštitu u slučaju izostanka njene primene. Ova godina je jubilarna za Arhusku konvenciju, budući da je navršeno 20 godina od njenog usvajanja.

EP: Postoje takozvana „tri stuba“ Arhuske konvencije. Šta oni predstavljaju?

Una Mijović: Da, Arhuska konvencija se zasniva na tri stuba: dostupnost informacija, učešće javnosti u donošenju odluka i pravna zaštita. Navedena tri stuba predviđena su kao instrumenti kojima građani ostvaruju pravo na život u zdravoj životnoj sredini. Dostupnost informacija podrazumeva da građani imaju pravo da, od relevantnih institucija i svih nivoa vlasti, dobiju tačne, potpune i blagovremene informacije o životnoj sredini. Učešće javnosti u donošenju odluka obavezuje sve donosioce odluka o pitanjima od značaja za životnu sredinu da u taj proces aktivno uključe i javnost, odnosno građane. Ovaj stub takođe daje pravo javnosti da zahteva da bude uključena u navedeno odlučivanje. Pravna zaštita predstavlja mogućnost i pravo javnosti da, pred nadležnim sudovima, zahteva poštovanje Konvencije i primenu prava iz prva dva stuba, u slučajevima kad je njihova primena, inicijalno, izostala.

EP: Na koji način Arhus centri funkcionišu u Srbiji?

Una Mijović: Arhus centri su organizacije civilnog društva čiji cilj je da uspostave saradnju između građana i relevantnih nivoa vlasti, lokalnih samouprava, ali i šire od toga, u implementaciji odredaba Konvencije. Njihov cilj je da pomognu svim učesnicima donošenja oduka o pitanjima relevantnim za životnu sredinu da ojačaju sopstvene kapacitete u implementaciji ekološke regulative i da obezbede demokratski proces pri odlučivanjima u oblasti životne sredine. U Srbiji postoji pet Arhus centara, sa sedištima u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Subotici i Beogradu. Zajedno, oni čine Mrežu Arhus centara u Srbiji. Arhus centri osnovani su pod pokroviteljstvom Misije OSCE u Srbiji, a svoje aktivnosti i projekte sprovode i svoje ciljeve ostvaruju međusobnom saradnjom, komunikacijom i koordinacijom.

EP: Koje teme su najaktuelnije u radu Arhus centara?

Una Mijović: Aktuelne teme kojima se Arhus centri u Srbiji bave su upravljanje otpadom, cirkularna ili zelena ekonomija, reciklaža, kvalitet voda, klimatske promene, kao i ostvarivanje uslova za otvaranje poglavlja 27 u pretpristupnim pregovorima. Arhus centar u Novom Sadu izradio je Studiju o napretku ka cirkularnoj (održivoj) ekonomiji u Vojvodini, kojom su identifikovani izazovi koji stoje na putu ka ostvarenju cirkularne ekonomije u građevinarstvu i poljoprivredi, identifikovani su i pokretači i ometači eko-inicijativa u Vojvodini i prepoznati primeri dobre prakse u ovim oblastima. Ova studija je jedan veliki poduhvat i jedini ovog tipa u Srbiji.

EP: Vi ste se nedavno vratili sa godišnjeg skupa Arhus centara koji se održao u Kirgistanu, o čemu je bilo reči na konvenciji ?

Una Mijović: Pod pokroviteljstvom OSCE, ovog septembra održan je u Kirgistanu godišnji sastanak Arhus centara više zemalja sveta. Ovom skupu prisustvovali su predstavnici 15 Arhus centara, nadležnih ministarstava različitih država i međunarodnih organizacija. Tokom sastanka razmenjene su informacije o radu Arhus centara, iskustva i predstavljeni projekti kojima su se Arhus centri bavili. Posebno su bile zastupljene teme upravljanja toksičnim otpadom, sa posebnim osvrtom na učešće zainteresovanih strana u izazovima rešavanja problema sa uranijumom u državama Centralne Azije, zatim jačanja kapaciteta upravljanja rizikom i smanjenja rizika od elementarnih katastrofa i klimatskih promena na lokalnom nivou, kao i pristupa upravljanju vodama i promocije zelene (održive) ekonomije i efikasnosti resursa na lokalnom nivou.

EP: Šta vam je ostavilo najjači utisak na konvenciji? Da li su određeni neki novi ciljevi i kako će to uticati na Srbiju?

Una Mijović: Godišnji sastanak je pokazao raznolikost ekoloških problema i pitanja sa kojima se suočavaju države u različitim delovima sveta u primeni Arhuske konvencije. Fokus je bio na razgovoru o dostizanju ciljeva Agende održivog razvoja za 2030. godinu u oblasti ekologije. Razmenom ideja i iskustava došli smo do zaključaka kako bolje možemo implementirati naše ciljeve i uticati na stvaranje zdravije i održive životne sredine.

Intervju vodio: Milan Zlatanović

Intervju u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA septembar-novembar 2018.

Mađarska nije podlegla pritiscima iz Amerike – ne ruši „Turski tok”

13.02.2019

gasovod-turski-tok_660x330 — Foto: gasprom.com

Ekonomski nacionalni interesi i energetska bezbednost odneli su pobedu nad politikom, Mađarska nije podlegla pritiscima iz Amerike koji bi doveli u pitanje izgradnju „Turskog toka” na njihovoj, ali i na teritoriji Srbije.

To, u razgovoru za “Novosti”, tvrdi prvi čovek „Srbijagasa” Dušan Bajatović, povodom posete američkog sekretara Majka Pompea Budimpešti, s ciljem da ubedi mađarsko rukovodstvo da odustane od gasa koji bi trebalo da stiže preko „Turskog toka”.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto mu je odgovorio da ostaju privrženi Evropi, SAD i NATO, ali ne odustaju od ekonomske saradnje sa Rusijom.

– Izjava mađarskih zvaničnika pokazuje da Mađarska, kao i Austrija, koja ima dugoročni ugovor sa Rusijom, ali i Nemačka kada je reč o Severnom toku 2, žele da vode izbalansiranu energetsku politiku sa Rusijom, kaže Bajatović.

I to čine, dodaje, bez obzira na pritiske SAD i činjenicu da neke istočnoevropske države koje u velikoj meri zavise od Vašingtona, u prvom redu Ukrajina i Poljska, pritiskaju Evropsku uniju da imaju radikalan odnos prema navodnoj gasnoj dominaciji Rusije u Evropi.

On kaže, piše list, da je činjenica da Rusija na zahtev evropskih kompanija i za potrebe potrošača na tom prostoru isporučuje 35 odsto gasa i da će taj udeo rasti.

– Bugarska je prodala gotovo 100 odsto kapaciteta i donela konačnu investicionu odluku o gradnji interkonektora od Turske do granice sa Srbijom, ističe Bajatović.

Naša zemlja, dodaje, preduzela je sve što je potrebno i rešena je da izgradi gasovod, interkonektor od bugarske granice do Mađarske, kao deo nove gasne transportne infrastrukture.

– A Mađari su potvrdili da žele da učestvuju u izgradnju dodatne gasne infrastrukture kako bi mogli da dobiju gas iz Turskog toka. Sve to potvrđuje da će interesi energetske bezbednosti i nacionalni interesi prevagnuti nad politikom, navodi Bajatović.

Kako tvrdi, dodatni problem je što se uz političke interese ne nudi alternativa za nove pravce snabdevanja ovog dela Evrope gasom.

– Ako se i nude to je značajno skuplje i manje pouzdano od isporuka iz Rusije cevnim transportom, naglašava direktor JP „Srbijagasa”.

Dani pred nama, dodaje, potvrdiće učešće Srbije u ovakvom načinu rešavanja gasne jednačine.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Kostarika je najsrećnija zemlja sveta – U čemu je njena tajna?

13.02.2019

atanas-malamov-1054099-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Atanas Malamov)

Kostarika je, prema Indeksu srećne planete, najsrećnija svetska država, iako je njen bruto domaći proizvod (BDP) četiri puta niži nego u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Kako joj to polazi za rukom?

Svoju privredu Kostarika temelji na turizmu, poljoprivredi i izvozu dobara.

Kostarikanska politička scena je tokom istorije bila mnogo mirnija i stabilnija nego u ostatku Latinske Amerike, a posebno tokom dvadesetog stoleća.

Već pedesetih godina Kostarikanci su uspostavili demokratsku vladavinu i ukinuli vojsku, što je stvorilo plodno tle da, umesto u vojne snage, osam odsto svog BDP-a izdvajaju za obrazovanje. “Naša snaga su nadarenost i blagostanje ljudi”, kazao je Karlos Alvarado Kesada, predsednik Kostarike.

Svetski prosek ulaganja u obrazovne svrhe iznosi 4,8 odsto BDP-a.

Sredstva koja bi inače potrošila na vojsku Kostarika usmerava na zdravstvo, penzije, ali i na zaštitu životne sredine i stoga 99 odsto proizvedene kostarikanske struje potiče iz obnovljivih izvora. Ključni doprinos “čistoći” elektromreže daju hidroelektrane, a cilj zemlje je da do 2021. bude ugljenično neutralna. Ipak, građani se greju na gas, a za automobile koriste gorivo, te ekološki otisak Kostarike još nije potpuno održiv.

Kao i mnoge prestonice i veliki gradovi širom Zemlje, i San Hose se suočava sa problemom zagađenja vazduha.

Porez prikupljen od prodaje fosilnih goriva vlada Kostarike troši za zaštitu šuma. Tokom osamdesetih godina procenat teritorije pod drvećem pao je na 20 odsto. Stanovnici Kostarike su uspešno oporavili svoj šumski fond i sada stabla zauzimaju 50 odsto države. Na ovaj način bore se protiv klimatskih promena.

Očekivani životni vek Kostarikanaca je 79,1 godina, što je još jedan u nizu faktora koji potpomaže da upravo oni budu – najsrećniji narod na svetu. Zgodne i lepe žene nisu bile jedna od varijabli istraživanja.

Jelena Kozbašić

Na 48 lokacija u Novom Sadu postavljena nova solarna rasveta

13.02.2019

Na 48 lokacija u Novom Sadu i prigradskim naseljima postavljena je nova solarna rasveta.

Bespovratna sredstva u iznosu od 497 hiljada evra obezbeđena su učešćem u IPA programu prekogranične saradnje Evropske unije, a deo novca utrošen je u razvoj katastra javnog osvetljenja i izradu Akcionog plana za održivu energiju u Novom Sadu.

Grad Novi Sad, u okviru IPA programa prekogranične saradnje, sa partnerima iz Republike Hrvatske (grad Belišće i opština Gorjani) realizuje projekat R-SOL-E Renewable Solar Energy (obnovljiva solarna energija).

Sredstvima IPA fonda finansira se 85 odsto vrednosti projekta, a 15 posto je sufinasirajući deo partnera učesnika na projektu.

U okviru ovog projekta, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije završila je radove na postavljanju 100 stubova i svetiljki sa solarnim panelima na mestima na kojima nije moguće povezivanje na elektroenergetsku mrežu ili gde je bila potrebna dopuna postojećem osvetljenju.

Na taj način osvetljenje je dobilo 24 dečijih igrališta i 24 autobuskih stajališta, uglavnom u rubnim delovima grada i u prigradskim naseljima.

Cilj ove velike investicije, vredne 35 miliona dinara, jeste promovisanja upotrebe obnovljivih izvora energije i smanjenje potrošnje električne energije u infrastrukturi.

Projekat R-SOL-E, sem postavljanja solarnog osvetljenja, uključuje i izradu SEAP dokumenta, odnosno Akcionog plana za održivu energiju, u cilju smanjenja emisije ugljendioksida (CO2), korišćenjem obnovljivih izvora energije i smanjenjem upotrebe fosilnih goriva.

Na taj način gradske četvrti u Novom Sadu istovremeno bi postale ekološki i energetski održiva područja.

Takođe, projekat R-SOL-E podrazumeva i razvoj katastra javnog osvetljenja u Novom Sadu, čime je za 32000 stubova javnog osvetljenja (sa oko 34000 svetiljki) formirana precizna elektronska evidencija.

Detaljni podaci o lokacijama, kao i o broju i vrsti stubova i svetiljki, sada su organizovani i implementirani u GIS sistem Grada.

Zahvaljujući ovom projektu, javno je dostupan elektronski uvid u stanje na terenu, čime je postavljena osnova za efikasnije održavanje javnog osvetljenja.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

NP Durmitor posvećen unapređenju turizma u skladu sa pricipima održivog razvoja

13.02.2019

Durmitor dan — Foto: Nacionalni parkovi Crne Gore

Nacionalni park Durmitor je zaštićeno prirodno područje izuzetnih prirodnih vrednosti, omiljena turistička destinacija i izazov za posetioce i zimi i leti.

– Nacionalni park privlači posetioce iz svih krajeva sveta tokom, možemo slobodno reći, čitave godine i pruža idealne uslove za rekreaciju, sport i boravak u prirodi. Naš dugoročni cilj je da, osim zaštite i valorizacije prirodnih vrednosti, u kontinuitetu unapređujemo postojeću turističku ponudu i osmislimo atraktivnu i održivu ponudu koja će tokom čitav godine imati brojne turiste, informisao je direktor JP Nacionalni parkovi Crne Gore Elvir Klica.

Trend posete Parka je u porastu iz godine u godinu. Prošle godine NP Durmitor posetilo je ukupno 220.207 turista, što je za 19 posto više u odnosu na 2017. godinu.

Ukoliko uporedimo podatke iz 2010. i 2018. godine, oni pokazuju da je broj posetilaca povećan za skoro pet puta. To nam ukazuje na kontinuitet zainteresovanosti domaćih i međunarodnih posetilaca za turističku ponudu ovog zaštićenog područja i UNESKO sajta, kao i na obavezu da u narednom periodu, u saradnji sa institucijama sistema unapređujemo postojeću turističku ponudu i osmišljavamo novu, u skladu sa principima održivog razvoja.

Tokom 2019. godine godine planirane su brojne programske aktivnosti u cilju zaštite, očuvanja, unapređivanja turističke ponude i promocije Nacionalnog parka koje ćemo, verujemo, uspešno realizovati, kako samostalno, tako i u saradnji sa drugim subjektima. Od značajnijih manifestacija kojima tradicionalno promovišemo vrednosti i lepote Parka, možemo izdvojiti Osmomartovsku izložbu ručnih radova i predmeta sa Durmitorskog područja, „Dane planinskog cvijeća” u saradnji sa opštinom Žabljak sredinom jula, kao i obeležavanje „Dana NP Durmitor“, u septembru, u cilju promocije „opendoor“ aktivnosti kao što su kajakarenje, pešačenje i biciklizam. U saradnji sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma, NTO CG i lokalnim turističkim organizacijama, nastavićemo sa učestvovanjem u realizaciji projekta „Panoramski put – Durmitorski prsten“ kojim je predviđeno postavljanje odmorišnog mobilijara i realizacija drugih aktivnosti u cilju promocije durmitorskog područja. Takođe ćemo u saradnji sa Planinarskim savezom Crne Gore realizovati aktivnosti u cilju unapređivanja postojećih i formiranja novih vidikovaca, osmatračnica, odmorišta i formiranja novih planinarskih staza.

– Nacionalni park Durmitor, kao jednu od najatraktivnijih destinacija severa Crne Gore, osim turista, imali su priliku da u proteklom periodu posete i međunarodni novinari, blogeri i turoperatori sa značajnih tržišta (Nemačka, Austrija, Francuska, Poljska, Japan, Kina), tako da ćemo i tokom ove godine, u saradnji sa NTO Crne Gore, nastaviti sa promocijom najatraktivnije turističke ponude, ne samo ovog, već svih pet nacionalnih parkova, zaključio je Klica.

Milisav Pajević

Sadnja i očuvanje zelenila na Limanu 1

13.02.2019

Sadnja zelenila — Foto: Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo"

Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo” trenutno radi na realizaciji projekta očuvanja i unapređenja zelenila između Fruškogorske, Sunčanog keja, Drage Spasić i ulice Veljka Petrovića na Limanu 1.

Tokom pripremnih radova uklonjena su 23 prestarela i trula stabla, a orezano je 50 lišćara i četinara.

Na prostoru između pomenutih ulica predviđena je sadnja 47 novih sadnica – koprivića, lipe, hrasta, piramidalnog jasena, omorike itd.

Stabla koja će biti posađena u okviru parkinga biće zaštićena metalnim stubićima.

Sem novih stabala, ovaj deo Limana 1 krasiće i 1.278 sadnica ukrasnog šiblja, a planirana je i obnova travnjaka na površini od 460 kvadratnih metara.

Radove finansira Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Milisav Pajević

1...957958959...1,677 Page 958 of 1,677

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM