Učenici posmatrali i učili o vrstama ptica u parku Ušće

03.06.2019

učenici, Zovod — Fotp: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije podržao je akciju škole sa domom učenika „Sv. Sava“ iz Umke u realizaciji nastave u prirodi.

Ovim povodom su saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije su nedavno za učenike organizovali posmatranje sveta prirode parka Ušće na Novom Beogradu.

Uz instrukcije stručnih saradnika Zavoda, dr Rastka Ajtića, Nataše Panić i Bojane Bojović, učenici su imali priliku da posmatraju i uče o vrstama ptica u parku i drvenastim vrstama, kako bi razlikovali domaće vrste od ukrasnog drveća koje je donešeno sa drugih kontinenata.

Našavši se u blizini reke, za učenike je ovo bila prilika i da se podsete na to koje ptice i biljke su karakteristične za obale reka.

Milisav Pajević

Gimnazijalcima iz Zrenjanina predstavljen sistem zaštite prirode Srbije

02.06.2019

Zrenjaninski gimnazijalci — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Učenici gimnazije iz Zrenjanina, kao deo nastave u okviru izbornog predmeta Obrazovanje za održivi razvoj, posetili su Zavod za zaštitu prirode Srbije, Hemijski fakultet, Prirodnjački muzej i Botaničku baštu „Jevremovac“.

Cilj posete bio je upoznavanje rada različitih institucija na polju obrazovanja za zaštitu životne sredine i prirode.

Tokom posete Zavod za zaštitu prirode Srbije gimnazijalcima je rad Zavoda, sistem zaštite prirode i prirodne vrednosti naše zemlje predstavio dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže, koji ih je proveo kroz izložbenu postavku „Zaštita prirode u Srbiji“.

Za kabinet biologije i biblioteku, profesorima koji su organizovali posetu učenika, Zavod za zaštitu prirode Srbije je poklonio monografiju „Zaštićena prirodna dobra“ i postere „Ribe Srbije“, „Biljke od međunarodnog značaja u Srbiji“, „Кornjače i gmizavci Srbije“ i „Drvenaste vrste u Srbiji“.

Milisav Pajević

Godišnji sastanak mreže Parkova Dinarida

02.06.2019

generalna-skupstina-parkova-dinarida- — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Predstavnici JP Nacionalni parkovi Crne Gore učestvovali su na Godišnjem sastanku mreže i V Generalnoj skupštini Parkova Dinarida, kao i sesijama posvećenim Indeksaciji – Proceni i unapređenju uključenosti lokalnih zajednica u upravljanje zaštićenim područjima, kao i uspostavljanju Dana zaštite prirode Dinarida.

Indeksacija je inicijativa koju su Parkovi Dinarida pokrenuli u saradnji sa WWF Adria, u okviru Programa „Zaštićena područja za prirodu i ljude“ (PA4NP) u osam zemalja regiona.

Reč je o jedinstvenom instrumentu za merenje i unapređenje uključenosti lokalne zajednice u upravljanje zaštićenim područjima.

Metodologija se zasniva na prikupljanju informacija o tome kako zaštićena područja i predstavnici lokalnih zajednica ocenjuju postojeću međusobnu saradnju, a na osnovu dobijenih rezultata razvijaju se preporuke i pokreću nove inicijative.

S tim u vezi, istaknuto je da visok stepen interakcije, saradnja i osećaj zajedništva između zaštićenih područja i lokalnih zajednica predstavljaju preduslov za dobro upravljanje parkovima i ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.

Takođe su predstavnici JP Nacionalni parkovi Crne Gore učestvovali na Sesiji posvećenoj diskusiji o mogućnostima uspostavljanja Dana Dinarida u cilju unapređenja promocije vrednosti i značaja regiona Dinarskog luka. Nakon toga, organizovani su bilateralni sastanci i Bazar Dinarida.

JP Nacionalni parkovi Crne Gore je članica Parkova Dinarida – mreže zaštićenih područja Dinarida koja je osnovana krajem 2014. godine sa sedištem u Podgorici na osnovu političkog sporazuma osam zemalja Dinarskog luka – Big Win II .

Organizacija je posvećena unapređenju prirodnih i kulturnih vrednosti zaštićenih područja Dinarida, njihovoj promociji, podršci i regionalnom povezivanju, kroz primenu principa dobrog upravljanja i održivog razvoja.

Milisav Pajević

Obeležen Svetski dan bez duvana

01.06.2019

Svetska zdravstvena organizacija sa svojim partnerima obeležila je Svetski dan bez duvana, sa ciljem da, ukazujući na brojne štetne, čak i smrtonosne posledice upotrebe duvana, kao i negativne efekte same izloženosti duvanskom dimu, obeshrabri ljude da koriste bilo koji vid duvanskih proizvoda.

Ovogodišnja tema u fokusu obeležavanja ovog važnog datuma – „Duvan i zdravlje pluća“, odabrana je sa namerom da posebno istakne direktan štetni efekat duvana na respiratorni sistem čoveka.

U skladu sa temom je i aktuelni slogan kampanje „Ne dozvolite da zbog duvana izgubite dah. Izaberite zdravlje umesto duvana“.

Posebno je važno napomenuti da duvanski dim predstavlja zdravstveno, a čak i životno ugrožavajuću formu zagađenja vazduha, pre svega u zatvorenom prostoru, imajući u vidu da sadrži nekoliko hiljada hemijskih supstanci, od kojih je 69 dokazano kancerogeno za čoveka.

Iako dim možda nije uvek golim okom vidljiv, a ponekad mu se čak ni miris ne oseća, on u sebi sadrži sitne čestice koje ostaju da lebde u prostoru čak i nekoliko sati nakon samog čina pušenja, imaju toksično dejstvo na organizam.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 890.000 smrtnih slučajeva godišnje povezano je sa pasivnim pušenjem, odnosno sa nevoljnom izloženošću duvanskom dimu.

Milisav Pajević

Koji je najuspešniji projekat revitalizacije vodenih staništa u Mađarskoj?

01.06.2019

Kiškungšag — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine na čelu sa Aleksandrom Andrićem, zamenikom pokrajinskog sekretara, prisustvovali su na radnom sastanku u Direkciji Nacionalnog parka „Kiškunšag“ u Mađarskoj, organizovanog u okviru projekta „Očuvanje ključnih životinjskih vrsta Panonskih stepa u pograničnom području Mađarske i Srbije“, koji se sprovodi preko Interreg-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija.

Sastanak je održan u cilju da se sa predstavnicima Direkcije Nacionalnog parka „Kiškunšag“ – prekograničnog patnera na projektu – obave razgovori u vezi već sprovedenih projektnih aktivnosti i postignutih rezultata, kao i da se definišu naredni koraci u realizaciji projekta.

Istom prilikom je organizovana poseta lokaliteta u Nacionalnom parku pod nazivom Rezervat biosfere „Kolon jezero“, na kojem je sproveden jedan od najuspešnijih projekata revitalizacije vodenih staništa u Mađarskoj.

Razmotrena je ideja da se u cilju razvoja eko-turističkih sadržaja ovog područja, kao nastavak saradnje, te aktivnosti realizuju u okviru novog prekograničnog projekta kojim bi Pokrajinski sekretarijat i Nacionalni park mogli da apliciraju prilikom sledećeg poziva Interreg-IPA CBC programa Mađarska-Srbija.

Projekat PANNONSTEPPES ima za cilj da se realizaciom raznih zajedničkih aktivnosti projektnih partnera iz Mađarske i Srbije očuvaju dve ključne životinjske vrste, i to kroz očuvanje njihovih staništa, panonskih stepa što će značajno doprineti obezbeđivanju boljeg statusa zaštite još preostalih fragmenata panonskih stepa o obe zemlje.

U fokusu projektnih aktivnosti u Srbiji je očuvanje populacije velike droplje (Otis tarda), unutar Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“, dok se u Mađarskoj pažnja posvećuje unapređenju staništa stepske šarke (Vipera ursinii rakosiensis) unutar Nacionalnog parka „Kiškunšag“.

Milisav Pajević

Počela javna rasprava o parkiralištima u Paraćinu

31.05.2019

Završna javna rasprava o Nacrtu Odluke o parkiralištima u opštini Paraćin, zakazana je za 19. jun, u prostorijama Uprave za urbanizam, od 12 sati.

Do tada, zainteresovana javnost se o predloženim izmenama može informisati u Službi za skupštinske poslove i prostorijama Parking servisa Direkcije za izgradnju a Radnoj grupi zaduženoj za izradu odluke može dostaviti eventualne primedbe, sugestije i predloge.

Prečišćen tekst Odluke o javnim parkiralištima u opštini Paraćin, usklađen sa izmenama propisa kojima se uređuje jedna od tri delatnosti Direkcije, Opštinsko veće je uputilo na javnu raspravu.

Nacrtom nove Odluke, još uvek važeća se usaglašava sa izmenama Zakona o komunalnim delatnostima i Uredbom nadležnog ministarstva o načinu i uslovima obavljanja, otklanjaju nedostaci uočeni primenom prethodne i regulišu, u međuvremenu, uvedene usluge.

U skladu sa Zakonom definiše se ko može biti oslobođen obaveze plaćanja parkinga, pri čemu Zakon ne nameće obavezu oslobađanja, samo otvara mogućnost.

Druga izmena tiče se regulisanja plaćanja parkinga kupovinom karata sa automata i treća, kojom Radna grupa za izradu Nacrta predlaže naplatu mesta na javnim parkiralištima od 7 do 21 sat, na osnovu prethodno sprovedene analize.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Novopečeni Beograđani – 17 pingvina iz Austrije i Ujedinjenih Arapskih Emirata

31.05.2019

penguin-1385647_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako dva jata od ukupno sedamnaest pingvina iz Beča i Al Aina verovatno nije imalo mogućnost glasanja na temu selidbe u Beograd, oni su, ipak, od skoro naši sugrađani. “Beo zoo vrt” im je obezbedio prostor skrojen prema njihovim potrebama, te im selidba neće predstavljati “kulturološki šok” – osim što će možda ostati iznenađeni različitošću prizora koji gledaju iz svog pingvinarijuma.

Pročitajte još:

Životinje su u Srbiju doputovale iz Austrije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Nakon trideset godina odsustva, ova vrsta se od 31. maja ponovo nalazi na mapi prestoničkog zoološkog vrta.

Beogradski zoološki vrt je poslednje tri godine sa velikom pažnjom gradio pingvinarijum zato što crno-bela, gegava bića poseduju osetljivu prirodu i zahtevaju posebne uslove kako bi mogla da udobno žive u našoj klimi.

Dobro nam došli!

Jelena Kozbašić

Aleksandar Antić: „Turski tok” je ekonomski zdravo postavljen projekat

31.05.2019

kanalizacione-cevi — Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat „Turski tok” izuzetno je važan za Srbiju i do kraja ove godine će biti završen linijski deo deonice gasovoda što će Srbiji obezbediti niz mogućnosti koje nije imala do sada, uključujući i izgradnju gasnih elektrana, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

On je za Tv Hepi rekao da je novi projekat, za razliku od južnog toka koji je bio postavljen kao politički-međudržavni projekat, postavljen kao komercijalni.

„Gasprom” i „Srbijagas” će ga finansirati 30 odsto kao osnivači, a ostalih 70 odsto će biti finansirano od strane zajmova koje će „Gastrans” povući i koje će otplatiti.

Antić je naveo da je reč o jednom potpuno ekonomski zdravo postavljenom projektu, koji će obezbediti finansiranje, vraćanje tih finansija i zaradu.

„Mi moramo da obezbedimo poziciju koja će biti zasnovana pre svega na državnim nacionalnim interesima i obezbeđivanju naše energetske bezbednosti. Srbija mora da obezbedi za sebe gas, upravo iz tog razloga mi činimo maksimum napora da projekti budu dobro postavljeni”, rekao je Antić.

Kada je deonica kroz Srbiju u pitanju, kompanija „Gastrans” izdejstvovala je rešenje o izuzeću i pribavila dozvole za pripremne na tri, od ukupno četiri deonice.

„Ovog puta zaista radimo potpuno drugačije, pre svega smo usredsređeni na obezbeđivanje regulatornih uslova da taj gasovod može da radi. Od 15. aprila su počeli pripremni radovi, a od 15. maja građevinski radovi”, objasnio je ministar.

Milisav Pajević

Radionicama za decu u Crnoj Gori obeležen Svetski dan vidre

31.05.2019

vidra — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Nacionalni parkovi Crne Gore, Agencija za zaštitu prirode i životne sredine i NVU „Živjeti zeleno“, obeležili su zajedničkim edukativnim aktivnostima, Svetski dan vidre, u NP Skadarsko jezero.

Tim povodom, u edukativnoj radionici u Centru za posetioce na Virpazaru učestvovali su učenici osnovnih škola u kojima su tokom prošle godine formirani „Timovi vidri“.

S tim u vezi, NP Skadarsko jezero posetili su učenici OŠ „Mustafa Pećanin“ iz Rožaja, OŠ „Jovan Tomašević“ iz Virpazara, OŠ „Međuriječje“ iz Kolašina, „Obrazovnog centra“ iz Plužina, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Berana, OŠ „Milovan Rakočević“ i OŠ „Radomir Rakočević“ iz Mojkovca.

Direktor NP Skadarsko jezero Nenad Ivanović, istakao je da vidra predstavlja jedan od indikatora zdrave životne sredine i da se nalazi na listi zaštićenih i ugroženih vrsta u Crnoj Gori i zemljama Evropske unije.

Za vreme održavanja radionica, deca su bila u prilici da nauče da vidre pripadaju porodici kuna, da su poluvodene životinje, te da na svetu postoji 13 vrsta vidri, a da je Crnoj Gori zastupljena samo jedna vsta i to Evroazijska vidra. Vidre žive na svim kontinentima, osim u Australiji i na Antarktiku.

Iako zaštićena, vidra se, nažalost, i danas izlovljava zbog njenog skupocenog krzna.

Milisav Pajević

Pad pošumljavanja u Srbiji za više od 20 odsto tokom 2018.

31.05.2019

photo-1558653026-e3e17c76278e — Foto-ilustracija: Pixabay

U Srbiji je u 2018. godini pošumljeno 1.547 hektara zemljišta, što je pad od 22 odsto u odnosu na 2017, kada su pošumljena 1.984 hektara, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

U 2018. pošumljeno je 493 hektara manje nego prethodne godine u samim šumama, dok je izvan šuma pošumljeno 56 hektara više nego 2017.

Ovo predstavlja godišnji pad pošumljavanja od 22 odsto, dok je seča drveća porasla u 2018. za oko 50.000 kubnih metara, navodi se u izveštaju.

Prethodne godine posečena su 3,2 miliona kubnih metara drva, a najveći porast seče bio je na površini Beograda, gde je posečeno milion kubnih metara, odnosno 19 odsto više nego 2017.

Polovina ukupne zapremine posečenog drveta, oko 1,6 miliona kubnih metara, upotrebljeno je za ogrev, dok je ostatak bilo industrijsko i tehničko drvo i otpadak.

Od ukupne količine drveta u državnim šumama i van šuma posečeno je oko 2,3 miliona kubnih metara, a u privatnim šumama i van šuma oko 921.000, a srazmera je bila gotovo identična i 2017. godine.

Mada pad od 22 odsto u 2018. godini izgleda velik, 2017. godine je zabeležen ogroman skok pošumljavanja od 55 odsto u odnosu na 2016. godinu.

Srbija, međutim, ima horničan problem sa pošumljavanjem zemljišta. Proklamovani cilj je da 41 odsto teritorije bude pod šumom, a trenutno je pošumljeno samo 27 odsto, prema podacima koje je u decembru izneo ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

Najveći problem je u Vojvodini, gde je samo 6,5 odsto teritorije pošumljeno, dok bi po evropskim standardima trebalo da pod šumom bude bar duplo toliko.

Međutim, JP „Vojvodinašume” ne raspolaže slobodnim površinama u sopstvenom sistemu, te da bi se sproveo ambiciozan plan pošumljavanja u njemu moraju učestvovati i lokalne samouprave.

Izvor: Nova ekonomija

Željka Vesić

Ministarstvo zaštite životne sredine formira grupu za „zelenu“ ekonomiju

31.05.2019

konferencija o društveno odgovornom poslovanju — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan otvorio je juče Konferenciju CSR Srbija 2019. posvećenu liderima društvene odgovornosti, i tom prilikom ukazao na značaj cirkularne, „zelene“ ekonomije za unapređenje životne sredine i stvaranje zdravije, privredno uspešne društvene zajednice.

„Zelena ekonomija je put za spas živog sveta, za spas čitave planete“, naglasio je Trivan, ukazujući da se u svetu dešavaju promene, gde vlasnici krupnog kapitala i svetskih korporacija napuštaju tradicionalne oblike poslovanja i počinju da uvažavaju pitanje zaštite životne sredine kao značajno.

Činjenice da, uprkos uloženim naporima međunarodne zajednice, prosečna godišnja temperatura na Planeti i dalje raste, da je milion biljnih i životinjskih vrsta u svetu pred izumiranjem, a šume ubrzano nestaju, upozoravaju da ljudi moraju da preuzmu odgovornost.

Trivan je rekao da je ova generacija potrošila 70 odsto više prirodnih resursa nego što joj pripada, zbog čega je neophodna promena ponašanja prema planeti i njenim resursima i bogatstvu, a oni koji su nosioci razvoja, trebalo bi da preusmere svet u drugom pravcu.

Ministar je napomenuo da će se uvođenjem čistijih tehnologija, jačanjem cirkularne ekonomije, obezbediti opstanak živog sveta u njegovoj raznovrsnosti, i sačuvati okruženje u svojoj lepoti koje je oblikovalo modernog čoveka.

Srbija spada u jedan od 40 najbogatijih područja u svetu kada je u pitanju biodiverzitet, a pitanje kako se odnosimo prema ovom bogatstvu jedno je od ključnih za ostvarivanje društvene odgovornosti, naglasio je Trivan.

Rekao je da Ministarstvo zaštite životne sredine formira grupu za „zelenu“ ekonomiju, prepoznajući značaj društveno-odgovornog poslovanja i stvaranja cirkularne ekonomije u Srbiji koja neposredno doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine.

Na otvaranju Konferencije je govorila i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kao i Robert Čoban, u ime organizatora, „Kolor Medija Komjunikejšns“.

Milisav Pajević

Na festivalu „Pazi šta čitaš“ predstavljene Crvene knjige o ugroženim vrstama

31.05.2019

predavanje, Zavod, crvena lista — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije u okviru Festivala humanistike, kulture i umetnosti „Pazi šta čitaš“, koji je održan u periodu od 23. do 25. maja u Кombank dvorani u Beogradu, predstavio je značaj izdavanja izdavanja Crvenih knjiga o ugroženim vrstama.

Festival koji već četvrtu godinu zaredom proučava godišnju izdavačku produkciju Srbije, sistematizuje, vrednuje, afirmiše i pruža na uvid javnosti najznačajnije knjige kao segment kulturne baštine naše zemlje, održava se u organizaciji izdavačke kuće HERAedu iz Beograda.

Drugog dana festivala, u okviru predstavljanja „Crvene knjige faune Srbije III: Ptice“, stručni saradnik Zavoda, mr Rastko Ajtić ordržao je prezentaciju u kojoj je predstavio metodologiju izrade Crvenih knjiga ugroženih vrsta, njihov značaj u radu na očuvanju i zaštiti prirode, kao i sve knjige ovog tipa koje su objavljene u našoj zemlji.

Tokom prezentacije ostvaren je aktivan dijalog sa publikom i rasprava o načinima prezentovanja i tumačenja informacija u javnosti o ugroženosti i nestajanju pojedinih vrsta na globalnom nivou.

Uvod u predstavljanje Crvenih knjiga bila je radionica na temu „Dobro drvo“, koju je vodila dr Biljana Jovanović Ilić, i ovom prilikom sa učesnicima programa, učenicima III godine Farmaceutske škole u Beogradu, razgovarala o simbolici drveta u životu čoveka.

Tokom trodnevne manifestacije predstavljeno je 30 programa uz učešće 54 institucije, među kojima su izdavačke kuće, instituti, muzeji, biblioteke i fakulteti, što ovaj festival čini jedinstvenim događajem.

Milisav Pajević

Potpisan Memorandum o saradnji Agencije za zaštitu životne sredine i ISPRA

31.05.2019

U Rimu je prošlog utorka potpisan Memorandum o saradnji Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije i Italijanskog nacionalnog instituta za zaštitu životne sredine i istraživanje, kojim je definisana zajednička platforma za nastup kod međunarodnih institucija.

Memorandum su potpisali direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije Filip Radović i predsednik ovog italijanskog instituta Stefano Laporta (Italian National Institute for Environmental Protection, ISPRA).

„Agencija za zaštitu životne sredine je prva agencija iz jugoistočne Evrope sa kojom je potpisan memorandum ove vrste, što mnogo govori o ugledu i položaju naše Agencije u stručnoj javnosti.

Nadam se da ćemo zajedničkim snagama, saradnjom i projektima na kojima budemo radili stvoriti preduslove za bolju životnu sredinu”, rekao je tom prilikom Filip Radović direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

U potpisanom Memorandumu definisani su koraci buduće saradnje, pre svega konkretni projekti koji će se sprovoditi u oblasti kontaminiranih lokacija, sprovođenja i usklađivanja evropske regulative u monitoringu voda, odnosno izmena regulativa, kao i jačanje kapaciteta.

Italijanski nacionalni institut za zaštitu životne sredine i istraživanje spada u jednu od svetski priznatih institucija, koja objedinjuje rad više od 11000 stručnjaka na nacionalnom i regionalnim nivoima.

Milisav Pajević

Na Filipinima diploma znači jednog studenta manje i deset stabala više ?

30.05.2019

philippines-3806957_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Poznajem dosta ljudi, što mlađih, što starijih, koji imaju stav da svoju fakultetsku diplomu mogu da okače mačku o rep. Ne mogu da znam da li su Filipinci jednako pesimistični prema pohađanju fakulteta, ali sam sigurna da će papirima koje dobiju po završetku školovanja pridavati veće značenje u odnosu na pojedine građane naše zemlje, zato što će im oni istovremeno predstavljati garanciju znanja, ali i doprinosa očuvanju naše planete. Na Filipinima je naime predložen zakon pod nazivom “Diplomiranje kao zaveštanje životnoj sredini” po kom će školarci biti obavezani da tokom svog obrazovanja zasade 10 stabala.

Priča se da su diplome, koje su neki od nas zaradili prikupljajući poslednje atome snage kako bi nakon žurke otišli na obavezno predavanje u osam ujutru, u Srbiji na prodaju, pa ne mogu da se ne zapitam kako bi ovakav propis funkcionisao kod nas. Da li bi troškovi sadnje bili uračunati u cenu diplome ili bi, pak, bili nezavisni? Kako bismo ih obračunavali – po jednom posađenom drvetu ili bi se plaćalo svih deset đuture? Da li bi cena bila prepuštena ponudi i potražnji tržištu? Kako bismo organizovali sadnju – uspostavljanjem posebnih biroa pri javnim komunalnim preduzećima ili možda obavljanjem te aktivnosti ispod žita? Čini mi se da bi nam sličan zakon samo uneo pometnju u već funkcionalan sistem.

Da se vratim Filipinima… Gledajući na internetu fotografije ove azijske ostrvske zemlje napravljene iz vazduha, stekli biste utisak da se radi o izrazito pošumljenoj teritoriji. Ipak, prema izveštaju iz 2015. godine, tek 26,96 odsto Filipina je pod drvećem. Poređenja radi, pošumljenost u Srbiji je, prema istom izveštaju, iznosila 31,1 odsto.

Kobni period za filipinske šume je trajao od 1990. do 2005. kada je, usled nezakonite seče, izgubljeno 32,3 odsto zelenog pokrivača.

Ukoliko se inicijativa jedna diploma-deset sadnica ozakoni, svake godine zemlja bi bila ozelenjena sa 175 miliona novih stabala pa bi potencijalno vrlo brzo poprimila idilični izgled sa interneta.

Iako je sadnja novog drveća pohvalna, ne bi trebalo da se izgubi iz vida da prašume imaju veću vrednost po pitanju biološke raznovrsnosti, kao i veću moć upijanja ugljenika, a često se nalaze pod napadom motornih testera u rukama nesavesnih stanovnika. Iz ovog razloga, vlade bi trebalo da zauzdaju industriju koja profitira na smanjenju “plućnog kapaciteta” Zemlje, apeluju stručnjaci.

Jelena Kozbašić

1...902903904...1,677 Page 903 of 1,677

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM