Zeleni korak ka regionalnoj elektromreži: Definisani ekološki uslovi za povezivanje RHE Bistrica sa Crnom Gorom
Podeli
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se Elektroprivredi Srbije ad (EPS) određuje obim i sadržaj za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje ključne elektroenergetske mreže u zapadnoj Srbiji, koja će direktno povezati buduću reverzibilnu hidroelektranu (RHE) Bistrica na elektromrežu i ujedno integrisati Srbiju u panevropski energetski autoput.
Konkretno, država je naložila EPS-u izradu studije za faznu izgradnju novog priključno-razvodnog postrojenja (PRP) 400 kV Bistrica 2, uvođenje novog dvostrukog dalekovoda (2х400 kV) od Bajine Bašte do državne granice sa Crnom Gorom, kao i izmeštanje dela postojeće slabije trase dalekovoda od 220 kV na istoj relaciji kako bi se oslobodio prostor za nove ekološki bezbedne energetske koridore.
Buduća RHE Bistrica je investicija vredna oko 1,2 milijarde evra sa planiranom snagom od 660 megavata i godišnjom proizvodnjom od 1.600 gigavat-časova.
Ova džinovska vodena baterija funkcionisaće po principu dva velika rezervoara na različitim visinama, gde gornje jezero čini brana Klak na reci Uvac, a donje postojeća akumulacija Potpeć na reci Lim. Tokom noći, kada u sistemu ima viška struje iz obnovljivih izvora, Bistrica će raditi u režimu pumpe i trošiti taj višak da bi gurala vodu uzbrdo, dok će u trenucima vršne potrošnje ta ista voda juriti nizbrdo kako bi munjevito pokrenula turbine i stabilizovala sistem.
Pročitajte još:
- Gajić: EPS spreman za početak grejne sezone, zalihe uglja 1,85 miliona tona
- Grejanje u Srbiji: Za koji energent će domaćinstva izdvojiti više od 250.000 dinara, a koji ostaje najpovoljniji?
- Završena SCADA platforma za upravljanje distributivnim sistemom gasa
Pošto je napon struje koju hidroelektrana proizvodi ekstremno visok, ona se ne može direktno pustiti ka potrošačima, pa se zato uporedo gradi novo priključno-razvodno postrojenje Bistrica 2, koje će imati ulogu glavne energetske raskrsnice koja preuzima, stabilizuje i bezbedno usmerava energiju na novi dvostruki dalekovod jačine 2×400 kilovolta.
Ovaj dalekovod zapravo predstavlja četvrtu i poslednju sekciju Transbalkanskog koridora kroz Srbiju, panevropskog projekta koji trajno povezuje elektroenergetske sisteme Rumunije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a preko podvodnog kabla u Jadranskom moru i samu Italiju. Nova trasa spaja trafostanicu Bajina Bašta sa granicama Crne Gore i BiH, čime se stari, energetski neefikasni dalekovodi od 220 kilovolta izmeštaju i zamenjuju modernim stubovima sposobnim za prenos gigavata struje sa minimalnim gubicima na mreži.
Realizacija čitavog ovog kompleksnog energetskog sistema već je ušla u fazu intenzivnih priprema na terenu. Kada je reč o samoj hidroelektrani, resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović potvrdila je da su ključni planski dokumenti usvojeni i da je izdato osam lokacijskih uslova.
Ceo članak pročitajte ovde
Izvor: eKapija
