Uvedena vanredna situacija na teritoriji grada Sremska Mitrovica

03.06.2019

Nakon zasedanja Štaba za vanredne situacije doneta je odluka da se uvede vanredna situacija na teritoriji grada Sremska Mitrovica.

Ova odluka doneta je zbog problema koje su prouzrokovale obilne padavine i velike količine podzemnih voda.

Nivo vodostaja reke Sava za sada ne predstavlja opasnost po grad.

Najkritičniji su delovi grada u kojima se nalaze veliki kanali, odnosno Mala Bosna, Blok B, Jalija, Stari most, Mala Slavonija, kao i u Laćarku.

Svi nadležni su na terenu, a građani probleme mogu prijaviti na broj telefona 022/626–200, kao i Komunalnoj policiji 022/615-615.

Milisav Pajević

Naučnik iz Srbije dobio nagradu za beton koji štiti životnu sredinu

03.06.2019

Prestižna evropska stipendija “Marija Kiri” za ideju proizvodnje betona sa recikliranim i otpadnim materijalima, otišla je u ruke docenta Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nikole Tošića.

Ovi materijali imaju manji uticaj na životnu sredinu u odnosu na „standardne” betone sa cementom i prirodnim agregatom, zbog čega je Tošić dobio podršku važnog EU fonda, piše portal Gradnja.rs.

On će imati priliku da istraži mogućnosti mikroarmiranih betona sa recikliranim i otpadnim materijalima, koji omogućavaju upotrebu manje količine cementa, uštedu prirodnih resursa i smanjenje emisija ugljen dioksida.

Beton je drugi najkorišćeniji materijal na svetu nakon vode – proizvodi se u količini od preko 20 milijardi tona godišnje – i kao takav, zahteva veliku količinu prirodnih resursa za proizvodnju.

Takođe, proizvodnja cementa je odgovorna za oko sedam odsto svih emisija ugljen dioksida usled ljudskih aktivnosti, zbog čega je potrbna hitna akcija radi smanjenja negativnog uticaja betona na životnu sredinu.

„Mikroarmirani betoni sa druge strane omogućavaju značajne uštede u vremenu i troškovima izgradnje s obzirom da ukoliko potpuno zamene klasičnu armaturu, eliminiše se potreba za armiračkim radovima i znatno se ubrzava izgradnja, pa je ujedno i manja potreba za radnom snagom”, rekao je Tošić.

U okviru njegovog projekta biće ispitivane mogućnosti upotrebe raznih recikliranih i otpadnih materijala, kao što su reciklirani agregati dobijeni drobljenjem otpada od građenja i rušenja, letećeg pepela dobijenog spaljivanjem uglja, zgure dobijene iz železara, u mikroarmiranim betonima u kojima kratka čelična ili plastična vlakna menjaju deo ili svu armaturu.

Takođe će biti istraživani novi načini ispitivanja ovih betona kako bi bili praktičniji za izvođenje na gradilištima ili malim laboratorijama uz fabrike betona.

Na kraju, biće proizvedeni konstrukcijski elementi poput greda od ovih betona, ispitana njihova svojstva, a zatim je plan da ovi betoni budu primenjeni u jednom infrastrukturnom projektu u Španiji. Početak projekta je planiran za januar 2020.

Izvor: Nova ekonomija

Željka Vesić

U Kikindi pronađeno 300 tona opasnog otpada

03.06.2019

Kikindska policija otkrila je više od 300 tona otpada, za koji se sumnja da može biti opasan.

Okolnosti pod kojima se još neimenovana materija našla na ovom mestu, još se istražuju.

U dvorištu nekadašnje fabrike “Hemik” u Kikindi pronađeno je oko 300 tona otpada, za koji se sumnja da se može klasifikovati kao opasan otpad.

Otpad, koji se nalazio u džakovima i buradima, otkrili su pripadnici kriminalističke policije u Kikindi.

Kako je RTV-u potvrđeno u PU Kikinda, otpad je uzorkovan od strane Instituta Mol, a u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine. Detaljnija analiza sledi u narednim danima.

Policija trenutno obezbeđuje lokaciju i utvrđuje okolnosti pod kojim se otpad našao na ovom prostoru, a postupkom rukovodi Javno tužilaštvo u Kikindi.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Učenici posmatrali i učili o vrstama ptica u parku Ušće

03.06.2019

učenici, Zovod — Fotp: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije podržao je akciju škole sa domom učenika „Sv. Sava“ iz Umke u realizaciji nastave u prirodi.

Ovim povodom su saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije su nedavno za učenike organizovali posmatranje sveta prirode parka Ušće na Novom Beogradu.

Uz instrukcije stručnih saradnika Zavoda, dr Rastka Ajtića, Nataše Panić i Bojane Bojović, učenici su imali priliku da posmatraju i uče o vrstama ptica u parku i drvenastim vrstama, kako bi razlikovali domaće vrste od ukrasnog drveća koje je donešeno sa drugih kontinenata.

Našavši se u blizini reke, za učenike je ovo bila prilika i da se podsete na to koje ptice i biljke su karakteristične za obale reka.

Milisav Pajević

Gimnazijalcima iz Zrenjanina predstavljen sistem zaštite prirode Srbije

02.06.2019

Zrenjaninski gimnazijalci — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Učenici gimnazije iz Zrenjanina, kao deo nastave u okviru izbornog predmeta Obrazovanje za održivi razvoj, posetili su Zavod za zaštitu prirode Srbije, Hemijski fakultet, Prirodnjački muzej i Botaničku baštu „Jevremovac“.

Cilj posete bio je upoznavanje rada različitih institucija na polju obrazovanja za zaštitu životne sredine i prirode.

Tokom posete Zavod za zaštitu prirode Srbije gimnazijalcima je rad Zavoda, sistem zaštite prirode i prirodne vrednosti naše zemlje predstavio dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže, koji ih je proveo kroz izložbenu postavku „Zaštita prirode u Srbiji“.

Za kabinet biologije i biblioteku, profesorima koji su organizovali posetu učenika, Zavod za zaštitu prirode Srbije je poklonio monografiju „Zaštićena prirodna dobra“ i postere „Ribe Srbije“, „Biljke od međunarodnog značaja u Srbiji“, „Кornjače i gmizavci Srbije“ i „Drvenaste vrste u Srbiji“.

Milisav Pajević

Godišnji sastanak mreže Parkova Dinarida

02.06.2019

generalna-skupstina-parkova-dinarida- — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Predstavnici JP Nacionalni parkovi Crne Gore učestvovali su na Godišnjem sastanku mreže i V Generalnoj skupštini Parkova Dinarida, kao i sesijama posvećenim Indeksaciji – Proceni i unapređenju uključenosti lokalnih zajednica u upravljanje zaštićenim područjima, kao i uspostavljanju Dana zaštite prirode Dinarida.

Indeksacija je inicijativa koju su Parkovi Dinarida pokrenuli u saradnji sa WWF Adria, u okviru Programa „Zaštićena područja za prirodu i ljude“ (PA4NP) u osam zemalja regiona.

Reč je o jedinstvenom instrumentu za merenje i unapređenje uključenosti lokalne zajednice u upravljanje zaštićenim područjima.

Metodologija se zasniva na prikupljanju informacija o tome kako zaštićena područja i predstavnici lokalnih zajednica ocenjuju postojeću međusobnu saradnju, a na osnovu dobijenih rezultata razvijaju se preporuke i pokreću nove inicijative.

S tim u vezi, istaknuto je da visok stepen interakcije, saradnja i osećaj zajedništva između zaštićenih područja i lokalnih zajednica predstavljaju preduslov za dobro upravljanje parkovima i ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.

Takođe su predstavnici JP Nacionalni parkovi Crne Gore učestvovali na Sesiji posvećenoj diskusiji o mogućnostima uspostavljanja Dana Dinarida u cilju unapređenja promocije vrednosti i značaja regiona Dinarskog luka. Nakon toga, organizovani su bilateralni sastanci i Bazar Dinarida.

JP Nacionalni parkovi Crne Gore je članica Parkova Dinarida – mreže zaštićenih područja Dinarida koja je osnovana krajem 2014. godine sa sedištem u Podgorici na osnovu političkog sporazuma osam zemalja Dinarskog luka – Big Win II .

Organizacija je posvećena unapređenju prirodnih i kulturnih vrednosti zaštićenih područja Dinarida, njihovoj promociji, podršci i regionalnom povezivanju, kroz primenu principa dobrog upravljanja i održivog razvoja.

Milisav Pajević

Obeležen Svetski dan bez duvana

01.06.2019

Svetska zdravstvena organizacija sa svojim partnerima obeležila je Svetski dan bez duvana, sa ciljem da, ukazujući na brojne štetne, čak i smrtonosne posledice upotrebe duvana, kao i negativne efekte same izloženosti duvanskom dimu, obeshrabri ljude da koriste bilo koji vid duvanskih proizvoda.

Ovogodišnja tema u fokusu obeležavanja ovog važnog datuma – „Duvan i zdravlje pluća“, odabrana je sa namerom da posebno istakne direktan štetni efekat duvana na respiratorni sistem čoveka.

U skladu sa temom je i aktuelni slogan kampanje „Ne dozvolite da zbog duvana izgubite dah. Izaberite zdravlje umesto duvana“.

Posebno je važno napomenuti da duvanski dim predstavlja zdravstveno, a čak i životno ugrožavajuću formu zagađenja vazduha, pre svega u zatvorenom prostoru, imajući u vidu da sadrži nekoliko hiljada hemijskih supstanci, od kojih je 69 dokazano kancerogeno za čoveka.

Iako dim možda nije uvek golim okom vidljiv, a ponekad mu se čak ni miris ne oseća, on u sebi sadrži sitne čestice koje ostaju da lebde u prostoru čak i nekoliko sati nakon samog čina pušenja, imaju toksično dejstvo na organizam.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 890.000 smrtnih slučajeva godišnje povezano je sa pasivnim pušenjem, odnosno sa nevoljnom izloženošću duvanskom dimu.

Milisav Pajević

Koji je najuspešniji projekat revitalizacije vodenih staništa u Mađarskoj?

01.06.2019

Kiškungšag — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine na čelu sa Aleksandrom Andrićem, zamenikom pokrajinskog sekretara, prisustvovali su na radnom sastanku u Direkciji Nacionalnog parka „Kiškunšag“ u Mađarskoj, organizovanog u okviru projekta „Očuvanje ključnih životinjskih vrsta Panonskih stepa u pograničnom području Mađarske i Srbije“, koji se sprovodi preko Interreg-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija.

Sastanak je održan u cilju da se sa predstavnicima Direkcije Nacionalnog parka „Kiškunšag“ – prekograničnog patnera na projektu – obave razgovori u vezi već sprovedenih projektnih aktivnosti i postignutih rezultata, kao i da se definišu naredni koraci u realizaciji projekta.

Istom prilikom je organizovana poseta lokaliteta u Nacionalnom parku pod nazivom Rezervat biosfere „Kolon jezero“, na kojem je sproveden jedan od najuspešnijih projekata revitalizacije vodenih staništa u Mađarskoj.

Razmotrena je ideja da se u cilju razvoja eko-turističkih sadržaja ovog područja, kao nastavak saradnje, te aktivnosti realizuju u okviru novog prekograničnog projekta kojim bi Pokrajinski sekretarijat i Nacionalni park mogli da apliciraju prilikom sledećeg poziva Interreg-IPA CBC programa Mađarska-Srbija.

Projekat PANNONSTEPPES ima za cilj da se realizaciom raznih zajedničkih aktivnosti projektnih partnera iz Mađarske i Srbije očuvaju dve ključne životinjske vrste, i to kroz očuvanje njihovih staništa, panonskih stepa što će značajno doprineti obezbeđivanju boljeg statusa zaštite još preostalih fragmenata panonskih stepa o obe zemlje.

U fokusu projektnih aktivnosti u Srbiji je očuvanje populacije velike droplje (Otis tarda), unutar Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“, dok se u Mađarskoj pažnja posvećuje unapređenju staništa stepske šarke (Vipera ursinii rakosiensis) unutar Nacionalnog parka „Kiškunšag“.

Milisav Pajević

Počela javna rasprava o parkiralištima u Paraćinu

31.05.2019

Završna javna rasprava o Nacrtu Odluke o parkiralištima u opštini Paraćin, zakazana je za 19. jun, u prostorijama Uprave za urbanizam, od 12 sati.

Do tada, zainteresovana javnost se o predloženim izmenama može informisati u Službi za skupštinske poslove i prostorijama Parking servisa Direkcije za izgradnju a Radnoj grupi zaduženoj za izradu odluke može dostaviti eventualne primedbe, sugestije i predloge.

Prečišćen tekst Odluke o javnim parkiralištima u opštini Paraćin, usklađen sa izmenama propisa kojima se uređuje jedna od tri delatnosti Direkcije, Opštinsko veće je uputilo na javnu raspravu.

Nacrtom nove Odluke, još uvek važeća se usaglašava sa izmenama Zakona o komunalnim delatnostima i Uredbom nadležnog ministarstva o načinu i uslovima obavljanja, otklanjaju nedostaci uočeni primenom prethodne i regulišu, u međuvremenu, uvedene usluge.

U skladu sa Zakonom definiše se ko može biti oslobođen obaveze plaćanja parkinga, pri čemu Zakon ne nameće obavezu oslobađanja, samo otvara mogućnost.

Druga izmena tiče se regulisanja plaćanja parkinga kupovinom karata sa automata i treća, kojom Radna grupa za izradu Nacrta predlaže naplatu mesta na javnim parkiralištima od 7 do 21 sat, na osnovu prethodno sprovedene analize.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Novopečeni Beograđani – 17 pingvina iz Austrije i Ujedinjenih Arapskih Emirata

31.05.2019

penguin-1385647_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako dva jata od ukupno sedamnaest pingvina iz Beča i Al Aina verovatno nije imalo mogućnost glasanja na temu selidbe u Beograd, oni su, ipak, od skoro naši sugrađani. “Beo zoo vrt” im je obezbedio prostor skrojen prema njihovim potrebama, te im selidba neće predstavljati “kulturološki šok” – osim što će možda ostati iznenađeni različitošću prizora koji gledaju iz svog pingvinarijuma.

Pročitajte još:

Životinje su u Srbiju doputovale iz Austrije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Nakon trideset godina odsustva, ova vrsta se od 31. maja ponovo nalazi na mapi prestoničkog zoološkog vrta.

Beogradski zoološki vrt je poslednje tri godine sa velikom pažnjom gradio pingvinarijum zato što crno-bela, gegava bića poseduju osetljivu prirodu i zahtevaju posebne uslove kako bi mogla da udobno žive u našoj klimi.

Dobro nam došli!

Jelena Kozbašić

Aleksandar Antić: „Turski tok” je ekonomski zdravo postavljen projekat

31.05.2019

kanalizacione-cevi — Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat „Turski tok” izuzetno je važan za Srbiju i do kraja ove godine će biti završen linijski deo deonice gasovoda što će Srbiji obezbediti niz mogućnosti koje nije imala do sada, uključujući i izgradnju gasnih elektrana, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

On je za Tv Hepi rekao da je novi projekat, za razliku od južnog toka koji je bio postavljen kao politički-međudržavni projekat, postavljen kao komercijalni.

„Gasprom” i „Srbijagas” će ga finansirati 30 odsto kao osnivači, a ostalih 70 odsto će biti finansirano od strane zajmova koje će „Gastrans” povući i koje će otplatiti.

Antić je naveo da je reč o jednom potpuno ekonomski zdravo postavljenom projektu, koji će obezbediti finansiranje, vraćanje tih finansija i zaradu.

„Mi moramo da obezbedimo poziciju koja će biti zasnovana pre svega na državnim nacionalnim interesima i obezbeđivanju naše energetske bezbednosti. Srbija mora da obezbedi za sebe gas, upravo iz tog razloga mi činimo maksimum napora da projekti budu dobro postavljeni”, rekao je Antić.

Kada je deonica kroz Srbiju u pitanju, kompanija „Gastrans” izdejstvovala je rešenje o izuzeću i pribavila dozvole za pripremne na tri, od ukupno četiri deonice.

„Ovog puta zaista radimo potpuno drugačije, pre svega smo usredsređeni na obezbeđivanje regulatornih uslova da taj gasovod može da radi. Od 15. aprila su počeli pripremni radovi, a od 15. maja građevinski radovi”, objasnio je ministar.

Milisav Pajević

Radionicama za decu u Crnoj Gori obeležen Svetski dan vidre

31.05.2019

vidra — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Nacionalni parkovi Crne Gore, Agencija za zaštitu prirode i životne sredine i NVU „Živjeti zeleno“, obeležili su zajedničkim edukativnim aktivnostima, Svetski dan vidre, u NP Skadarsko jezero.

Tim povodom, u edukativnoj radionici u Centru za posetioce na Virpazaru učestvovali su učenici osnovnih škola u kojima su tokom prošle godine formirani „Timovi vidri“.

S tim u vezi, NP Skadarsko jezero posetili su učenici OŠ „Mustafa Pećanin“ iz Rožaja, OŠ „Jovan Tomašević“ iz Virpazara, OŠ „Međuriječje“ iz Kolašina, „Obrazovnog centra“ iz Plužina, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Berana, OŠ „Milovan Rakočević“ i OŠ „Radomir Rakočević“ iz Mojkovca.

Direktor NP Skadarsko jezero Nenad Ivanović, istakao je da vidra predstavlja jedan od indikatora zdrave životne sredine i da se nalazi na listi zaštićenih i ugroženih vrsta u Crnoj Gori i zemljama Evropske unije.

Za vreme održavanja radionica, deca su bila u prilici da nauče da vidre pripadaju porodici kuna, da su poluvodene životinje, te da na svetu postoji 13 vrsta vidri, a da je Crnoj Gori zastupljena samo jedna vsta i to Evroazijska vidra. Vidre žive na svim kontinentima, osim u Australiji i na Antarktiku.

Iako zaštićena, vidra se, nažalost, i danas izlovljava zbog njenog skupocenog krzna.

Milisav Pajević

Pad pošumljavanja u Srbiji za više od 20 odsto tokom 2018.

31.05.2019

photo-1558653026-e3e17c76278e — Foto-ilustracija: Pixabay

U Srbiji je u 2018. godini pošumljeno 1.547 hektara zemljišta, što je pad od 22 odsto u odnosu na 2017, kada su pošumljena 1.984 hektara, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

U 2018. pošumljeno je 493 hektara manje nego prethodne godine u samim šumama, dok je izvan šuma pošumljeno 56 hektara više nego 2017.

Ovo predstavlja godišnji pad pošumljavanja od 22 odsto, dok je seča drveća porasla u 2018. za oko 50.000 kubnih metara, navodi se u izveštaju.

Prethodne godine posečena su 3,2 miliona kubnih metara drva, a najveći porast seče bio je na površini Beograda, gde je posečeno milion kubnih metara, odnosno 19 odsto više nego 2017.

Polovina ukupne zapremine posečenog drveta, oko 1,6 miliona kubnih metara, upotrebljeno je za ogrev, dok je ostatak bilo industrijsko i tehničko drvo i otpadak.

Od ukupne količine drveta u državnim šumama i van šuma posečeno je oko 2,3 miliona kubnih metara, a u privatnim šumama i van šuma oko 921.000, a srazmera je bila gotovo identična i 2017. godine.

Mada pad od 22 odsto u 2018. godini izgleda velik, 2017. godine je zabeležen ogroman skok pošumljavanja od 55 odsto u odnosu na 2016. godinu.

Srbija, međutim, ima horničan problem sa pošumljavanjem zemljišta. Proklamovani cilj je da 41 odsto teritorije bude pod šumom, a trenutno je pošumljeno samo 27 odsto, prema podacima koje je u decembru izneo ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

Najveći problem je u Vojvodini, gde je samo 6,5 odsto teritorije pošumljeno, dok bi po evropskim standardima trebalo da pod šumom bude bar duplo toliko.

Međutim, JP „Vojvodinašume” ne raspolaže slobodnim površinama u sopstvenom sistemu, te da bi se sproveo ambiciozan plan pošumljavanja u njemu moraju učestvovati i lokalne samouprave.

Izvor: Nova ekonomija

Željka Vesić

Ministarstvo zaštite životne sredine formira grupu za „zelenu“ ekonomiju

31.05.2019

konferencija o društveno odgovornom poslovanju — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan otvorio je juče Konferenciju CSR Srbija 2019. posvećenu liderima društvene odgovornosti, i tom prilikom ukazao na značaj cirkularne, „zelene“ ekonomije za unapređenje životne sredine i stvaranje zdravije, privredno uspešne društvene zajednice.

„Zelena ekonomija je put za spas živog sveta, za spas čitave planete“, naglasio je Trivan, ukazujući da se u svetu dešavaju promene, gde vlasnici krupnog kapitala i svetskih korporacija napuštaju tradicionalne oblike poslovanja i počinju da uvažavaju pitanje zaštite životne sredine kao značajno.

Činjenice da, uprkos uloženim naporima međunarodne zajednice, prosečna godišnja temperatura na Planeti i dalje raste, da je milion biljnih i životinjskih vrsta u svetu pred izumiranjem, a šume ubrzano nestaju, upozoravaju da ljudi moraju da preuzmu odgovornost.

Trivan je rekao da je ova generacija potrošila 70 odsto više prirodnih resursa nego što joj pripada, zbog čega je neophodna promena ponašanja prema planeti i njenim resursima i bogatstvu, a oni koji su nosioci razvoja, trebalo bi da preusmere svet u drugom pravcu.

Ministar je napomenuo da će se uvođenjem čistijih tehnologija, jačanjem cirkularne ekonomije, obezbediti opstanak živog sveta u njegovoj raznovrsnosti, i sačuvati okruženje u svojoj lepoti koje je oblikovalo modernog čoveka.

Srbija spada u jedan od 40 najbogatijih područja u svetu kada je u pitanju biodiverzitet, a pitanje kako se odnosimo prema ovom bogatstvu jedno je od ključnih za ostvarivanje društvene odgovornosti, naglasio je Trivan.

Rekao je da Ministarstvo zaštite životne sredine formira grupu za „zelenu“ ekonomiju, prepoznajući značaj društveno-odgovornog poslovanja i stvaranja cirkularne ekonomije u Srbiji koja neposredno doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine.

Na otvaranju Konferencije je govorila i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kao i Robert Čoban, u ime organizatora, „Kolor Medija Komjunikejšns“.

Milisav Pajević

1...903904905...1,679 Page 904 of 1,679

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM