Jedan od najaktivnijih vulkana sveta ponovo eruptirao

05.07.2019

large-141101_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Stromboli je malo ostrvo, severno od Sicilije, na kom se smestio jedan od ukupno tri aktivna vulkana u Italiji. Zbog učestalosti eksplozija i erupcija manjih razmera, često viđenih s mora, ostrvo je poznato kao “svetionik Mediterana”. Poslednji put je “zasvetlelo” 3. jula kada je istoimeni vulkan izazvao niz požara i smrt jednog turiste. On je poginuo kada se tokom šetnje na njega usled eksplozije obrušilo kamenje. Vatra je povredila još nekoliko osoba.

Iznenadna erupcija je prestrašila posetioce i, prema tvrdnjama lokalnih vlasti, ostavila popularnu turističku destinaciju prekrivenu pepelom.

U akciji zauzdavanja požara su učestvovale vatrogasne snage iz obližnjih mesta, a korišćen je i protivpožarni avion.

Vulkan Stromboli je aktivan unazad 2000 godina gotovo bez prestanka i pored lave izbacuje i vulkanske bombe u intervalima od nekoliko minuta do nekoliko sati. Pored njega, u Italiji su aktivni još i vulkan Etna na Siciliji i Vezuv nedaleko od grada Napulja.

Jelena Kozbašić

Prošle godine u Srbiji tretirano 48,9 miliona tona otpada

05.07.2019

Tokom prošle godine u Srbiji je „proizvedeno” 49,2 miliona tona otpada, od čega 68,8 procenata čini neopasni, a 31,2 odsto opasni otpad, objavio je podatke Republički zavod za statistiku.

Sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, zatim rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, kao i sektori snabdevanja vodom i upravljanje otpadnim vodama, građevinarstva i uslužnih delatnosti, stvorili su 49,2 miliona tona otpada, a najveći udeo stvorenog opasnog otpada je u sektoru rudarstva (39,5 odsto).

Кad je reč o stvorenim količinama otpada, posmatrano po sektorima i u odnosu na 2017. godinu, u prošloj godini, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo beleže pad stvorenog otpada od 2,4 , rudarstvo rast od 0,6 procenata, a prerađivačka industrija povećanje od 6,9 posto.

Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom ima jedan procenat manje napravljenog otpada, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama rast od 17,8 procenata, građevinarstvo beleži 4,4 posto više, dok sektori uslužnih delatnosti imaju smanjenje od 1,9 procenata otpada.

U prošloj godini ukupno je tretirano 48,9 miliona tona otpada, navode statističari i dodaju da je od ukupno tretirane količine otpada odloženo 46,8 miliona tona, odnosno 95,7 procenata.

Reciklirane količine otpada u 2018. godini beleže rast u odnosu na godinu ranije od 13,1 posto, koji je uglavnom, kažu, nastao zbog povećanog recikliranja metalnog otpada.

Statistika je izračunala i da je količina recikliranog otpada korišćenog kao gorivo za proizvodnju energije veća za 45,9 odsto nego 2017. godine.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Uskoro formiranje laboratorije za mrest ostriga

05.07.2019

grant, Food4Health — Foto: Univerzitet Crne Gore

U okviru Interreg IPA prekograničnog programa Italija – Albanija – Crna Gora, u Podgorici juče je održana ceremonija dodele grantova za tematske projekte koji će biti finansirani.

Univerzitet Crne Gore – Institut za biologiju mora je, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore, partner u projektu „Food4Health”, u okviru koga je planirana nadogradnja dela Instituta i formiranje laboratorije za mrest ostriga – kamenica (Ostrea edulis) i laboratorije za uzgoj mikro algi.

U ime svih projektnih partnera Food4Health projekta, sertifikat o dodeli granta uručen je direktoru Instituta dr Mirku Đuroviću.

Milisav Pajević

Vlada Srbije usvojila uredbu o monitoringu statusa voda

05.07.2019

Vlada Republike Srbije usvojila je juče na sednici Uredbu o utvrđivanju Godišnjeg programa monitoringa statusa voda za 2019. godinu, kojim se utvrđuje stanje površinskih i podzemnih voda u tekućoj kalendarskoj godini.

Primenom ove uredbe obezbediće se efikasno i organizovano ispitivanje i praćenje kvaliteta i kvantiteta voda i omogućiti nastavak započetih aktivnosti na reorganizovanju postojećeg sistema monitoringa voda na teritoriji Srbije.

Takođe, juče je usvojen i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada Srbije i Mađarske o saradnji u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama i slivovima od zajedničkog interesa.

Milisav Pajević

Pokrenut postupak zaštite prirodnog područja „Vardenik – Strešer”

04.07.2019

330px-Власина_и_Варденик_-_Vlasina_and_Vardenik — Foto: https://sr.wikipedia.org

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak zaštite prirodnog područja „Vardenik – Strešer” koje se nalazi u okviru područja Vlasine i Krajišta kao predela izuzetnih odlika.

Ovo područje na teritoriji opštine Surdulica prostire se na više od 11 hiljada hektara i najvećim delom obuhvata planinu Vrdenik sa najvišim vrhom Veliki Strešer (1876 m).

Posebnu vrednost za region jugoistočne Srbije ima kao prostor malo zagađenih osnovnih elemenata prirodne sredine, izražene biološke raznovrsnosti, atraktivne geomorfologije, stvorenih kulturnih obeležja, osobenosti graditeljstva i tradicionalnog načina života lokalne zajednice.

Područje Vardenik – Strešer je deo ekološki značajnog područja Republike Srbije „Vlasina”, a Vlasinska visoravan je međunarodno i nacionalno značajno područje za bilje i ptice kao i odabrano područje za dnevne leptire.

Ministarstvo je postupak pokrenulo na osnovu Studije zaštite koju je dostavila opština Surdulica.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Održan EU zeleni dan u Šapcu

04.07.2019

Šabac-9202-1024x683II — Foto: EU Delegacija u Srbiji

EU zeleni dan održan je juče u Šapcu, a cilj događaja bio je da skrene pažnju na projekte u oblasti zaštite životne sredine koji se finansiraju iz fondova Evropske unije i deo je kampanje „Pogledaj oko sebe – Pokreni se”.

Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici kaže da je u paketu pretpristupne pomoći od 179 miliona evra, koji je nedavno potpisan, veliki deo predviđen za zaštitu životne sredine.

„Zaštita životne sredine svakako je jedna od ključnih stvari za pristupanje Evropskoj uniji.

Poglavlje 27 se bavi time – kvalitetom vode, vazduha i tla. Za uspeh u ovom poglavlju potreban kolektivni napor kako bi se ispunili svi ciljevi koji su definisani u njemu.

Upravo zbog toga smo pokrenuli kampanju „Pogledaj oko sebe” zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine kako bismo podigli svest građana Srbije“, ističe ambasador Fabrici.

„Mi ovde u Šapcu imamo investicije od preko 30 miliona evra koje je Evropska unija uložila u grad Šabac. Grad ima rešen problem uklanjanja otpada, deponovanja otpada, prečišćavanja otpadnih voda i sada ima i punu zaštitu od poplava. Sada je najvažnija stvar je da naučimo da upravljamo na najbolji mogući način onim što smo dobili“, tvrdi gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.

Ambasador Fabrici i gradonačelnik Zelenović obišli su Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, projekat vredan 18,4 miliona evra, od čega je skoro 10 miliona evra donacija EU.

Od kraja 2017. godine, kada je pušteno u pogon, u postrojenje svakoga dana pristigne 17.000 kubnih metara optadnih i industrijskih otpadnih voda.

Predstavnici Delegacije EU i gradske uprave Šapca posetili su i Transfer stanicu za dopremanje čvrstog otpada, čija izgradnja je omogućila odlaganje na sanitarni način.

Takođe, obišli su radove u Drenovcu, gde se trenutno gradi novi sistem odbrane od poplava, a 10 miliona evra obezbeđeno je iz fondova EU.

Na debati „Pokeni se za životnu sredinu“ održanoj u Centru za stručno usavršavanje, Fabrici je istakao da su standardi EU u zaštiti životne sredine najviši u svetu, ali da ima još puno posla u toj oblasti.

Upravo zato, nedavno je usvojena Direktiva o zabrani 10 najčešće korišćenih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, ističe šef Delegacije EU.

U razgovoru sa mladima učestvovali su i predstavnici projekta „Karavan za klimu“ koji predvodi Francuski institut, kao i ambasade Švedske.

Ambasador Fabrici uputio je izazov gradonačelniku Šapca da se u gradu organizuje akcija prikupljanja otpada – trash challenge, po ugledu na onu koju je Delegacija EU u Srbiji organizovala na početku kampanje u Beogradu, 14. juna.

„Sa zadovoljstvom prihavatmo izazov. Ne samo da prihvatamo, već i razumemo, kao i svi u ovom gradu, koliko je važno da građani imaju zdraviju životnu sredinu“, odgovara gradonačelnik Zelenović.

Šabac je drugi grad u kome je održana manifestacija „EU zeleni dan“, nakon Užica.

Kampanja „Pogledaj oko sebe. Pokreni se!“ počela je 12. juna i trajaće do polovine jula, s ciljem podizanja svesti o značaju zaštite sredine.

Od 2001.godine, Evropska unija donirala je Srbiji 402 miliona evra za zaštitu životne sredine.

Milisav Pajević

Svet preplavljen đubretom, a najviše ga proizvode Amerikanci

04.07.2019

Svet proizvodi više od dve milijarde tona otpada svake godine, što je dovoljno da se popuni 800.000 olimpijskih bazena.

Stanovništvo Sjedinjenih Američkih Država predstavlja 4 odsto populacije, a proizvodi 12 odsto globalnog komunalnog otpada.

Amerikanci prave najviše đubreta po glavi stanovnika, tri puta više od ostalih. Najviše bacaju plastiku i hranu, a kada je pitanju reciklaža zaostaju za drugim zemljama, jer samo 35 odsto čvrstog otpada uspeva ponovo da se iskoristi.

Najefikasniji u ponovnom korišćenju čvrstog otpada je Nemačka, koja uspeva da reciklira 68 odsto materijala. Istraživanje je sprovela kompanija Verisk Mejlpkroft koja je specijalizovana za globalne rizike. Kompanija je razvila dva nova indeksa o otpadu – stvaranje i reciklaža.

U istraživanju su korišćeni javno dostupni podaci, kao i akademska istraživanja kako bi se dobila slika o tome kako se zemlje nose sa zagađenjem, posebno sa plastičnim otpadom. Indeks stvaranja komunalnog čvrstog otpada po glavi stanovika pokazuje da ga najviše čine plastika, hrana i opasni materijali.

Komunalni čvrsti otpad prikupljaju lokalne službe iz stambenih jedinica i institucija. Dok svet proizvodi 2,1 milijardu tona komunalnog čvrstog otpada svake godine, samo 16 odsto se reciklira, dok se 46 odsto odlaže na neodrživ način.

Kina i Indija čine više od 36 odsto svetske populacije i prave 27 odsto otpada, pokazuje istraživanje. U Americi se po glavi stanovnika proizvodi 773 kilograma otpada. To dokazuje da je njihova proizvodnja tri puta veća nego u Kini i Etiopiji.

Ujedno, ovi podaci pokazuju i da je Amerika jedina razvijena zemlja koja pravi toliko otpada, a ne uspeva da ga reciklira. Holandija, Švajcarska, Francuska i Nemačka se takođe nalaze na listi. Velika Britanija je 14 na listi i ona godišnje generiše 482 kilograma otpada iz svakog domaćinstva.

Jedan od autora istraživanja kaže da Amerika nema balans u odnosu količine stvorenog i recikliranog otpada.

„U odnosu na primanja građana, reciklaža se slabo radi”, kaže Najl Smit. Dodaje da je reciklaža u Americi pitanje politike i infrastrukture. „Mislim da od istraživanja do istraživanja zaključujemo da infrastruktura u Americi ne pruža mogućnost reciklaža”, kaže Vil Ničols iz Veriks Mejplkrofta.

Mnogo američkog otpada, koji ne može da se otpremi u Kinu se spaljuje, jer ne postoji drugačiji način, tvrdi on.

Zabrana izvoza otpada u Kinu, Tajland, Vijetnam i Maleziju menja svetsku dinamiku. Kada je filipinska vlada vratila 69 kontejnera iz Kanade, došlo je do problema, jer azijske zemlje ne žele da budu deponije. Srednja klasa sve više brine zbog zagađenja, a Kina ovu situaciju rešava brže od drugih zbog političke situacije.

Izvor: BBC Serbian
Željka Vesić

Nemarni turisti uništavaju prirodne lepote Islanda

04.07.2019

jeff-sheldon-jTeQavJjBDs-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Jeff Sheldon)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jon Flobrant)

Ostrva na severozapadu evropskog kontinenta na granici između Atlantskog i Severnog ledenog okeana su bila nenaseljena ljudima sve do 9. veka kada su ih otkrili vikinzi. Dolaskom Norvežana, Škota i Iraca u to područje počinje istorija Islanda (Island – “ledena zemlja”) koja je u našim udžbenicima prilično zapostavljena – da ne kažem, nepostojeća. Ipak, na Vikipediji to nije slučaj.

Prema pisanju onlajn enciklopedije, Drugi svetski rat je događaj od ključne važnosti za današnji Island. Transformacija iz jedne od najsiromašnijih u jednu od najbogatijih zemalja Evrope desila se zahvaljujući okupaciji od strane Britanaca i Amerikanaca koji su ubrizgali finansijsku injekciju u islandsku privredu i pokrenuli mnogo različitih projekata.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonatan Pie)

Povrh toga, u posleratnim godinama, Island je primio najveće novčane sume po glavi stanovnika u sklopu Plana evropske obnove. Kao i svako dete, nakon što oseti “miris novca”, i “ledena zemlja” se ubrzo u potpunosti osamostalila. Po isteku dvadesetpetogodišnjeg ugovora o uniji sa Danskom, u junu 1944. godine je, na osnovu glasanja naroda, proglasila nezavisnost.

Sve do 2010, žitelji drugih krajeva planete su bili imuni na prirodne lepote Islanda i ne previše zainteresovani za putovanje tamo ili prosto nedovoljno ekonomski potkovani. Tada se situacija značajno menja i broj turista raste za 366 odsto, sa nešto više od 488 hiljada posetilaca u 2010. na gotovo 1,8 miliona u 2016.

Foto-ilustracija: Unsplash (Luke Stackpole)

Prvobitan skok interesovanja za ovo mesto je bio izazvan padom cena usled bankarskog kraha iz 2008, ali je rast turizma rezultovao njihovim ponovnim rastom, te ste 2010. u hotelu sa 3 zvezdice mogli da odsednete za 69 evra za noć, dok biste 2016. istu sobu platili čak 112 evra. Ozbiljan udarac po džepu ne staje na smeštaju, slično je stanje i u prehrambenom sektoru! Čizburger, koji je 2010. koštao 10 evra, je 2016. bio dvostruko skuplji.

Iako Islanđani važe za narod koji je izuzetno prijateljski nastrojen prema strancima, prijateljski odnos očigledno staje kada se u njega umeša prilika zarade. Islandska ekonomija je, zahvaljujući turizmu, “vaskrsnula” posle recesije.

Popularnosti zemlje je doprinelo i to što je predstavljala scenografiju za popularnu seriju “Igra prestola” i film “Ratovi zvezda”.

Publika širom sveta je ostajala zapanjena bajkovitošću prizora na televizijskim ekranima i bioskopskim platnima. Nasuprot ovim ostvarenjima koja obiluju scenama krvoprolića, miroljubivost stanovnika Islanda seže do toga da zemlja nema sopstvenu vojsku, već je svoju odbranu poverila Sjedinjenim Američkim Državama.

Foto-ilutracija: Unsplash (Tetiana Syrova)

Uprkos izostanku svađalačke naravi, Islanđani ne vole kada se došljaci prema njihovoj otadžbini ne odnose sa poštovanjem. Određeni broj turista smetne s uma da je Island zemlja koja pleni svojim prirodnim bogatstvima, a ne destinacija za dnevne pijanke i neumorna bančenja. Ne samo da prekomernom konzumacijom alkohola sebe uskraćuju uživanja u aktivnostima poput ronjenja, planinarenja, raftinga i sankanja, već narušavaju javni red.

Pojedinci se u odabiru lokacije za kamp vode motom “Gde god vidiš zgodno mesto, ti kamp podigni!” čime takođe uznemiravaju starosedeoce i poružnjuju njihovo okruženje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nicolas J. Lexlercq)

Tokom 2015. godine, muzička zvezda Džastin Biber je ovde snimio spot za pesmu “I’ll Show You”. U njemu su sadržane upravo neke od stvari od kojih bi trebalo da se suzdržite u ledenoj zemlji. Jedna od njih je i valjanje u mahovini. Biljka je osetljiva i njen oporavak bi mogao da traje stotinama godina.

Na Islandu je na snazi zabrana vožnje van obeleženih puteva, o koju se posetioci u potrazi za neistraženim predelima neretko oglušuju, te obnevide na znakove upozorenja. Kao da ono što je dostupno nije dovoljno zadivljujuće i kao da šetnja na vazduhu ne opušta više od držanja volana u zagušljivom automobilu… Poseta Islandu će onima koji budu uhvaćeni kako krše ovo pravilo poskupeti za visinu kazne, a moguće je i da završe iza rešetaka.

Foto-ilustracija: Unsplash (Red Charlie)

Zbog svega pomenutog, zvanični turistički sajt zemlje “Inspired by Iceland” je pozvao sve buduće posetioce da polože svojevrsnu zakletvu kojom se zaklinju da će da poštuju prirodu i da će da putuju zemljom na odgovoran način, kao i da će, između ostalog, pratiti put u nepoznato, ali neće skretati sa njega.

Jelena Kozbašić

Prvi sastanak Biroa Skupštine programa UN za životnu sredinu u Trondhajmu

04.07.2019

Konferencija-o-biodiverzitetu — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan u svojstvu jednog od potpredsednika narednog zasedanja Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA 5), učestvovao je juče na prvom sastanku Biroa Skupštine programa UN za životnu sredinu koji se održava u Trondhajmu, u Norveškoj.

Sastanak Biroa Skupštine programa UN za životnu sredinu kome prisustvuju predsednik i potpredsednici UNEA 5 posvećen je zajedničkoj viziji, odabiru teme i inkluzivnom, transparentnom i efikasnom procesu pripreme osnove za uspešnu realizaciju naredne Skupštine UN za životnu sredinu, koja će se održati 2021. godine u Najrobiju.

„Čovečanstvo se suočava sa ubrzanim klimatskim promenama, povećanjem temperature i dramatičnim izumiranjem biljnih i životinjskih vrsta i imamo malo vremena za efikasan globalni odgovor ali je to izvodljivo jer je za dobrobit naše Planete i budućih generacija“, rekao je Goran Trivan govoreći u svojstvu potpredsednika Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA 5) na prvom sastanku Biroa Skupštine programa za životnu sredinu.

Naveo je da smo zahvaljujući ekstremno brzom tehnološkom napretku temeljno devastirali Planetu i da svi mi, i građani i vlade zavisimo od razvoja tehnologija koje su u rukama vlasnika kapitala.

„Motor promena pozitivnih i negativnih je kapital i profit i njegovi vlasnici. Vlasnici kapitala razumeju planetarne izazove s kojima se svi mi suočavamo, i imaju kapital da utiču na rešavanje problema o kojima danas diskutujemo, i to je velika prednost koju treba da uzmemo u obzir”, ukazao je Trivan.

„Ovaj format sastanka nam dozvoljava da razmenimo mišljenja i donosimo odluke, da radimo na ciljevima“, rekao je ministar Trivan prilikom bilateralnog susreta sa ministrom životne sredine i klime Kraljevine Norveške Olom Elvestuenom, koji je i predsedavajući predstojeće UNEA 5, ukazujući na važnost sastanka Biroa Skupštine programa u pripremi zasedanja naredne skupštine UN za životnu sredinu, najvišeg međunarodnog nivoa odlučivanja o životnoj sredini.

Trivan je ocenio da Srbija i Norveška imaju odlične odnose, i izrazio zahvalnost na dosadašnjoj pomoći koju Kraljevina Norveška pruža Srbiji u dostizanju evropskih standarda u zaštiti životne sredine i realizaciji projekata, koji su usmereni na strateške ciljeve Republike Srbije u ovoj oblasti.

Ukazao je da je Srbija spremna za pregovore i da imamo odličnu saradnju sa EU na pripremi Poglavlja 27. U razgovoru su razmotrene mogućnosti intenziviranja saradnje dva ministarstva u svim oblastima zaštite životne sredine, od pošumljavanja, preko programa nacionalnih parkova, do energetske efikasnosti. Ministri Trivan i Elvestuen su razmotrili mogoćnosti korišćenja finansijskih sredstava EEA i grantova kao i programa prekogranične saradnje sa susedima koji su članice EU.

Ministar Goran Trivan u Trondhajmu učestvovao je na otvaranju Devete konferenciji o biodiverzitetu, koja je se održava od 2.-5. jula u organizaciji Programa UN za životnu sredinu.

Konferencija se bavi izazovima postizanja vizije za biodiverzitet do 2050. godine i putevima potrebnih promena za razvoj globalnog okvira za biodiverzitet nakon 2020. godine.

Milisav Pajević

Grad Ljubuški traži hitno rešavanje problema zbrinjavanja komunalnog otpada

04.07.2019

djapo ljubuski — Foto: Vlada Federacije Bosne i Hercegovine

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo je u sedištu ovog ministarstva u Sarajevu razgovarala s gradonačelnikom Ljubuškog Nevenkom Barbarićem koji ju je informisao da je, nakon uspešne desetogodišnje poslovne suradnje, JP Deponija d.o.o. Mostar obavestila Grad Ljubuški da neće produžiti ugovor za odlaganje komunalnog otpada na ovoj deponiji.

„To je sada veliki problem za Grad Ljubuški i naše građane, jer nemamo drugu lokaciju za odlaganje otpada u skladu sa zakonskim propisima.

Deponija u Mostaru koncipirana je kao regionalna i mi smo radili na tom principu.

Takođe, ne znamo zbog čega je došlo do ovakve odluke JP Deponija d.o.o. Mostar jer smo proteklih godina uredno izmirivali sve obaveze, a otpad koji dolazi iz Ljubuškog isključivo je komunalni”, kazao je Barbarić.

Ministarka Đapo je informisala gradonačelnika Barbarića da je prilikom posete Mostaru zatražila pojačan inspekcijski nadzor i insistirala na hitnom rešavanju problema zbrinjavanja komunalnog otpada.

Takođe, je naglasila da se ovih dana očekuje početak rada regionalne deponije u Livnu koja bi mogla biti rešenje i za Ljubuški.

Gradonačlnik Barbarić je ministricu Đapo upoznao i s tekućim projektima i planovima za razvoj i unapređenje turizma u ovom gradu i najavio projekte zaštite područja Trebižata, te skoru realizaciju projekta obnove Starog grada i Kule Herceg Stjepana, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Podmorski elektroenergetski kabal novi oblik infrastrukturnog povezivanja Balkana i EU

04.07.2019

Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković primio je rukovodstvo italijanske kompanije Terna na čelu sa glavnim izvršnim direktorom Luiđijem Ferarisom povodom uspešnog okončanja rada na projektu podmorskog energetskog kabla kojim su povezane Crna Gora i Italija.

Premijer Marković i direktor Feraris konstatovali su da podmorski elektroenergetski kabal, kao rezultat partnerske saradnje Vlada Crne Gore i Italije, donosi Crnoj Gori potpunu energetsku sigurnost, čini je regionalnim energetskim čvorištem i predstavlja novi oblik infrastrukturnog povezivanja Balkana i Evropske unije.

„Ovaj istorijski projekat najbolji je primer kako se vizijom i saradnjom dolazi do nove vrednosti od koje će korist uživati obje države i naši građani i to ne samo naša generacija već i buduće generacije“, rekao je premijer Marković uporedivši po značaju ovaj projekat sa gradnjom prvog autoputa.

Glavni izvršni direktor Terne informisao je premijera da je podmorski kabl između Crne Gore i Italije, ukupne dužine 445 kilometara, od čega 423 kilometra čini podmorski deo, vredan 1,15 milijardi evra te da je tokom dosadašnje operacije polaganja kabla već proizveo brojne pozitivne efekte u Crnoj Gori.

„Ovaj projekat, najveći te vrste na Mediteranu, već je ovde pokrenuo lokalne biznise vredne više od 60 miliona evra“ , rekao je direktor Terne dodajući da je na projektu u Crnoj Gori na različite načine zaposleno 120 ljudi.

Premijer Marković je informisao rukovodstvo Terne da je više država istočne i jugoistočne Evrope već sada izrazilo ozbiljna interesovanja za zaključivanje različitih aranžmana sa Crnom Gorom u cilju korišćenja kapaciteta podmorskog energetskog kabla koji bi zvanično trebalo da bude pušten u rad na jesen.

Na sastanku je zaključeno da su Vlada Crne Gore i Terna odlično sarađivale na ovom projektu i da vide zajednički interes u proširivanju saradnje pogotovo u kontekstu strateškog opredeljenja Crne Gore da svoju energetsku budućnost bazira na obnovljivim izvorima.

Milisav Pajević

„Zasadi drvo“ – združena akcija sadnje stabala u Srbiji

04.07.2019

zasadi drvo, vojvodinašume — Foto: JP Vojvodinašume

Najveća združena akcija sadnje stabala u Srbiji – „Zasadi drvo“, koja za cilj ima očuvanje zdrave životne sredine i održivi razvoj društvene zajednice, zvanično je započeta konferencijom za novinare u Botaničkoj bašti.

Akciju sadnje stabala pokrenuli su Adrija medija grupa i dm drogerie markt, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava šume, JP „Vojvodinašume“, JP „Srbijašume“, Pokreta gorana Srbije i Privredne komore Srbije.

Četvoromesečna kampanja „Zasadi drvo“, baviće se edukacijom i podizanjem svesti javnosti o značaju šuma, nakon čega će otvaranjem sezone jesenjeg pošumljavanja biti pružena prilika građanima da zasade svoje drvo, tokom jednodnevne radne akcije koja će se održati poslednje subote u oktobru, kada će biti zasađeno preko 50.000 sadnica širom Srbije.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izjavio je da je ova akcija veoma važna za Srbiju i pozvao sve građane da se priključe.

,,Sadnjom gotovo četiri miliona stabala značajno obnavljamo površine pod šumama, ali i dodatno jačamo odbrambene kapacitete u pogledu smanjenja posledica od bujičnih voda i poplava.

Dovoljno je samo reći da pošumljena površina apsorbuje 20 puta više vode od zemljišta koje nije pod šumom. Za svakog građanina, koji bude želeo da zasadi svoje drvo biće obezbeđene sadnice na određenim lokacijama širom Srbije”, rekao je Branislav Nedimović.

Tačne lokacije i početak prijavljivanja biće objavljene početkom septembra u okviru kategorije i “zasadi drvo” na www.kurir.rs. i www.espreso.rs.

Saša Stamatović, direktor Uprave za šume, izjavio je da su šume prepoznate kao najbitniji kopneni ekosistem, koji ima ključnu ulogu u regulisanju štetnih efekata klimatskih promena.

Primarna delatnost razvoja i bazično poslovanje JP ,,Vojvodinašume” godinama unazad odvija se u pravcu održivog razvoja, planiranja, uzgoja, održavanja i obnove šuma, te zaštite i korišćenja, kao i upravljanjem zaštićenim prirodnim dobrima i rasadničkom proizvodnjom, tako da je ova akcija zapravo prirodan sled, metod i način na koji dalje unapređivati postojeću šumovitost u zemlji, shodno kapacitetima i resursima za pošumljavanje.

,,Šuma je život sama po sebi i ona obezbeđuje većinu života oko nje i van nje. Naše je da pratimo potrebe šumskih ekosistema, tako da ih ne narušavamo i obezbedimo dovoljno prostora gde bi se one uz pažljivu i stručnu negu razvijale i širile. Jedino tako i svešću o tome u društvu, da se moramo prilagoditi prirodi, jer životno zavisimo upravo od nje i onoga šta ona stvara”, istakla je direktorica JP ,,Vojvodinašume“ Marta Takač.

Ova akcija znači da su se stvari promenile na globalnom nivou toliko da moramo unapred razmišljati da svako posečeno drvo treba nekoliko desetina godina da dostigne punu zrelost.

Poslednji je čas da se i sve lokalne samouprave uključe u planiranje područja koje bi iskoristili za sadnju šuma, ne samo za njive odnosno poljoprivrednu proizvodnju koja se ne odvija.

Te njive ostaju neiskorišćene a mogle bi biti lepe šume stoga, treba voditi računa i o tom potencijalu, naglasila je direktorica Takač.

Milisav Pajević

Uskoro ustupanje državnog zemljišta mladim poljoprivrednicima

04.07.2019

poljoprivreda i životna sredina — Foto: pixabay

Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić nedavno je izjavio da tim stručnjaka radi na pripremi mera za oživljavanje srpskog sela i da se očekuje da će početkom naredne godine biti raspisan javni poziv za besplatno ustupanje državnog zemljišta poljoprivrednicima mlađim od 40 godina.

Kako se navodi u saopštenju koje je preneo RTV, ne radi se o poklanjanju, već ustupanju zemljišta onima koji hoće da se bave poljoprivredom.

Ministar Milan Krkobabić je pojasnio da se zemljište poljoprivrednicima ustupa trajno po striktno utvrđenim pravilima korišćenja.

To znači da dokle god se zemljište privodi kulturi i nameni, na način kako to budu propisale stručne poljoprivredne službe, instituti i Odbor za selo SANU, biće im bespovratno ustupljeno.

Milisav Pajević

Sakupljanje smeća u zaštićenim područjima tokom akcije „Nedelja za čistiju Vojvodinu”

03.07.2019

nedelja za čistiju Vojvodinu, akcija — Foto: JP Vojvodinašume

Povodom akcije „Nedelja za čistiju Vojvodinu”, koju sprovodi Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, u saradnji sa javnim preduzećima, Pokretom gorana, Gradom Novim Sadom, kao i brojnim lokalnim samoupravama, u JP ,,Vojvodinašume“ je organizovano sakupljanje smeća na području Deliblatske peščare, Obedske bare, Begeča i Subotičke peščare.

Očišćen je rub šume u blizini Edukativnog centra na Deliblatskoj peščari, divlja deponija na području Begeča i rub šume prema graničnom prelazu „Kelebija“.

U Šumskom gazdinstvu Sremska Mitrovica, smeće je sakupljano u Specijalnom rezervatu prirode „Obedska bara”, na potezu od Obreža do Kupinova.

U akciji čišćenja učestvovali su zaposleni u Šumskoj upravi „Kupinovo”, Šumskom gazdinstvu „Sremska Mitrovica“ i direkciji preduzeća.

Milisav Pajević

Počela akcija zamene oštećenih i dotrajalih kontejnera na Savskom vencu

03.07.2019

kontejneri Savski venac — Foto: Grad Beograd

Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća” započelo je akciju zamene oštećenih i dotrajalih kontejnera na teritoriji opštine Savski venac.

Akciju su ispratili predsednica opštine Savski venac Irena Vujović i direktor „Gradske čistoće” Marko Popadić.

Tokom noći zamenjena su 132 kontejnera, a danas će biti zamenjene i postavljene 42 nove betonske kante.

Vujovićeva je pohvalila saradnju sa JKP „Gradska čistoća” i dodala da je sa direktorom ovog preduzeća dogovoreno da se pojača i angažovanje ekipa „Gradske čistoće” na opštini Savski venac.

„Svakodnevno razgovaramo sa građanima i uvažavamo njihove predloge.

Kontejneri na određenim lokacijama su bili u lošem stanju, a nedostajale su i đubrijere što je ovom akcijom rešeno”, rekla je Irena Vujović.

Ona je naglasila da su potrebe građana na prvom mestu i dodala da opština uvek sugeriše JKP „Gradska čistoća” šta je to što još može da se uradi kako bi se efikasnije održavala higijena na teritoriji Savskog venca, a građanima obezbedili kvalitetniji uslovi za život.

Marko Popadić, direktor JKP „Gradska čistoća”, istakao je da je od marta do danas uklonjeno i zamenjeno oko 1.500 sudova za komunalni otpad.

„Naš cilj je da sistem u prikupljanju i odvoženju otpada stalno unapređujemo u svim delovima grada.

U komunikaciji sa sugrađanima i radom na terenu trudimo se da obezbedimo dovoljan broj sudova za odlaganje otpada, što danas i činimo na opštini Savski venac”, rekao je Popadić.

Milisav Pajević

U paraćinskoj Industrijskoj zoni “Zmič” uskoro vodovod, kanalizacija i javna rasveta

03.07.2019

U paraćinskoj Industrijskoj zoni “Zmič” krenuli su radovi na izgradnji infrastrukture, zbog otvaranja novog bloka parcela za potrebe novih investitora i obezbeđivanja uslova izgradnje budućeg Industrijskog parka, gde se, na osnovu pisma o namerama, na početku očekuje otvaranje 300 radnih mesta, a do kraja investicionog ciklusa do 1000.

U sklopu tih radova gradiće se vodovod, kanalizacija, javna rasveta, saobraćajnica i prilazi parcelama investitora, koji su u proteklih godinu dana kupili zemljište u zoni.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Milisav Pajević

1...881882883...1,674 Page 882 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM