Čak 88 odsto građana podržava zabranu gajenja i ubijanja životinja radi krzna!

19.02.2019

rabbits-255689_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema najnovijim istraživanjima, čak 88% građana Srbije podržava odluku države da od 1. januara 2019. godine zabrani gajenja i ubijanje životinja radi proizvodnje krzna. U poslednjoj deceniji ova podrška je porasla za blizu 20 procentih poena, prenosi neprofitna organizacija za dobrobit životinja ORCA.

Podrška građana ovoj odluci države, za koju se ORCA zalagala deceniju i po, i dalje raste, što potvrđuju i rezultati istraživanja koje je, na zahtev ORCA, sproveo Ipsos Strategic Marketing tokom januara 2019. godine. Prema ovom istraživanju, čak 88 odsto građana Srbije podržava zabranu gajenja i ubijanja životinja radi proizvodnje krzna, što je za blizu 20 procentnih poena više nego 2010. godine, kada je prvi put ispitivan stav javnog mnjenja po ovom pitanju. Istraživanje je pokazalo da skoro ne postoje nikakve razlike u stavovima građana u odnosu na pol, obrazovanje, mesto stanovanja (urbana ili ruralna sredina). Takođe, procenti su veoma slični kada se posmatraju podaci sa teritorije Vojvodine, Beograda i uže Srbije.

Iako je od 1. januara 2019. godine zakonski zabranjeno uzgajanje i ubijanje životinja isključivo radi proizvodnje krzna, predstavnici krznarske industrije i dalje pokušavaju da, lobiranjem kod političara, izdejstvuju ukidanje ove odluke i tako omoguće preživljavanje industrije koja je, iz ekonomskih i ekoloških razloga, ukinuta u mnogim evropskim zemljama.

„Očigledna promena svesti javnosti po ovom pitanju i razumevanje razloga zbog kojih je bilo važno zakonom zabraniti ovu delatnost, posledica su višegodišnjeg zalaganja ORCA, građana, medija i brojnih drugih organizacija koji su uticali na to da ova zakonska zabrana i bude uvedena“, izjavio je ovim povodom Elvir Burazerović, direktor ORCA.

Zabrana gajenja i ubijanja životinja isključivo radi proizvodnje krzna u Srbiji propisana je Zakonom o dobrobiti životinja još 2009. godine, a njeno stupanje na snagu odloženo je 10 godina kako bi oni koji se bave ovom delatnošću mogli da prilagode svoje poslovanje. Nakon isteka ovog roka, odluke države i visoke podrške građana ovoj odluci, nema mesta daljem odlaganju primene zakona.

Podsetimo se argumenata

Razloga za ukidanje gajenja i ubijanja životinja isključivo radi proizvodnje krzna ima mnogo. Oni su pre svega ekološke i etičke prirode. Industrijsko gajenje krznašice nemoguće je sprovoditi na human način, a količina leševa i opasnih hemikalija koje se koriste u ovoj industriji trajno zagađuju životnu sredinu. Čak 100 činčila je potrebno ubiti da bi se napravio samo jedan kvadratni metar kvalitetne bunde! Pored toga, s obzirom na veoma mali broj farmi, od kojih je još manji broj onih koje rentabilno posluju, teško je govoriti o bilo kakvim ekonomskim koristima za državu. Jedna od dve veće firme koje se bave gajenjem ovih životinja od 2010. do 2014. uplatila je svega 607.000 dinara u budžet!

Imajući u vidu ove činjenice, kao i rastuću zabrinutost javnosti za dobrobit ovih životinja, ali i negativne ekološke uticaje krznarske industrije evidentna je tendencija ukidanja ove „prljave“ industrije širom evropskog kontinenta.

Gajenje životinja radi proizvodnje krzna zabranjeno je u sledećim zemljama: Velika Britanija (2000), Austrija (2004), Slovenija (2013), BJR Makedonija (2014), Hrvatska (2018), Luksemburg (2018), Češka (2019). Pored toga, sledeće zemlje usvojile su zabrane koje će stupiti na snagu u narednih nekoliko godina: Belgija (2023), Holandija (2024), Norveška (2025) i Bosna i Hercegovina (2029).

Istovremeno, neke evropske zemlje propisale su rigorozne uslove za ovu delatnost i na taj način dovele do toga da uzgoja krznašica u tim zemljama više i nema (Švajcarska, Švedska, Danska, Španija). Nemačka je 2017. godine usvojila veoma stroga pravila u vezi sa gajenjem krznašica i očekuje se da će se 2022. godine industrija u potpunosti ugasiti jer neće biti profitabilna.

Šta će nova pravila EU o organskoj proizvodnji značiti proizvođačima u Srbiji?

19.02.2019

blue-1326154_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U naredne dve godine očekuje se donošenje niza uredbi koje će detaljnije definisati organsku proizvodnju, kontrolu, serfifikaciju, kao i obeležavanje organskih proizvoda. Novi propisi Evropske unije počeće da se primenjuju od 1. januara 2021.

Šta će nove odredbe EU značiti za proizvođače organske hrane u Srbiji?

Iz Ministarstva navode da će harmonizacija propisa iz oblasti organske proizvodnje sa propisima Unije olakšati srpskim proizvođačima pristup evropskom tržištu, te najavljuju usvajanje izmena i dopuna Pravilnika koji se odnose na kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje.

Urediće se jedna nova oblast u organskoj proizvodnji vina i propisaće se tehnološki postupci prerade i supstance.

Izmenama i dopunama Pravilnika revidiraće se spisak aktivnih supstanci u sredstvima za zaštitu bilja koje su dozvoljene za upotrebu u organskoj proizvodnji. S obzirom na to da na našem tržištu ne postoji veliki broj sredstava za ovu svrhu, proširivanje liste dozvoljenih supstanci će olakšati proizvođačima.

U Ministarstvu pojašnjavaju da će nove mere EU, zahvaljujući pooštrenoj predostrožnosti i detaljnijim proverama, pomoći da se ojača kontrola. Još jedna novina je da godišnja terenska inspekcija neće biti obavezna za sve, već će se bazirati na analizi rizika.

U skladu sa novim propisima, uprotreba prirodnih aroma u preradi biće izuzetno ograničena, odnosno moći će da se koriste samo prirodni ukusu koji potiču iz navedenih proizvoda. Na primer, “prirodna aroma limuna” znači da je aroma najmanje 95 odsto dobijena od limuna.

Radi intenzivnijeg razvoja država daje podsticaje koji su 2019. višestruko uvećani u odnosu na 2018. godinu.

Izvoz organskih proizvoda iz Srbije premašuje 23 miliona godišnje. Srbija najviše izvozi u Nemačku, Holandiju, Italiju i Francusku i to smrznute organske maline, kupine, šljivu i koncentrat jabuke. Primetan je i rast površina pod organskom proizvodnjom.

Norveška novčano nagrađuje napore Indonezije da smanji krčenje šuma i emisije ugljen-dioksida!

19.02.2019

omer-rana-503225-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Omer Rana)

Indonezija je saopštila da je tokom 2017. godine umanjila proizvodnju štetnih gasova i krčenje šuma. Iako je dostignuće samo po sebi pohvalno, ono za Indonežane pored zdravijeg prirodnog okruženja povlači i novčanu dobit – nakon što brojke budu nezavisno analizirane, Norveška će ovoj ostrvskoj azijskoj zemlji isplatiti za oko 4,8 miliona tona ugljen-dioksida.

Indonezija i Norveška su 2010. sklopile partnerstvo za borbu protiv klimatskih promena i očuvanje šumskih kapaciteta.

Norveška međunarodna inicijativa za klimu i šume sklopljena sa Indonezijom je podeljena u nekoliko faza. Prve dve su bile usmerene na izmenu nacionalnih zakonodavnih propisa i okvira kako bi se zaustavila seča drveća. Okosnica treće faze je upravo naplata dela sniženih emisija ugljen-dioksida.

Nordijci su obećali da će, u skladu sa postignutim rezultatima, saborcima iz Azije pružiti finansijski podstrek u iznosu od gotovo jedne milijarde evra (više od 883 miliona evra). Oko 13 odsto obećanih sredstava do sada je utrošeno na pomoć u procesu unapređivanja indonežanskog zakonodavstva na polju ublažavanja klimatskih promena i deforestacije. U nekoliko prethodnih godina, vlasti su uvele nekoliko korektivnih mera, kao i zabranu uništavanja prašuma i tresetišta.

Indonežani su prvi put u toku višegodišnje saradnje dve zemlje ostvarili pravo na isplatu za smanjeni nivo ispuštanja zagađujućih materija u atmosferu.

“Odvažne mere rezultovale se značajnim smanjenjem krčenja drveća, razaranja šumskih potencijala i emisija gasova sa efektom staklene bašte”, kazala je ovim povodom ministarka životne sredine i šuma Indonezije Siti Nurbaja Bakar, izraživši zadovoljstvo sporazumom o podsticajima na bazi ostvarenih rezultata.

Njen kolega iz Skandinavije Ula Elvestuen, zadužen za klimu i životnu sredinu Norveške, takođe smatra da su smele reforme urodile plodom. “U slučaju daljeg pada rašumljvanja, spremni smo da povećamo godišnje isplate kako bismo nagradili uspeh Indonezije i podržali njen trud”, zaključio je Elvestuen.

Pročitajte još:

Norveška – prva država koja je zabranila krčenje šuma

Indonezijom se prostire treća najveća tropska prašuma. Ova država se svrstava među najveće svetske proizvođače štetnih gasova usled seče drveća i upropaštavanja tresetnih staništa. Indonezija je pred sebe postavila ambiciozni zadatak da do 2030. emisije smanji za 41 odsto. U ovoj nameri joj, pored Norveške, podršku pružaju i mnogi drugi međunarodni partneri.

Suzbijanje krčenja šuma smatra se ključnim faktorom za ostvarivanje ciljeva postavljenih u Pariskom sporazumu o klimi kako bi se porast temperature ograničio na ispod 2 stepena u poređenju sa predindustrijskim dobom. Norveška neće koristiti smanjenja emisija iz Indonezije da bi izvršila svoje klimatske obaveze.

Jelena Kozbašić

Seminar za poljoprivrednike o invazivnim biljnim vrstama održan u Kanjiži

19.02.2019

Kanjiza16.02.2019-2 — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

U skupštinskoj sali opštine Kanjiža, održan je Seminar za poljoprivrednike o invazivnim biljnim vrstama u okviru projekta „Zaštita prirode od invazivnih biljnih vrsta“ koji se realizuje u okviru drugog poziva Intereg – IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija.

Seminar je bio namenjen poljoprivrednicima iz okoline iz Kanjiže u blizini zaštićenih područja Selevenjske pustare, Subotička peščara u cilju edukacije o značaju praćenja i suzbijanja invazivnih biljnih vrsta, posebno ambrozije.

Na početku seminara prisutne je ispred domaćina, pozdravio predsednik Skupštine opštine Kanjiža, Miloš Kravić.

Ispred Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, vodećeg partnera na projektu, mr Tatjana Đurić, koordinator projekta, prezentovala je cilj projekta, projektne aktivnosti i dosadašnje rezultate u projektu.

Prisutnima se zatim obratio prof. dr Andraš Palkovič dekan Fakulteta za hortikulturu i ruralni razvoj, Univerziteta Džon von Nojman iz Kečkemeta, koji je predstavio dosadašnje rezultate projekta kao projektni partner iz Mađarske.

Rezultate monitoringa koncentracije polena invazivnih biljnih vrsta prezentovao je dr Predrag Radišić sa Prirodno matematičkog fakulteta, Departmana za biologiju, a rezultate analize banke semena u zemljištu prezentovala je Nataša Samardžić, ispred Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad. Igor Staničić iz Ciklonizacije predstavio je načine suzbijanja ambrozije na četiri zaštićena područja u pograničnom regionu: Selevenjske pustare, Ludaško jezero, Subotička peščara i Park prirode Palić.

Vrednost ovog IPA projekta, čija realizacija je počela u januaru prošle godine i čiji je vodeći partner Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, iznosi oko 290 hiljada evra, od čega sa 85 odsto sredstava učestvuje EU fond. Planiran završetak realizacije očekuje se krajem septembara 2019. godine.

Osnovni cilj projekta je smanjenje rizika po životnu sredinu i sprečavanje negativnih efekata klimatskih promena u zaštićenim područjima u graničnom regionu Mađarske-Srbija, sprovođenjem zajedničkih akcija u praćenju i mapiranju invazivnih biljnih vrsta i suzbijanju ambrozije.

U Vojvodini su obuhvaćena četiri zaštićena područja u pograničnom regionu: Selevenjske pustare, Ludaško jezero, Subotička peščara, i Park prirode Palić, a u Mađarskoj Nacionalni park Kiškunšag kod Kečkemeta.

Očekivani rezultati projekta ogledaće se kroz uspostavljen sistem monitoringa invazivnih biljnih vrsta, kao i suzbijenu ambroziju u pograničnom regionu na ukupno 270 hektara.

Projekat treba da doprnese podizanju svesti u ovoj oblasti i uspostavljanju EKO mreže znanja i iskustava.

Milisav Pajević

Predstavljen ekološko – edukativni film „Čari prirode kragujevačke kotline”

19.02.2019

Čari prirode Kragujevačke kotline je petnaesti po redu dokumentarni film realizovan u saradnji Udruženja srpsko – rumunskog prijateljstva „Riznica“ i ekologa iz Rumunije i Srbije, podržan od strane Ambasade Rumunije u Srbiji, rumunske županije Timiš i pod pokroviteljstvom grada Kragujevca.

„Dugogodišnji kvalitetan rad Riznice i drugih udruženja koja se bave zaštitom životne sredine grad Kragujevac godinama podržava.

Iako je reč o ne tako velikim sredstvima sva ta udruženja nam kroz svoje projekte višestruko vrate. Isto je i sa filmom koji danas imamo priliku da pogledamo.

Smatram da je u ovih dvadeset minuta spakovano mnogo više od prirodnih lepota i tradicije.

Ovaj film ima i neprocenjivu edukativnu vrednost za mlade i decu školskog uzrasta jer predstvalja ne samo upoznavanje sa gradom i prirodnim bogatstvom okoline već se bavi i očuvanjem i zaštitom prirode”, rekao je Zoran Prokić, član Gradskog veća za zaštitu i unapređenje životne sredine i podsetio članove ekoloških udruženja da će konkurs za ovu godinu biti raspisan tokom marta.

Ekološko –edukativni film obrađuje 35 prirodnih retkosti koje postoje na području kragujevačke kotline i doprinosi zaštiti biodiverziteta na ovim prostorima.

Istraživanjem smo saznali da na ovom području postoji šest pećina, veliki broj vodopada i drugih prirodnih, sačuvanih vrednosti.

Poruka koju smo filmom želeli da pošaljemo je da svi zajedno moramo da radimo i funkcionišemo u jedinstvenom sistemu zaštite biodiverziteta.

Milisav Pajević

Vojvodina ulaže 4,1 milijardu dinara u vodosnabdevanje, energetsku efikasnost i ostale investicije

19.02.2019

18022019 - Mirovic, dodela ugovora-10 — Foto: Autonomna Pokrajina Vojvodina

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je juče ugovore predstavnicima 41 lokalne samouoprave vredne 4,1 milijardu dinara, za realizaciju 56 projekata na teritoriji AP Vojvodine u oblastima vodosnabdevanja i zaštite voda, lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, saobraćajne infrastrukture, energetske efikasnosti, kulture, predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja i u oblasti razvoja sporta.

Od ukupnog iznosa sredstava, Pokrajinska vlada, preko Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, obezbedila je 3,4 milijarde dinara.

“Nastavljamo i u 2019. godini realizaciju najvažnijih infrastrukturnih projekata. Radićemo na uređenju saobraćajnica u Novom Sadu, počinjemo sa radovima na izgradnji lokalnog puta Stapar-Sivac, završavamo rekonstrukciju puta Opovo-Debeljača, a realizovaćemo i brojne projekte u oblasti sportske infrastrukture, među kojima je izgradnja nove sportske hale u Despotovu i školske sale u Beloj Crkvi”, rekao je predsednik Mirović i dodao da je cilj Pokrajinske vlade da svaka lokalna samouprava u Vojvodini ima sportski objekat.

Među značajnijim projektima, kako je naveo, je rekonstrukcija postojenja za prečišćavanje pijaće vode u opštini Odžaci, početak radova na izgradnji nove industrijske zone u Crepaji, privođenje nameni objekta mosta u Adi, kao i početak izgradnje vrtića u Šimanovcima.

“U Vojvodini smo pokrenuli novi veliki investicioni ciklus. Zajedno sa lokalnim samoupravama radićemo na relizaciji ovih projekata, a ove godine počeće i izgradnja prečistača otpadnih voda u Bačkoj Topoli, Malom Iđošu, Srbobranu i Temerinu, vrednih više od milijardu dinara”, rekao je predsednik Mirović.

Milisav Pajević

Upozorenje za ljubitelje kafe: 75 vrsta u izumiranju!

18.02.2019

coffee-917613_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Pijte kafu dok još možete – opominje nas medijska kuća CNN, prenoseći rezultate novih istraživanja zabrinjavajućih za sve ljubitelje crnog napitka. Naučnici su otkrili da bi 60 odsto vrsta kafe u divljini uskoro moglo izumreti.

Istraživači u Botaničkom vrtu Kev Roja, u Velikoj Britaniji, upozoravaju da klimatske promene, krčenje šuma i biljne bolesti dovode u pitanje budućnost kafe s obzirom na to da ona za svoj opstanak zahteva šumsko stanište.

Staništa divlje kafe su ugrožena u tolikoj meri da bi neke vrste mogle da nestanu u potpunosti. Posledice klimatskih promena kao što su rastuće temperature i povećanje količine padavina mogu da onemoguće rast u delovima naše planete na kojima su biljke nekada bujale.

Od 124 vrste kafe, čak 75 je u fazi izumiranja, a oko 35 vrsta raste na područijima bez ikakve zaštite.

Najpopularnija vrsta kafe za komercijalnu upotrebu, arabika, već je na popisu ugroženih vrsta. Oko 60 odsto kafe prodate širom sveta je upravo arabika.

Studija pokazuje da ćemo biti prinuđeni da itekako smanjimo uživanje u ovom napitku, ukoliko vlada i komercijalni proizvođači ne povećaju nivo zaštite i sačuvaju više zaliha semena kafe.

Stručnjaci upozoravaju i na uticaj kafe na ekonomiju. Smanjenje useva će podići cenu kafe, a u svetu postoji oko 100 miliona uzgajivača čija će smanjena proizvodnja značajno uticati na privredu.

U svetu se na godišnjem nivou proizvede i popije oko 10 miliona tona kafe, koju redovno konzumira dve trećine stanovništva.

Obavljena tradicionalna sadnja jelki sa busenom na Bežanijskoj kosi

18.02.2019

a29971e2e64bbe93406da44025dbf6a2_2641137409.ZeleniloN — Foto: Grad Beograd

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo-Beograd” organizovalo je tradicionalnu sadnju jelki sa busenom koje su građani posle praznika doneli u rasadnike preduzeća.

Ovoga puta radnicima „Zelenila-Beograd” u sadnji su pomogli mališani iz Predškolske ustanove „11. april”, iz vrtića „Zvezdana prašina”.

Jelke su zasađene na uglu ulica Marka Čelebonovića i Norveške u naselju Bežanijska kosa.

Imajući u vidu činjenicu da se tokom novogodišnjih praznika samo u Beogradu uništi stotine hiljada jelki, „Zelenilo-Beograd” uvek apeluje na građane da kupuju jelke sa busenom.

Onima koji su kupili jelke sa busenom, a nisu imali gde da ih zasade posle praznika, „Zelenilo” je dalo mogućnost da jelke donesu u rasadnike ovog gradskog preduzeća, kako bi ih zasadili na površinama gde je planirana sadnja.

Cilj ove tradicionalne akcije je da se deci ukaže na značaj zaštite i očuvanja drveća i životne sredine vraćanjem stabala jelki u prirodu nakon novogodišnjih praznika.

Na taj način produžava se život četinara, utiče na povećanje broja zelenih površina u gradu, a time i na humanije, zdravije i kvalitetnije okruženje.

Milisav Pajević

Nova hrana sve više u ishrani ljudi u Evropskoj uniji i Srbiji

18.02.2019

Nova hrana - foto — Foto: Privredna komora Srbije

Nova hrana – čija semenke, godži bobice, noni đus, N-acetil-D-neuraminska kiselina ili ulje antarktičkog krila sve više se koriste u ishrani ljudi kako u Evropskoj uniji tako i u Srbiji.

Sa ciljem potpune bezbednosti i zaštite zdravlja potrošača, u promet na tržištu Srbije može se staviti samo nova hrana ili novi sastojak hrane koji su odobreni na tržištu EU.

Domaći proizvođači i distributeri imaju prelazni rok da do 31. decembra 2019. godine svoje poslovanje usklade sa Pravilnikom o novoj hrani, usaglašenim sa EU propisima.

Pravilnik o novoj hrani usvojen je krajem 2018. godine, a propisom su definisani uslovi prometa, način kontrole, sledljivost i označavanje nove hrane, kao i svi drugi aspekti važni za zdravlje i bezbednost potrošača, istaknuto je u Privrednoj komori Srbiji na prezentaciji Pravilnika.

Ivan Stanković, profesor na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i član Evropskog tela za bezbednost hrane (EFSA) ističe da će sve više u ishrani biti nove hrane sa aspekta nutritivnih vrednosti i benefita za zdravlje, ali i kao sastojci tradicionalne hrane.

Kako je objasnio profesor, nova hrana je hrana koja se nije u značajnoj meri upotrebljavala u ishrani ljudi u EU pre 15. maja 1997. godine kada je doneta prva regulativa.

To je hrana biljnog ili životinjskog porekla, hrana proizvedena od mikroorganizama, gljiva ili algi … Sadašnja regulativa koja se u ovoj oblasti primenjuje u EU stupila je 1. januara 2018. i mi smo se u potpunosti uskladili sa tim propisima, objasnio je Stanković.

Prilikom prvog stavljanja nove hrane na tržište Srbije, podnosi se zahtev Ministarstvu zdravlja za izdavanje dozvole, koju izdaje ministar, na osnovu mišljenja Stručnog saveta, u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, objasnila je Mirjana Veljković iz Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja.

Da bi se nova hrana ili novi sastojak hrane stavio na tržište Srbije, mora biti odobren od strane EFSA i da se nalazi na Listi EU o odobrenoj novoj hrani, podsetila je Veljković.

U toku 2019. godine, u prelaznom periodu za primenu Pravilnika, inspekcije Ministarstva zdravlja obavljaće savetodavne kontrole i obilaziti proizvođače i distributere nove hrane i davati im instrukcije kako na najbolji način da poslovanje usklade sa pravilnikom, dodala je ona.

„Sama zainteresovanost kako malih tako i najvećih proizvođača hrane pokazuje koliko je bitno regulisati ovu oblast. Trendovi i navike se menjaju, a to proizvođači svojom inovativnošću za što zdravijim proizvodima prate kako dijetetskim suplementima, tako i prehrambenim proizvodima. Ministarstvo ima krucijalnu ulogu da zaštiti potrošače i pomogne proizvođačima da pravilno u promet stavljaju novu hranu“, rekao je Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS.

Na primer, N-acetil-D-neuraminska kiselina ili ulje, kao novi sastojak hrane nalazi se u zamenama za kompletnu dnevnu ishranu za osobe na dijeti ili aromatizovanim pićima i slično, dok ulje Antarktičkog krila, dobijeno od vrste Euphausia superba, može se kao novi sastojak hrane koristiti u žitnim pločicama, dodacima ishrani.

Na skupu u PKS moglo se čuti da je veliki broj kompanija zainteresovan za proizvodnju nove hrane.

Milisav Pajević

Cene svih vrsta goriva u Crnoj Gori nepromenjene

18.02.2019

dizel gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay (IADE-Michoko)

Cene svih vrsta goriva u Crnoj Gori ostaće nepromenjene u narednih 15 dana, saopšteno je iz Ministarstva ekonomije.

Litar euraosupera 95 i 98 koštaće 1,23 evra, odnosno 1,26 evra.

Cena euraodizela u narednih 15 dana iznosiće 1,19 evra.

Lož ulje za veleprodaju koštaće 1,17 evra.

Poslednje promene cena goriva bile su 22. januara, kada su sve vrste poskupele tri do pet centi.

Prema odredbama Uredbe o načinu obrazovanja maksimalnih maloprodajnih cena naftnih derivata, naredni obračun će se obaviti 4. marta, a eventualno izmenjene vrednosti naftnih derivata važiće od 5. marta.

Milisav Pajević

Evropski parlament podržava upotrebu kanabisa u medicinske svrhe

18.02.2019

joint-2019478_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Kanabis, poznat kao marihuana, je osušeni cvet biljke kanabis i smatra se jednim od najslabijih halucinogenih sredstava. Upotrebljava se kao opojna droga, za medicinske svrhe i u duhovnim obredima. Međutim, vrlo je važno da se na zakonodavnom nivou razgraniče svi vidovi korišćenja i da se na ovom polju sprovedu dodatna istraživanja, stav je koji je zauzeo Evropski parlament, usvojivši rezoluciju o korišćenju kanabisa za lečenje 13. februara 2019. godine.

Poslanici zahtevaju jasno pravno definisanje upotrebe ove biljke u medicinske svrhe. Istakli su da kanabis deluje terapeutski na podsticanje apetita, ali i na ublažavanje simptoma psihičkih poremećaja, epilepsije, astme, raka i Alchajmerove bolesti. Kanabis takođe može da se odrazi i na popuštanje menstrualnih bolova i smanjenje rizika od gojaznosti i dijabetesa.

I Svetska zdravstvena organizacija prepoznaje pozitivna zdravstvena dejstva, i kod akutnih i kod hroničnih oboljenja: https://www.who.int/substance_abuse/facts/cannabis/en/.

Prema mišljenju Evropskog parlamenta, neophodno je da se ustanove posebne mere opreza i zaštite za mlađe osobe i trudnice. Sveobuhvatna regulacija lekova na bazi kanabisa je potrebno kako bi se ograničilo crno tržište i da bi se obezbedio zagarantovan kvalitet proizvoda. U rezoluciji se naglašava i neophodnost predostrožnosti kako ne bi došlo do zloupotrebe propisa i zavisnosti među ugroženim i osetljivim grupama stanovništva.

Istraživanje i inoviranje u oblasti lečenja kanabisom trebalo bi da se ohrabri kroz pravilno finansiranje, a zdravstveno osiguranje da pokriva delotvorne lekove na bazi ovog halucinogena. Zakoni bi podstakli upoznavanje sa primenom medicinskog kanabisa, osiguravajući obuku medicinskog osoblja i pristup pratećoj literaturi.

Prva svetska država koja je ukinula zabranu rekreativnog uživanja kanabisa je bio Urugvaj, a njegove stope je prošle godina sledila Kanada. U obe zemlje funkcioniše slobodno tržište kanabisa i konzumacija lakih droga je potpuno dekriminalizovana.

Holandija ima neke od najliberalnijih zakonskih propisa za regulaciju upotrebe lakih droga na evropskom tlu. Ipak, kanabis je i u ovoj državi Beneluksa ilegalan, ali dozvoljen za ličnu upotrebu. Toleriše se rekreativno korišćenje ove supstance i posedovanje maksimum 5 grama, a moguće ju je kupiti u tamošnjim kofi-šopovima.

Jelena Kozbašić

Apatinska sela dobila solarna autobuska stajališta

18.02.2019

1550145959-prigrevicastajaliste — Foto: soapatin.org

Prošle nedelje je u tri apatinska sela započela montaža solarna autobuskih stajališta po najsavremenijim standardima.

„Završni radovi ovih dana su započeti u ulici Petefi Šandora, a ono zbog čega smo ovde jesu tri nova stajališta koja se montiraju po jedno u Prigrevici, Sonti i Svilojevu koja smo dobili na osnovu konkursa kod Ministarstva za energetiku“, rekao je pomoćnik predsednika opštine Apatin za investicije Jevto Milojević.

Ukupna vrednost investicije je 3.600.000,00 dinara, a radove izvodi firma Evropa elektronik iz Novog Sada.

“Nadamo se da ćemo u tekućoj godini uspeti da dobijemo ovakva stajališta za Apatin i Kupusinu, kao i da ćemo imati uspešniju godinu što se radova tiče nego prošlu, sa kojom smo zadovoljni”, istakao je Milojević.

Milisav Pajević

Crna Gora i Hrvatska u zajedničku realizaciju projekata iz ekologije i energetske efikasnosti

18.02.2019

Crnoj Gori bi bila korisna hrvatska iskustva u privlačenju sredstava iz evropskih fondova, kao i zajednička realizacija projekata iz ekologije i energetske efikasnosti, gde Crnu Goru očekuju zahtevni poslovi prilagođavanja evropskim standardima.

„Zahvaljujući kompatibilnosti sistema javnih nabavki u Crnoj Gori i Hrvatskoj, otvara se prilika i za zajednički nastup naših firmi na NATO tenderima” kazao je u Zagrebu potpredsednik Privredne komore Crne Gore Ivan Saveljić.

On je rekao da Crna Gora treba da se blagovremeno pripremi za projekte koje će finansirati Evropska unija iz strukturnih fondova, kada Crna Gora postane članica.

Ocenio je da je Hrvatska spremno dočekala tu mogućnost, o čemu najbolje govore postignuti rezultati.

Forumom crnogorskih i hrvatskih privrednika koji je organizovan u Zagrebu završena je manifestacija „Dani kreativne Crne Gore u Zagrebu”.

Milisav Pajević

Srušena nekadašnja termoelektrana na ugalj Kneper u Nemačkoj

18.02.2019

construction-machinery-1493714_960_720 — Foto: pixabay

U Nemačkoj je juče srušena nekadašnja termoelektrana na ugalj Kneper, za šta je upotrebljeno 250 kilograma eksploziva.

Elektrana na periferiji Dortmunda, zatvorena je 2014. godine, a sa zemljom je sravnjena u dve eksplozije.

Preostalo je samo 28.400 tone šuta, prenosi “Bild”.

U prvoj eksploziji je uništen centralni deo elektrane visok 70 metara, a u drugoj toranj za hlađenje visok 128 metara i dimnjak visine 210 metara.

Iz predostrožnosti evakuisano je stotinak obližnjih stanovnika. Uskoro će početi radovi na sanaciji terena koji bi trebalo da se završe sledeće godine.

Nemačka planira da ugasi svoje nuklearne elektrane do 2022, a vlada razmatra i gašenje elektrana na ugalj do 2038. godine u cilju smanjenje emisije štetnih gasova, navodi AP.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Srbija neće uvoditi takse za štetne gasove iz termoelektrana

17.02.2019

power-plant-67538_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ekološka i energetska zajednice Evropske Unije smatraju da treba razmišljati o uvođenju taksi za emisiju ugljen-dioksida iz termoelektrana, iako bi to podstaklo poskupljenje struje.

Iz Energetske zajednice su ukazali, da ako bi se ova taksa uvela, da bi računi za struju porasli za oko 30 odsto.

Ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić je reagujući na tu direktivu, poručio da Srbija neće uvoditi ovaj namet sve dok ne uđe u Uniju, pa samim tim neće biti ni povećanja cene struje. U Vladi Srbije kažu da čak i kada postanemo zemlja članica, ta direktiva nije konačna, nego se o njoj pregovara.

U zemljama članicama Evropske Unije već se plaćaju papreni penali za emisiju štetnog gasa – od 22 do 24 evra po megavat-satu.

Evropska Unija je prethodno 2015. zatražila zatvaranje ili obnavljanje 14 termoelektrana na Balkanu, što zbog zastarelosti ili nezadovoljavajućih standarda. Od trinaest problematičnih elektrana, čak 5 su bile iz Srbije.

Ono što je izvesno, da se do 2023. moraju ugasiti stari termoblokovi u čitavom regionu. Akcenat je na povećanju energije iz obnovljivih izvora, koja je skuplja od struje koju dobijamo iz uglja ili nuklearki. Od zemalja u regionu traži se brže povezivanje tržišta električne energije, jer analiza Energetske zajednice pokazuje da zbog slabe integracije, naš region godišnje uzgubi oko 16 miliona evra.

Ozelenjena Savska avenija kod Šapca

17.02.2019

Grad Šabac je na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine dobio 96 sadnica, koje su posađene na prostoru predviđenom za Savsku aveniju, u okviru Savaparka.

Stabla su posađena na nekadašnjoj deponiji Dudara i na prvom delu šetališta na Starom gradu.

Prema rečima Violete Šestić, direktorke JP „Infrastruktura Šabac“, ukupna vrednost projekta je 1,084 miliona dinara.

Radove izvodi JКP „Stari grad“ Šabac, uz stručni nadzor JP „Infrastruktura Šabac“, a na prostoru budućeg Savaparka su posađene bela vrba, crna i bela topola.

Milisav Pajević

1...955956957...1,677 Page 956 of 1,677

Podsetimo se argumenata

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM