Šabac se nalazi u severnom delu severozapadne Srbije, prostire se na površini od 795 kvadratnih kilometara i ima oko 130 hiljada stanovnika.

Njegovi žitelji ponosno govore o varoškoj prošlosti – značajnim ustaničkim bitkama, prvoj osnovnoj školi u zemlji nakon turske vladavine, ekonomskom procvatu grada razorenog Drugim svetskim ratom, znamenitim ličnostima… Šapčani se diče i sadašnjošću – turističkim manifestacijama, najmasovnijim sportskim udruženjem u regionu i boemskim duhom zbog kog se Šabac simbolično naziva „malim Parizom”.

Da sva slava nije u prošlosti potvrđuje i projekat „Sava park” čija realizacija će doprineti ozelenjavaju 300 hektara na obali reke Save čime će Šapčani dobiti i utočište od gradske vreve.

Ko bi mogao da nam pruži bolji uvid u život u Šapcu od samog gradonačelnika? Nebojša Zelenović nalazi se na čelu grada od 2014. godine i kroz razgovor sa njim smo saznali više o kulturnom središtu Mačvanskog okruga.

EP: Po čemu se Šabac izdvaja od ostalih gradova u Srbiji?

Nebojša Zelenović: Šabac je po mnogo čemu neobičan grad za Srbiju. Samo se šabačka vlast odrekla dela vlasti i prebacila ga u ruke građana – Šapčani na neposrednom izjašnjavanju odlučuju kako će biti potrošen novac od poreza na imovinu. Posvećeni smo ulaganju u kulturu – više od svih srpskih gradova i opština, Šabac iz lokalnog budžeta izdvaja najviše u te svrhe, čak 7 odsto. Osim toga, jedini je grad u kom na vlasti nije vladajuća stranka.

EP: Grad Šabac ima ogromne poljoprivredne potencijale. Na koji način vlast ulaže u razvoj ovih kapaciteta?

Nebojša Zelenović: Navodnjavanje se pokazalo kao najisplativija ekonomska mera, što se najbolje videlo u slučaju proizvođača jagoda iz Pocerine. Šabački jagodari počeli su proizvodnju na nekoliko stotina hektara. Grad Šabac je 2008. godine rešio da im pomogne subvencionisanjem troškova kopanja dubinskih bunara. Kada su dobili osnovni uslov za kvalitetnu jagodu – vodu za navodnjavanje, počelo je širenje proizvodnje. Ona se trenutno prostire na više od 1200 hektara. Grad Šabac je svakom poljoprivredniku, koji je investirao u kopanje bunara, dao pola novca, odnosno 20 evra po dužnom metru. Od tada je iskopano više od 500 bunara, a šabački voćari tokom sezone od jagode zarade više od 15 miliona evra.

Godinama ulažemo i u poboljšanje genetičkog sastava stoke i ratarskih i povrtarskih kultura.

EP: Šabac je u poslednjih nekoliko godina imao niz projekata kojima je promovisao održivi razvoj. Koji projekti su aktuelni, a koji su tek u začetku?

Nebojša Zelenović: Najbolji primer promovisanja održivog razvoja je naš Plan detaljne regulacije „Sava parka”. Park koji se prostire u dužini od 4,5 km uz reku Savu biće uređen i izgrađen po ugledu na visoke svetske standarde održivosti. Planom obuhvaćeni objekti u određenom procentu moraju da koriste čistu energiju. Osmišljeno je da se drenaža terena obavlja sistemom kanala koji prate prirodan pad tla. Prečišćavanje otpadnih voda je rešeno bio-prečišćivačima. Kroz „Sava park” promovišu se održivi vidovi kretanja, boravak u prirodi i rekreacija. Najbitnija je činjenica da velike zelene površine povoljno utiču na uslove života u gradu.

Grad je usvojio i Odluku o izradi Plana održive urbane mobilnosti. Šabac je, uz Kruševac, pionir u ovoj oblasti. Planovi ove vrste prave se već duže vreme u Evropi, pa ćemo primeniti njihovu metodologiju. Promovisanje održivih vidova kretanja poput pešačenja, vožnje bicikla i smanjenja dominacije privatnih automobila na ulicama sniziće emisije ugljen-dioksida, poboljšati zdravlje stanovništva i životne sredine, a rezultat će biti lepše, prijatne i bezbedne ulice. Plan će dati rešenja za drugačije uređenje javnog prostora, promenu režima ulica, proširenje pešačkih zona, restrikciju korišćenja parkinga u uličnim profilima, uvođenje javnog prevoza i biciklističkih staza, ozelenjavanje ulica i povećanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. Konačan cilj svih mera je povećanje kvaliteta života građana.

Pored toga projektom izolacije stambenih zgrada obuhvaćeno je više od 90.000 kvadratnih metara. JKP „Toplana-Šabac” planira realizaciju projekta daljinskog nadzora i upravljanja toplotnim podstanicama u daljinskom grejanju. Rezultat projekta su uštede u distribuciji toplotne energije, smanjenje potrošnje fosilnih goriva i smanjenje emisije ugljen-dioksida.

EP: S obzirom na to da je tema broja čista energija, recite nam kakve su procene kada je reč o potencijalu opštine Šabac na ovom polju?

Nebojša Zelenović: Grad je usvojio dokument Energetska politika grada Šapca. Njime je definisano da bi do 2050. godine Šabac trebalo da dostigne energetsku nezavisnost od fosilnih goriva što je u skladu sa strateškim dokumentima na nivou Srbije i u saglasnosti sa direktivama Evropske unije. Na raspolaganju su nam obnovljivi izvori kao sto su biomasa, geotermalna i otpadna energija i energija sunca. Njihove količine su dovoljne da grad do 2050. bude nezavisan od zagađujućih energenata.

EP: Da li grad Šabac ulaže u čistu energiju?

Nebojša Zelenović: Projekti u oblasti upotrebe biomase i otpadne toplote govore u prilog tome da ulaže. Treba napomenuti i projekat termoizolacije postojećih zgrada jer se energetske uštede mogu smatrati obnovljivim izvorom energije najvišeg potencijala. Na primerima termoizolovanih stambenih objekata dokazali smo da je moguće postići smanjenje utroška između 40 i 55 odsto. Računi za grejanje za stanove u toplotno izolovanim jedinicama u kojima vlasnici mogu da upravljaju sopstvenom potrošnjom su čak do 2,5 puta manji od računa u gradovima gde se grejanje naplaćuje paušalno i gde se ne radi na izolaciji.

Intervju vodio: Milan Zlatanović

Intervju možete u celosti pročitati u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA  decembar 2018 – februar 2019.