Uređene Rimske terme u Čačku, postavljen i video nadzor

27.05.2019

cyprus-2715348_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Arheološki lokalitet “Rimske terme” konačno će otvoriti svoju kapiju za organizovane ture posetilaca. Na toj lokaciji urađen je i video nadzor, ali ne zbog lopova, već zbog nesavesnih građana koji su iz obližnje zgrade, kroz prozor, bacali đubre na ovo, za grad Čačak izuzetno važno arheološko nalazište.

Kako bi turistima na najbolji način bile prikazane sve specifičnosti “Rimskih termi”, Narodni muzej je u saradnji sa gradom Čačkom i Turističkom organizacijom napravio kulturno–informativnu tablu, dugačku 18,5 metara, od čega polovinu zauzimaju informacije i fotografije ovog lokaliteta, a drugu polovinu arheološka nalazišta koja postoje na tom području.

“Na mapi su svi arheološki lokaliteti na kojima smo vršili istraživanja i iskopavanja prethodnih godina. Izuzetno nam je važno da turisti koji dođu mogu da pročitaju sve bitne informacije i to na četiri jezika i vide fotografije koje smo prikupili”, rekla je Aleksandra Gojgić, arheolog u Narodnom muzeju u Čačku.

Grad je u rekonstrukciju dotrajalih elemenata lokaliteta uložio 1,2 miliona dinara, a Turistička organizacija Čačka 700.000 dinara.

Rimske terme u centru Čačka otkrivene su prilikom iskopavanja temelja za novu stambenu zgradu. Zaštitna arheološka iskopavanja su izvedena tokom 1970. godine u saradnji Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva i Narodnog muzeja u Čačku.

Zaključeno je da su terme sagrađene krajem trećeg i početkom četvrtog veka. Prilikom radova na novoj zgradi deo termi je uništen, a u decenijama nakon toga nalazište je bilo više puta čišćeno od nabacanog đubreta.

Željka Vesić

Najveće evropske kompanije zainteresovane za srpski startap SmartCat

27.05.2019

Sanja Hajduković - SmartCat — Foto: InnoEnergy

Srpski startap SmartCat sa proizvodom Optimus Power ušao je u 14 najboljih od ukupno 300 evropskih timova koji su se prijavili na prestižno PowerUP! takmičenje iz oblasti energije i čistih tehnologija, u organizaciji evropske kompanije InnoEnergy. Na finalu koje je nedavno održano u Krakovu na Impact’19 konferenciji, jednom od najznačajnijih ekonomskih događaja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, SmartCat tim izazvao je veliko interesovanje najvećih evropskih energetskih kompanija, poput Veolie koja danas upošljava 170.000 ljudi.

Učešće u samom finalu takmičenja je veliki uspeh za Srbiju, jedinu zemlju pored Turske, izvan Evropske unije koja je imala predstavnika na PowerUp!-u.

“Na samom događaju smo imali priliku da upoznamo predstavnike kompanija InnoEnergy i Veolia Group koji su vrlo zainteresovani za saradnju sa nama. Naš Optimus Power sa svojom tehnologijom korišćenja velikih podataka (Big Data) i mašinskog učenja u oblasti energije i energetske efikasnosti, privukao je dosta pažnje, budući da može biti od koristi svim velikim kompanijama koje traže način da unaprede svoje poslovanje. Zainteresovanost investitora je definitivno pokazatelj da smo kreirali proizvod koji je potreban današnjem tržištu”, izjavila je Sanja Hajduković, predstavnica srpskog finaliste SmartCat-a.

Danubia NanoTech iz Slovačke proglašen je pobednikom takmičenja, dobivši ček na 50.000 evra, kao i priliku da se priključi prestižnom Highway biznis akceleratoru. Pobednik je predstavio rešenje za monitoring vazdušne toplote u formi grafenskog termometra, dostupnog u obliku izuzetno tankog filma koji se može prikačiti na bilo koju površinu koja nije metalna. Ova tehnologija je dragocena za baterije električnih vozila, kao i za baterije mrežnih skladišta, produžavajući njihovo trajanje.

Drugo mesto, i 10.000 evra osvojio je Atlant3D iz Letonije sa svojim 3D štampačem specijalizovanim za proizvodnju mikro i nano čipova, dok je treće mesto, uz novčanu nagradu od 5.000 evra odneo V-Chiller iz Mađarske, sa njihovim revolucionarnim rashladnim uređajem koji konzervirana pića može da ohladi za samo jedan minut, bez štete po okolinu.

“Važno je naglasiti da PowerUp! takmičenje nije samo za energetske kompanije. Otvoreno je, takođe, za rešenja iz oblasti mobilnosti, tehnologija čistog vazduha, grejanja, cleantech i pametnih tehnologija. Ono što nas izdvaja u odnosu na druga takmičenja je to što pored novčanih nagrada, učesnici se mogu osloniti i na našu temeljnu podršku, mentorstvo i preduzetničko znanje kako bi podigli svoje proizvode i usluge na sledeći nivo”, izjavio je Jakub Miler, izvršni direktor InnoEnergy-a za Centralnu Evropu.

Glavna motivacija za učestvovanje na ovom takmičenju je, zapravo, prilika da startapi budu pozvani na prestižni Highway akceleratorski program, jedan od najtemeljnijih u Evropi, nudeći investiciju vrednosti do 150.000 evra i stručnost InnoEnergy-a na putu ka sledećoj fazi u razvoju startapa.

Po prvi put u istoriji takmičenja dodeljivana je posebna Clean Air Challenge nagrada, namenjena kompanijama koje uvode inovacije na polju inicijativa za čistiji vazduh. Ova nagrada je dodeljena startapu Roofit solar iz Estonije i njihovom inovativnom solarnom panelu.

Učestvovanje na PowerUp!-u takođe daje startapima priliku da upoznaju vodeće predstavnike energetskog i cleantech sektora, od kojih su mnogi zvanični partneri takmičenja. Ovogodišnji partneri su RAFAKO, D.TEK, ZSE Grupa i Enerjisa Enerji A.Ş.

InnoEnergy je podržan od strane Instituta za inovacije i tehnologiju EIT, tela Evropske unije.

Kragujevačke školske bašte pune zdravlja

27.05.2019

Školske bašte pune zdravlja a — Foto: Grad Kragujevac

U holu Osnovne škole “Stanislav Sremčević” prošlog petka je održana završna konferencija i sajam učeničkih produkata nastalih u okviru projekta Školske bašte pune zdravlja.

Reč je o projektu koji je u proteklih devet meseci sprovodio Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj – CEOOR u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) koji je finansirala Evropska unija, a realizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

„Ono što želimo kao lokalna samouprava da postignemo podržavanjem ovakvih i sličnih projekata je podizanje svesti naših sugrađana od najmlađeg uzrasta o tome koliko je bitno ozelenjavanje površina, pošumljavanje i očuvanje životne sredine.

O važnosti te teme govori nam i jedno od najvećih poglavlja za pristupanje Evropskoj uniji, a realizovanje projekta koji povezuju lokalnu zajednicu, javni i civilni sektor su pravi put”, rekao je Stefan Nikezić, pomoćnik gradonačelnika za unaređenje položaja mladih u lokalnoj samoupravi.

„Ovo je jedan od sedam projekta koji Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj realizuje tokom kalendarske godine, ali jedan od najboljih jer je tokom ovih meseci zasađeno mnogo drveća, biljaka a napravljeni su preparati od njih što znači da osim ekološke svesti razvija i preduzetničke sposobnosti učenika”, kaže Milan Gabarić, predsednik CEOOR-a.

Govoreći o projektu, Ana Đokić Ostojić, menadžer podsetila je da je projekat uključio četiri osnovne škole i to “Sveti Sava”, “Dragiša Mihailović”, “Natalija Nana Nedeljković” i “Stanislav Sremčević”.

Škole su odabrane na osnovu procene stanja zelenih površina u njihovim dvorištima a okupio preko 120 učenika, njihovih roditelja i profesora.

U okviru projekta Školske bašte pune zdravlja realizovane su brojne aktivnosti i radionice sa ciljem podizanja ekološke svesti učenika petog razreda, roditelja i nastavnika uključenih u projekat.

Pored toga, zasađeni su drvoredi u školskim dvorištima, postavljeni mini staklenici i bašte sa lekovitim biljem.

Milisav Pajević

Vlada Srbije će pružiti pomoć ratarima koji su pretrpeli štetu zbog vremenskih nepogoda

27.05.2019

Brnabić, sastanak — Foto: Vlada Republike Srbije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je u Čačku da će Vlada pružiti pomoć poljoprivrednicima čiji su rodovi pretrpeli štetu tokom vremenskih nepogoda, koje su naročito pogodile zapadnu Srbiju.

Brnabić, koja je prisustvovala otvaranju Startap centra u tom gradu, rekla je u izjavi za novinare da je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović već na terenu, gde sa poljoprivrednicima, lokalnim samoupravama i osiguravajućim kućama razgovara o nadoknadi štete.

„Drago mi je da čujem da se osiguranje poljoprivrednih dobara povećava jer ono predstavlja sistemski jaku poljoprivredu”, istakla je premijerka.

Ona je takođe podsetila na to da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede davalo premiju kako bi pomoglo proizvođačima da se osiguraju.

Brnabić je uputila poziv ratarima da nastave da osiguravaju svoje useve, i poručila da će se, ukoliko bude bilo potrebe, u nadoknadu štete uključiti i ostali vladini resori kako bi poljoprivrednici bili sigurni da država stoji iza njih.

Milisav Pajević

Sombor dobio sredstva za proširenje kapaciteta postojeće deponije Rančevo

27.05.2019

Sombor, Zupanija-300x201 — Foto: Grad Sombor

Po osnovu javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava Autonomne Pokrajine Vojvodine u 2019. godini za sufinansiranje izrade planske dokumentacije Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine doneo je Odluku o dodeli bespovratnih sredstava iz budžeta APV u 2019. godini za sufinansiranje izrade planske dokumentacije.

Za ove namene iz budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine je obezbeđeno 11.000.000,00 dinara.

U zgradi Autonomne Pokrajine Vojvodine potpisani su ugovori sa jedanaest gradova i opština.

Gradu Somboru je po ovom konkursu odobreno 2.000.000,00 dinara za Plan detaljne regulacije za proširenje kapaciteta postojeće deponije Rančevo – centar za tretman otpada.

U ime Grada Sombora ugovor je u skupštini AP Vojvodine potpisao većnik Grada Sombora za oblast komunalne delatnosti i investicija Miroslav Кovačić.

Plan detaljne regulacije za proširenje kapaciteta postojeće deponije Rančevo – centar za tretman otpada ima za cilj da definiše pravila građenja i uređenja kako bi se unapredio rad postojeće deponije i to kroz koncept obrade komunalnog i drugog otpada na takav način da otpad nakon obrade ima najmanje moguće uticaje na životnu sredinu tako što će se doprineti boljem i efikasnijem načinu upravljanja otpadom, smanjiti količinu generisane količine otpada, odnosno upravljati otpadom po principu održivog razvoja izgradnjom centra za tretman otpada.

Obezbedilo bi se istovremeno saniranje postojeće deponije kroz primenu odgovarajućih mera zaštite i tehničko-tehnoloških rešenja za smanjenje i sprečavanje negativnih uticaja na vazduh, zemljjište, površinske i podzemne vode.

Milisav Pajević

Bocvana ukinula zabranu lova na slonove

26.05.2019

elephant-2923917_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada u Bocvani je ukinula zabranu lova na slonove, što je odluka koja će verovatno izazvati proteste grupa za zaštitu divljih životinja.

Procenjuje se da u toj južnoafričkoj zemlji živi oko 130.000 slonova, što je više nego u bilo kojoj drugoj. Zabrana lova je bila na snazi od 2014. godine.

Populacija slonova je poslednjih godina na tlu Bocvane doživela rast, ali su “surlate” životinje, uprkos tome, prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) na globalnom nivou označene kao “ugrožene”.

U vladinom saopštenju se navodi da je odluka usledila nakon konsultacija sa zainteresovanim stranama. Dodaje se i da će lov biti obnovljen “na uređen i etički način”, ali se ne pominje kako će biti regulisan.

O ukidanju zabrane predstavnici vlasti su razgovarali s predstavnicima nevladinih organizacija i turističkog sektora.

Željka Vesić

Radojičić: Beograd istrajan da postane „pametan” i „zeleni” grad

26.05.2019

Radojčić, pametni gradovi, — Foto: Grad Beograd

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić učestvovao je u radu konferencije o pametnim gradovima Jugoistočne Evrope „Smart City SEE 2019”, koja je održana u hotelu „Metropol”.

Radojičić je istakao da je tema „pametnih gradova” sve češća tema u Beogradu i da je veoma važno da su na skupu i predstavnici gradova iz okruženja kako bi se razmenila iskustva i primenila rešenja u praksi.

„Beograd je napravio prve korake i važno je da takvih projekata bude što više kako bi građani osetili neposrednu korist od takvih rešenja u svakodnevnom životu.

Zanimaju nas iskustva u postavljanju infrastrukture za pametne gradove, teme unapređenja javnog transporta, mobilnosti i energetske efikasnosti.

Za razvoj pametnih gradova važna je dobra saradnja sa republikom i građanima budući da je koncept pametnih gradova vezan upravo za učešće svih zainteresovanih. Gradovi moraju da budu racionalni, da prave uštede i daju svoj doprinos u očuvanju životne sredine“, kazao je Radojičić.

On je istakao da je veza između pametnih i zelenih gradova veoma čvrsta i da ta povezanost predstavlja dve komponente jednog istog procesa.

„Dostizanje koncepta pametnog grada je posao koji traje i na kome mora puno da se radi na duže staze. Potrebna su nam rešenja za racionalnije prikupljanje otpada, za šta smo već pokrenuli pilot projekat postavljanja kontejnera sa ugrađenim senzorima o napunjenosti, zatim za racionalnije korišćenje osvetljenja, energetski efikasnije zgrade i efikasniju komunikaciju građana sa lokalnom samoupravom.

Jedna od ideja nam je da sa predstavnicima finskih kompanija odredimo deo grada u kome ćemo implementirati rešenja po istim principima kao u Finskoj. Кvalitet života Beograđana je sigurno na zavidnom nivou, ali postoje i mesta koja moramo da unapredimo i na kojima ćemo raditi u narednom periodu “, kazao je Radojičić.

Na konferenciji su učestvovali stručnjaci, nosioci izvršne vlasti, biznis lideri i visoki predstavnici finansijskih i drugih institucija iz 17 zemalja sveta, među kojima su predstavnici Ljubljane, Maribora, Banjaluke, Atine, Pariza, Luksemburga, Pekinga, Beča i drugi.

Milisav Pajević

Promotivna vožnja turističkim vozom u NP Biogradska gora

26.05.2019

promocija-voznje-turistrickim-vozom — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Povodom obeležavanja Evropskog dana parkova, 24. maja, JP Nacionalni parkovi Crne Gore organizovali su promotivnu vožnju turističkim vozom u NP Biogradska gora u cilju promocije nove turističke ponude.

Vozom su se provozali predstavnici nadležnih institucija i organizacija iz oblasti zaštite i promocije prirode.

Direktor JP Nacionalni parkovi Crne Gore Elvir Klica kazao je, da Evropski dan parkova ove godine obeleežavaju u NP Biogradska gora koji se na mapi zaštićenih područja Dinarskog luka izdvaja kao jedna od poslednjih prašuma Evrope i kao nacionalni park koji se nalazi na Tentativnoj listi UNESCO, a brojnim aktivnostima koje JP Nacionalni parkovi Crne Gore sprovodi, očekuju da će pored Durmitora i ovaj park ubrzo biti na UNESCO sajtu.

Nabavku je pomogla Vlada Crne Gore, Privredna komora Crne Gore i Uprava javnih radova koji su, kako kaže Klica, prepoznali značaj kroz realizaciju projekta „Razvoj niskokarbonskog turizma” u Crnoj Gori, a čiji je implementator UNDP.

Kako se navodi u saopštenju JP Nacionalni parkovi Crne Gore, nabavka dva turistička voza u NP Biogradska gora ukupne vrednosti 549.757 evra finansirana je iz kapitalnog budžeta Crne Gore, a sufinansirana od UNDP sa 130.800 evra.

Programom u NP Biogradska gora predviđeno je i pešačenje edukativnom stazom oko Biogradskog jezera, te degustacija autohtonih gastronomskih proizvoda sa prostora Bjelasice.

Pored programa u NP Biogradska gora, pod sloganom „Priroda, naše blago“, koji je ove godine predložila Europark federacija, edukatori JP Nacionalni parkovi Crne Gore organizovali su i edukativne radionice u NP Lovćen i NP Durmitor.

Milisav Pajević

“Ako ne bude energetske tranzicije, neće biti ni civilizacije”

26.05.2019

61007183_413387915882149_4488945396525039616_n — Foto: Energetski portal

Poziv da se “suncokrenemo”, tj. da se okrenemo ka Suncu i njegovoj energiji, upućen je prvog dana Mikser Festivala sa istoimene tribine iz beogradskog Muzeja tehnike i nauke.

Svoja iskustva iz ove oblasti podelili su osnivač Energetske zadruge ostrva Krk Vjeran Piršić, predstavnik ProCredit banke Danko Kalkan, predstavnk RES Fondacije Aleksandar Macura, Miloš Kostić iz kompanije CEEFOR i Marko Milosavljević iz E-nergia Srbija. Moderatorka panela bila je Jasminka Jang iz RES fondacije.

Na panelu je bilo reči o tome gde je Srbija u opštem kontekstu i šta možemo da uradimo s obzirom na to da se u svetu već prave dugoročniji ciljevi koji sežu i do 2050. godine, dok Srbija i dalje nije ispunila ciljeve za 2020. godinu.

Učesnici su se usaglasili da Srbija ni približno ne iskorišćava svoje potencijale, s obzirom na to da naša zemlja ima više od 2.000 sunčanih sati u toku godine ali i da građani nisu dobili inpute u vezi sa ovom temom i da ipak određeni procenat obnovljive energije mora doći od građana.

“Zaista ne bi trebalo da postoji neka preterana komplikacija ako želite da proizvodite električnu energiju iznad krova pod kojim živite, iznad vaših glava”, rekao je Aleksandar Macura, dodavši da snabdevanje ovom vrstom energije trenutno ipak iziskuje veoma komplikovan put i da je najčešće politička volja ta koja blokira pojednostavljenje tog puta, kao i administrativni i zakonodavni okviri.

Kao primer, Marko Milosavljević iz E-nergie naveo je da pravna lica nemaju previše prepreka ako žele da izgrade solarnu elektranu ali je problem kod malih kupaca koji žele iznad svog krova da imaju solarnu elektranu, odnosno fizičkih lica i da oni zakonski ne mogu višak energije da prodaju i da izdaju fiskalni račun za višak struje koji proizvedu.

Miloš Kostić iz CEEFOR-a rekao je da je 2009, kada je njegova firma počela da se bavi ovim poslom, izgradnja jedne male solarne elektrane ili solarnog parka bila izuzetno velika i skupa investicija, dok danas projekat može da se ostvari bez prevelikih ulaganja. Dodao je da Srbija nije proizvođač već smo korisnik novih tehnologija i da država razumljivo to ne finansira, kao i da privatne kompanije da bi se bavile tom delatnošću moraju da imaju finansijsku opravdanost.

“Energetske tranzicije mora biti, ako ne bude energetske tranzicije neće biti ni civilizacije, to je jasno”. rekao je Vjeran Piršić, gost iz Hrvatske i predstavnik Energetske zadruge na ostrvu Krk i dodao da smatra da se mora mnogo agresivnije i ozbiljnije pristupiti tome: ‘Kad pravim solarnu elektranu na krovu, ja spašavam jedan deo civilizacije'”, zaključio je.

Željka Vesić

Anketa: Najveći ekološki problem u Srbiji predstavlja zagađenje vodotokova

26.05.2019

zagađenje vodotokova, anketa, najveći ekološki problem — Foto: pixabay

Plastične kese jesu ekološki problem, ali postoje mnogo veći problemi koje prvo treba rešiti, smatra 40 odsto učesnika u anketi koju je nedavno sprovela agencija „Faktor plus”.

Prema rezultatima, 22 odsto ispitanih građana misli da su plastične kese veliki ekološki problem i da hitno treba raditi na ukidanju kesa.

Da plastične kese ne predstavljaju veliki ekološki problem smatra 20 odsto učesnika ankete, dok je njih 18 odsto mišljenja da plastične kese jesu veliki ekološki problem, ali da rešenje nije u njihovom ukidanju, već u ekonomičnoj upotrebi.

Učesnici ankete smatraju da najveći ekološki problem u Srbiji predstavlja zagađenje vodotokova.

Rangirajući najveće probleme ocenama od jedan do šest, za ovaj se odlučio najveći broj ispitanika, njih 74 odsto.

Opasni otpadi su na drugom mestu, a za njih se odlučilo 52 odsto ispitanika.

Slede vazduh sa 48 odsto, nepostojanje sistema primarne selekcije otpada sa 19 odsto, ostala plastika, kao što su flaše, sa 17 odsto, a plastične kese su tek na šestom mestu sa 12 odsto.

Sudeći po rezultatima ankete, u Srbiji nije značajno smanjena upotreba plastičnih kesa od kada je počela njihova naplata.

Kako se navodi u ispitivanju, 57 odsto građana plastične kese koristi manje nego pre nego što su počele da se naplaćuju, dok njih 42 odsto koristi kese u istoj meri.

Ima i ispitanika, doduše njih jedan odsto, koji kese koriste u većoj meri nego pre nego što su počele da se naplaćuju.

Na pitanje da li smatraju da plastične kese treba da budu još skuplje, kako bi ljudi prestali masovno da ih kupuju, negativno je odgovorilo 60 odsto ispitanika, 30 odsto je odgovorilo pozitivno, a 10 odsto je ostalo uzdržano.

Prema rezultatima ankete, od kada je počela naplata kesa u prodavnicama, 49 odsto ispitanika nosi sa sobom ceger, 34 odsto i dalje kupuje kese na kasi, 13 odsto nosi veliku plastičnu kesu koju je ranije kupilo u prodavnici, a pet odsto nosi male plastične kese koje je ranije kupilo.

Velika većina ispitanika, njih 91 odsto, za izbacivanje đubreta, koristi kese koje dobije ili kupi na kasi, a samo njih 9 odsto kupuje džakove za smeće.

Plastične kese, prema anketi agencije „Faktor plus”, imaju namenu u domaćinstvu, pa tako 80 odsto ispitanika kese koristi za izbacivanje smeća, 25 odsto za odlaganje stvari, 14 odsto ih nosi u sledeću kupovinu, devet odsto ih baca, osam odsto ih koristi tokom šetnje sa psom, a tri odsto ih koristi u druge svrhe.

Anketa je sprovedena na uzorku od 919 ispitanika na terenu.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Nagrada Đorđe Vajfert za 15 društveno odgovornih kompanija

25.05.2019

Trivan - Danas - zelena ekonomija - Srbija — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan danas je na svečanosti u Privrednoj komori Srbije uručio Nacionalnu nagradu „Đorđe Vajfert“ predstavnicima 15 kompanijama za društveno odgovorno poslovanje, i tom prilikom rekao da je privreda, a posebno domaće kompanije, suštinski najznačajniji motor u zaštiti životne sredine i napretka Srbije.

„Nema društveno odgovornog poslovanja ali ni konkuretnosti ako se ne vodi računa o ekologiji. Domaće kompanije i domaći investitori koji postižu i promovišu ekološke standarde najvažni su za razvoj i napredak Srbije“, rekao je ministarTrivan.

Ukazujući da smo zahvaljujući ekstremno brzom tehnološkom napretku u poslednjih 200 godina temeljno devastirali Planetu, Trivan je naglasio da klimatski ekstremi svakodnevno svedoče koliki je uticaj energetskih industrija, fosilnih goriva i gasova na efekte staklene bašte.

Ministar je upozorio da uprkos glasu ekologa širom sveta, različitih rezolucija i preporuka, međunarodnih organizacija, čak i Svetske organizacije za životnu sredinu, da se smanje efekti staklene bašte, srednja godišnja temperatura raste.

„Motor promena i pozitivnih i negativnih u svetu je kapital i profit i vlasnici kapitala“, rekao je Trivan. On je međutim ukazao da ohrabruje što je u poslednje godinu, dve došlo do promene snaga i da dolazi do konsenzusa između vlasnika kapitala i svih onih koji se bore za opstanak i zdravlje planete Zemlje.

Ministar Trivan je uručujući priznanja predstavnicima izabranih firmi i preduzeća, zahvalio kompanijama koje su pokazale da odgovornim poslovanjem i odnosom prema društvu i zajednici doprinose napretku Srbije.

U kategoriji malih i mikro privrednih društava nagrađeni su: “Infostud 3”, Subotica, “Neofyton”, Novi Sad, “Novitet”, Žitkovac, Omladinski edukativni centar, Niš, farmaceutska kompanija GSK, Beograd. U kategoriji srednjih kompanija laureati su: “TeleGroup”, Beograd, Specijalna bolnica “Čigota”, Zlatibor, “Vega IT Sourcing”, Novi Sad, “Bosis”, Valjevo, “Manpower”, Beograd. U kategoriji velikih društveno najodgovorniji su: “Tarket“, Bačka Palanka, DM DROGERIE MARKT, Beograd, “Telekom Srbija”, Beograd, “Metalac”, Gornji Milanovac, NIS AD, Novi Sad.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Željka Vesić

Obavljen remont u Petrohemiji

25.05.2019

petrohemija-2019 — Foto: HIP-Petrohemija

U Petrohemiji je završen remont koji je po obimu posla i investicijama bio jedan od najvećih u poslednje tri decenije.

Zahvaljujući dobrom poslovanju u prethodnom periodu ova kompanija je iz sopstvenih sredstava izdvojila 20 miliona evra za investicione i remnontne aktivnosti.

Pored redovnih aktivnosti ispitivanja, čišćenja, sanacije opreme u toku remonta bilo je i nekoliko značajnih investicija među kojima je i zamena upravljačkog sistema u fabrici Etilen.

U Etilenu je zamenjen i sistem upravljanja kompresorima i turbinama.

U pogonu PEVG u toku su pripremni radovi za najveću ovogodišnju investiciju koja će doprineti povećanju kapaciteta proizvodnje za 20 odsto .

Po završetku radova u pogonu PEVG proizvodiće se godišnje 110 hiljada tona polietilena visoke gustine umesto dosadašnjih 90 hiljada tona.

Nova oprema doprineće povećanju energetske efikasnosti i smanjenju energetskog utroška što direktno utiče na kvalitet životne sredine.

Ukupan prihod Petrohemije u prošloj godini iznosio je 328 miliona evra.

Za remontne i investicione aktivnosti ova kompanija je iz sopstvenih sredstava obezbedila 20 miliona evra i to je najveće ulaganje u poslednjih 30 godina.

Izvor: RTV (Snežana Filipović)

Milisav Pajević

Pad cena nafte na svetskom tržištu

25.05.2019

nafta, brent, cena nafte — Foto: pixabay

Cena nafte se juče približila nivou od 69 dolara za barel nakon dve sesije gubitaka, ali je i dalje na putu da zabeleži najveći nedeljni pad u ovoj godini zbog povećanja zaliha i zabrinutosti oko ekonomskog usporavanja.

Severnomorska nafta „brent” poskupela je za 98 centi na 68,74 dolara za barel, ali je ostala na kursu da u ovoj nedelji uknjiži pad od skoro pet odsto, prenosi njujorška agencija „Blumberg”.

S druge strane, američka „laka” nafta (WTI) je ojačala za 75 centi na 58,66 dolara za barel.

Zalihe u SAD porasle su na najviši nivo od jula 2017. godine, što ukazuje na obilne zalihe u toj zemlji koja je vodeći svetski potrošač tog energenta.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Inovativna rešenja za održivu budućnost ljubitelja kafe

25.05.2019

coffee-3842200_960_720 — Foto: Imgur: The magic of the Interne-https://coffeegeek.tv/

Kompanija Strauss Adriatic već godinama postavlja standarde u ekspertizi proizvodnje kafe kod nas, ali paralelno sa unapređenjem industrije radi i na unapređenju održivog razvoja i brizi o očuvanju životne sredine. Podizanje svesti o važnosti brige o okruženju i među njihovim zaposlenima, ali i među partnerima i potrošačima, jedan je od prioriteta kompanije.

Pionirski poduhvat od pre nekoliko godina, grejanje na brikete od kafene plevice, na najbolji način je pokazao kako industrija u praksi vodi računa o okolini, objašnjava Borivoje Petrović, jedan od menadžera kompanije Strauss Adriatic.

“Naša kompanija je čuvena po brendovima Doncafé, C kafa i brojnim proizvodima od kafe. Svake godine, procesom prerade sirove kafe, preostane oko 140 tona kafene plevice koja se potom briketira. Zato smo potražili rešenje za njenu dalju upotrebu. Ideja o grejanju na kafenu plevicu bila je rezultat ‘domaće pameti’, predložena, kompletno osmišljena i realizovana od strane zaposlenih u Strauss Adriatic-u. Istraživanja u laboratorijama Instituta Vinča i Mašinskog fakulteta pokazala su dovoljnu toplotnu moć kafene plevice i da je ona klasičan primer biomase. Zahvaljujući ovom jedinstvenom načinu grejanja, smanjili smo emisiju ugljen-dioksida u atmosferu za čak 11 odsto, ali smo smanjili i potrošnju fosilnih goriva, kao i količinu otpada, jer su kafeni briketi tretirani kao komunalni otpad. Ono što takođe treba istaći je i da je projekat koštao 100.000,00 evra, a samo tokom prve sezone napravljena je ušteda od 80.000,00 evra čime je otplaćeno 80 odsto investicije”, naveo je Petrović.

Na festivalu Mikser Strauss Adriatic se našla među kompanijama koje podržavaju priču o zaštiti životne sredine i predstavljaju svoja inovativna rešenja za očuvanje okoline, a otkud ona tamo. “Vrednosti kojima se Strauss Adriatic vodi u poslovanju su strast i odgovornost. U osnovi naših najrazličitijih poslovnih odluka uvek je i razmišljanje o okolini. Iz tog razloga ove godine smo ponosni partner jubilarnog Mikser festivala koji se održava pod sloganom ‘Cirkuliši’. Strauss Adriatic i Mikser festival dele iste ideje – okrenutost budućnosti kakvu zaslužujemo i posvećenost temama održivog razvoja, kao novoj kulturi života i rada”, objasnio je sagovornik.

Petrović se dotakao i teme održivog razvoja i društveno odgovornog poslovanja kroz prizmu kompanijskih ciljeva za naredni period. “Konstantno radimo na unapređenju energetske efikasnosti i očuvanju životne sredine. Vodimo računa o emisiji štetnih gasova, potrošnji vode, utrošku energije i generisanju komunalnog otpada, sve u skladu sa visokim standardima Strauss Grupe čiji smo deo. Trenutno smo u fazi izvođenja projekta za sakupljanje kišnice koja će se koristiti za zalivanje zelenih površina u okviru fabrike. Takođe, u razmatranju smo projekta za instalaciju fotonaponskih panela”, otkrio je on.

Širom sveta sve su prisutniji zero waste i zero plastic koncepti. Priupitan o načinu na koji Strauss Adriatic dočekuje inicijativu Evropskog parlamenta da se od 2021. u zemljama Evropske unije zabrani plastiku za jednokratnu upotrebu, Petrović je obrazložio da su plastične kašičice izbačene iz upotrebe u fabrici, i u proizvodnom delu i u upravnoj zgradi. “Takođe, razmatramo zamenu plastičnih čaša za vodu papirnima. Mali koraci koje svaka kompanija i svaki pojedinac mogu učiniti, a koji vode ka promeni navika i svesti, put su do velikog cilja, a to je planeta kakvu želimo. Vizija Strauss Adriatic-a je da od osnovnog stvara mala čuda. Trudimo se da uvek budemo korak ispred i kada god je moguće primenimo rešenja i tehnologije koji doprinose očuvanju prirode. Zato su odnedavno naši proizvodi u supermarketima širom Srbije izloženi na biorazgradivim policama – panelima napravljenim od najboljih inovativnih ekoloških materijala koji su u potpunosti reciklabilni i biorazgradivi. Čitava akcija propraćena je simpatičnim sloganom ‘Pravi džezver prirodu čuva, jer nam ona daje kafu'”, kazao je.

Crna Gora i Republika Severna Makedonija zajedno za očuvanje životne sredine

25.05.2019

Republika Severna Makedonija i Crna Gora — Foto: Vlada Crne Gore

Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović i ministar životne sredine i uređenja prostora Republike Severne Makedonije Sadula Duraki potpisali su juče Sporazum o saradnji u oblasti životne sredine.

Sporazum predstavlja još jedan od modaliteta saradnje kojim će se Crna Gora i Republika Severna Makedonija zalagati za sinergiju inicijativa u duhu otvorenosti, uključenosti i uzajamnog učenja, olakšavajući razmenu kadra, promovišući koordinisani razvoj i zajednički napredak u oblasti životne sredine.

Ministar Radulović je ocenio da će dve zemlje kroz Sporazum definisati zajedničke prioritete i dodatno osnažiti saradnju, rešavajući ekološka pitanja, kroz dugoročne i održive mere.

Sagovornici su saglasni da zvanične Podgorica i Skoplje imaju odlične bilateralne odnose i da će zemlje nastaviti da se međusobno podržavaju.

Ministar Radulović je takođe kazao da se Crna Gora razvija kao ekološka država što zahteva posvećenost, istrajnost, hrabre odluke i značajna finansijska ulaganja.

„Crna Gora je u potpunosti posvećena ispunjenju obaveza iz evropske agende, prihvatanju i primeni evropskih standarda u oblasti životne sredine, održivom razvoju, ali na tom putu ne zaboravlja svoje tradicionalne prijatelje sa kojima želimo razvijati i unapređivati već postojeće odnose, za dobrobit naših naroda i građana“, kazao je on.

Radulović je podsetio da je ispunjenje Početnog merila i usvajanje Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 rezultiralo otvaranjem Poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene na Međuvladinoj konferenciji održanoj u Briselu u decembru 2018. godine, kojim je Evropska unija poslala snažnu poruku, podjednako važnu i za Crnu Goru ali i za ostale zemlje kandidate, i dokazala da je proces pridruživanja živ.

Ocenio je i da Strategija proširenja EU za Zapadni Balkan predstavlja šansu da se intenziviraju započete reforme i ubrza put prema članstvu, osnaživanjem međuinstitucionalne saradnje sa svim susednim zemljama, sa posebnim akcentom na oblast životne sredine.

„Svesni činjenice da razvoj modernog društva kao nezaobilaznu posledicu ima narušavanje stanja životne sredine, združeno delovanje vlada, nevladinih organizacija i celokupne društvene zajednice predstavlja imperativ u godinama koje predstoje“, zaključio je Radulović ističući da očuvanje životne sredine predstavlja kamen temeljac savremenog održivog razvoja, uslov za opstanak budućih naraštaja i pretpostavku postojanja budućnosti svih nas.

Ministar Duraki je izrazio želju za intenzivnijom saradnjom dve zemlje, posebno u delu razmene iskustva u tretmanu svih vrsta otpada.

Milisav Pajević

Vreme je da se industrija suoči sa klimatskim promenama

25.05.2019

Povodom okruglog stola na temu „Obaveza industrije u skladu sa propisima u oblasti klimatskih promena“, koji se održava u sklopu 32. Međunarodnog kongresa o procesnoj industriji (Sava centar, 31. maj), Danijela Božanić je odgovorala na pitanja redakcije časopisa „Procesna tehnika“ i dotakla neke od tema o kojima će tom prilikom biti reči.

P: Kolike su emisije gasova sa efektom staklene bašte koje emituje industrija u Srbiji i regionu u odnosu na industrije razvijenih zemalja?

O: Ukupne nacionalne emisije gasova se efektom staklene bašte (GHG), uključujući i one iz industrije, često su značajno manje od ukupnih emisija GHG industrijski razvijenih zemalja, mada je ovaj odnos različit u zavisnosti koju od zemalja uzimamo za poređenje. U načelu gledano, Srbija i države regiona su i globalno gledano mali emiter. Zanimljivo je i da su emisije GHG Srbije po glavi stanovnika u EU proseku, tačnije Srbija emituje 8,8 tCO₂eq po glavi stanovnika, dok je ova vrednost za Luksemburg 20,4 tCO₂eq, Rumuniju 5,9, a Hrvatsku 5,8 tCO₂eq. S druge strane ugljenični intenzitet energetske potrošnje (odnos između emisija GHG izražene preko CO₂eq uzrokovanih radom energetskog sektora i bruto potrošnje energije koji pokazuje koliko iznosi emisija ugljenika iz energetskog sektora u nekoj ekonomiji i po jedinici energije koja se troši), što je sve češće poredbeni parametar, je za 52 odsto veći od EU proseka. Takođe, Srbija emituje 6 puta više GHG (izraženog preko CO₂eq) po jedinici GDP-a od proseka u EU.

Istovremeno, mora se imati u vidu da zbog konkurentnosti na tržištu (EU i međunarodnom) industrija ne može sebi priuštiti neefikasnost, tehnologije koje nisu najbolje dostupne i nekontrolisanu potrošnju energije. Upravo to su i mere koje vode smanjenju emisija GHG. Drugim rečima smanjenje emisije GHG, kada je reč o industriji, ne mora se posmatrati kao cilj sam po sebi, već prateći ili pokretački alat za unapređenje tehnologija i povećanje konkurentnosti na tržištu.

Na kraju, konstatacija da su naše emisije GHG zanemarljive u poređenju sa emisijama industrijski razvijenih često služi kao izgovor, posebno glasnogovornicima „prljavih“ tehnologija, za nepreduzimanje neophodnih mera. Ne razumevanje svetskih trendova i pitanja smanjenja emisija GHG u službi razvoja novih industrija, praksi i svetskog poretka, odnosno ne razumevanje potrebe dugoročnog planiranja, koji su ključni za ozbiljne kompanije i društva, među ključnim su preprekama za razvoju savremene industrije, uključujući i energetiku na održiv i isplativ način.

P: Amerika se vraća uglju. Nemačka smanjuje upotrebu uglja. Gde je Srbija na tom putu? Koliko izbacivanje uglja iz proizvodnje energije u Srbiji može ugroziti nacionalne ciljeve razvoja, a koje su prednosti?

O: Najave predsednika SAD da će izaći iz Sporazuma iz Pariza, svakako su imale negativne implikacije na trendove i ulaganja u ne-ugljenične industrije i prakse i to ne samo na nivou Amerike, već i na globalnom nivou. S druge strane, činjenica je da je izlazak SAD iz Sporazuma proceduralno moguć, najranije, po završetku prvog mandata sadašnjeg predsednika. Dakle, ostaje da se vidi koliko će ovakva pozicija biti karakteristika i naredne administracije SAD. Istovremeno, iako je to zvanična pozicija predsednika SAD, neosporan je trend porasta korišćenja obnovljivih izvora energije, ali i drugih aktivnosti koje su u skladu sa ciljevima Sporazuma iz Pariza unutar samih SAD.

Srbija je država kandidat za članstvo u EU, ali i država na evropskom kontinentu koja najveći deo razmene ima upravo sa evropskim državama. Što nas ponovo vraća na konkurentnost koja je, reklo bi se, za nas prevashodno uslovljena standardima EU. Tako je evidentno briga o životnoj sredini i smanjenju uticaja na klimatske promene istovremeno briga o opstajanju na tržištu, zaposlenosti, socijalnim i zdravstvenim pitanjima. Primera radi, na Zapadnom Balkanu 16 zastarelih termoelektrana na ugalj utiču na globalne karakteristike klime i lokalno ugrožavaju javno zdravlje ‒ zagađenjem vazduha. Procene pokazuju da ovo zagađenje svake godine izazove 3.000 preuranjenih smrti, 8.000 slučajeva bronhitisa kod dece i druge hronične bolesti koje ukupno koštaju zdravstvene sisteme i privredu od 6,1‒11,5 milijardi evra. Konkretno, ekonomski teret za zemlje Zapadnog Balkana procenjuje se na 1,9‒3,6 milijardi evra godišnje. Ovim brojkama, između ostalog, izraženi su troškovi, ali i prednosti za države i društvo regiona.

Dekarbonizacija je dugogodišnji proces. Proces koji podrazumeva tranziciju, pre svega, energetskog sektora. Tako je vidi i EU, planirajući značajno smanjenje emisija GHG i neto neutralnost do sredine ovog veka. Ova tranzicija različito će uticati na različite sektore. Sektori koji proizvode ili su zavisni od fosilnih goriva svakako će biti podložni smanjenju broja zaposlenih, njihovih plata i tržišta na koje će moći da plasiraju proizvode. S druge strane industrije koje se bave proizvodnjom materijala i opreme od značaja, na primer, za obnovljive izvore energije (OIE) i energetsku efikasnost (EE), kao i delatnosti koje doprinose povećanju energetske efikasnosti će profitirati u ovom procesu. Stoga dekarbonizaciju sektora energetike u Srbiji treba planirati primenjujući koncept cirkularne ekonomije, imajuću u vidu energetsku sigurnost, ali i istražujući kapacitete i potencijale za razvoj novih grana industrije i delatnosti, (kao što su one koje će olakšati primenu OIE i EE). Dakle, proces tranzicije nije slučajno na međunarodnom i EU planu viđen kao dugoročni proces i svakako zahteva pravovremenu pripremu da bi bio održiv.

To ukazuje na još jedan problem za sve korisnike energije iz uglja, uključujući i domaćinstva. Energetski zavisne industrije, kao što su industrije proizvodnje gvožđa i čelika, mogu biti značajno pogođene ovom tranzicijom, ukoliko ne budu primenjene pravovremeno adekvatne mere u ovim sektorima. Pogođenost ovih sektora bila bi izazvana većom cenom energije, pre svega struje, ali i obavezom uključenja u Sistem trgovine emisijama EU, što bi nužno vodilo gubitku konkurentnosti i dalje uticaje na GDP, ali i zaposlenost. Sa aspekta industrije, ali i drugih privrednih grana koje zavise od energije, značajno je da pojedine procene pokazuju da se u Republici Srbiji može očekivati cena proizvodnje iz uglja od 62 € po MWh, sa pretpostavljenom cenom emisija CO₂ od 20 €.

P: Srbija je potpisnik Pariskog sporazuma. Koje su njene obaveze u oblasti energetske politike i korišćenje obnovljivih izvora energije. Gde se tu uklapa ugalj? Koliko nacionalna strategija energetike prati evropsku?

O: Srbija je članica Sporazuma iz Pariza i svoje ciljeve po pitanju OIE i EE definisala je u procesu ratifikacije ovog Sporazuma, a u skladu sa onim koje ima prema Ugovoru o energetskoj zajednici i postojećoj nacionalnoj regulativi. Ipak, Ministarstvo zaštite životne sredine priprema reviziju ovih ciljeva koja bi trebala da pokaže i dodatne mogućnosti u smislu povećanja udela OIE, EE i s tim u vezi potrebe za promenama energetskih politika. Da li će biti i kakve potrebe izmena ovih politika zasniva se, i na planovima EU da do 2050. bude neto neutralna, što nije do sada viđeni pravac ili cilj energetske politike Srbije.

Na posletku, korišćenje uglja nije zabranjeno, niti postoje planovi da bude bilo zabranjeno bilo sankcionisano na državnom nivou, kako u Srbiji tako ni u EU. Međutim očekivane cene emisija GHG, iz uglja i neefikasnih postrojenja, takve su da je sa otvaranjem tržišta električne energije gotovo nemoguće očekivati da će ovako proizvedena energija biti primarni izbor potrošača.

Obaveze industrije prema propisima u oblasti klimatskih promena

Zakon o klimatskim promenama, koji je u nacrtu, i prateći podzakonski akti, uvode obavezu monitoringa, verifikacije i izveštavanja o emisiji CO2 iz industrijskih postrojenja. Do ulaska Republike Srbije u EU, industrijska postrojenja moraće značajno da izmene način poslovanja i unaprede tehnologije i proizvodnju radi smanjenja troškova kupovine prava na emisiju CO2 na berzi i/ili izbegavanje kazni za eventualno prekoračenje tih emisija.

Ti zahtevi i obaveze biće tema okruglog stola pod nazivom „Obaveza industrije u skladu sa propisima u oblasti klimatskih promena“, koji se održava u sklopu 32. Međunarodnog kongresa o procesnoj industriji (Sava centar, 31. maj), na kom će govoriti:

Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet, Beograd, Emisije gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskih postrojenja u Republici Srbiji i mogući načini njihovog smanjenja.

Danijela Božanić, nezavisni ekspert, Propisi Republike Srbije i stanje njihovog usaglašavanja sa propisima EU i obaveze koje iz njih proizlaze.

Natalija Jovičić-Zarić, ATS, Beograd, Proces akreditacije verifikatora i iskustva zemalja EU.

Zoran Kovačević, Metroalfa, Zagreb, Iskustva akreditovane laboratorije u verifikaciji emisija u industriji u Hrvatskoj.

Izvor: http://smeits.rs/

1...905906907...1,677 Page 906 of 1,677

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM