Rajac ispunio uslove da postane zaštićeno prirodno područje

27.07.2019

kosidba na Rajcu — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Na osnovu Studije zaštite Predeo izuzetnih odlika „Rajac“, koju je izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije i dostavio 2. jula ove godine Ministarstvu zaštite životne sredine, danom postavljanja obaveštenja na internet stranici ministarstva ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka zaštite ovog prirodnog područja, shodno članu 42. stav 7. Zakona o zaštiti prirode.

Na osnovu člana 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10-ispravka, 14/16 i 95/2018-drugi zakon), Ministarstvo zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja II (druge) kategorije, kao Predeo izuzetnih odlika „Rajac”.

Prirodno područje koje se predlaže za zaštitu nalazi se u zapadnom delu Srbije, na krajnjem istočnom delu kompleksa Valjevskih planina u okviru planinske grede Suvobor – Rajac, koja se pruža pravcem istok – zapad.

Zaštićeno područje se prostire na teritoriji opština Ljig i Gornji Milanovac, na površini od ukupno 1.771,58 hektara.

Prema strukturi površina katastarskih opština po vlasništvu, površine u PIO „Rajac” su u privatnoj (65,07%), državnoj (30,51%), javnoj (2,61%), crkvenoj (1,46%) i društvenoj (0,34%) svojini.

Na zaštićenom području utvrđeni su režimi zaštite I, II i III stepena.

Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja („Službeni glasnik RS”, br. 97/15), Predeo izuzetnih odlika „Rajac” svrstava se u II kategoriju – regionalnog, odnosno velikog značaja.

Područje Rajca je u okviru ekološki značajnog područja Republike Srbije koje je prema Uredbi o ekološkoj mreži („Službeni glasnik RS”, br. 102/10) identifikovano pod rednim br. 33 – „Valjevske planine” i koje obuhvata prostornu celinu na kojoj se nalazi područje Međunarodne ekološke mreže Emerald (Suvobor RS0000036) i odabrano područje za dnevne leptire (PBA – Maljen-Suvobor 39).

Predeo izuzetnih odlika „Rajac“, pored izuzetnih prirodnih odlika ima značajno mesto i u istoriji Srbije. Na prostoru Rajca (najviši vrh 848 metara) tokom Prvog svetskog rata odigrala se slavna Kolubarska bitka, obuhvativši prostor opštine Ljig i planine Suvobor.

U čast čuvenih 1300 kaplara koji su učestvovali u bici podignut je spomenik na Rajcu.

Rajac je poznat i po manifestaciji „Kosidba“, koja simbolično predstavlja mobu i svečani završetak košenja planinskih livada.

Prostor Rajca odlikuju vredne predeone karakteristike, istorijske i etnološke odlike ovog kraja.

Milisav Pajević

Pokrenut postupak zaštite Predela izuzetnih odlika „Planina Cer“

26.07.2019

OLYMPUS DIGITAL CAMERA — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Na osnovu Studiju zaštite Predela izuzetnih odlika „Planina Cer” koju je izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije i dostavio 1. jula 2019. godine Ministarstvu zaštite životne sredine, danom postavljanja obaveštenja na internet stranici Ministarstva ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka zaštite ovog prirodnog područja, shodno članu 42. stav 7. Zakona o zaštiti prirode.

Postavljanjem obaveštenja javnosti na sajtu, na osnovu člana 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10-ispravka, 14/16 i 95/2018-dr. zakon), Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenut je postupak zaštite prirodnog područja I (prve) kategorije, kao Predeo izuzetnih odlika „Planina Cer”.

Prirodno područje koje se predlaže za zaštitu nalazi se u severozapadnoj Srbiji, na južnom obodu Panonskog basena; sa zapada je omeđeno rekom Drinom, sa jugozapada dolinom reke Jadar, dok se sa njegove severne strane prostire Mačva.

PIO „Planina Cer“ administrativno se nalazi na teritorijama gradova Loznica i Šabac, na površini od ukupno 6259,62 ha. Prema strukturi površina katastarskih opština po vlasništvu, površine u PIO „Planina Cer” su u državnoj (65,03%), privatnoj (25,04%), crkvenoj (12,22%), javnoj (0,65%) i društvenoj (0,06%) svojini. Na zaštićenom području utvrđeni su režimi zaštite II i III stepena.

Područje planine Cer je u okviru ekološki značajnog područja Republike Srbije koje je prema Uredbi o ekološkoj mreži („Službeni glasnik RS”, br. 102/10) identifikovano pod rednim br. 31 – „Cer” i koje obuhvata prostornu celinu na kojoj se nalazi međunarodno značajno područje za ptice (RS024IBA).

Planina Cer pripada masivu Dinarida, a najviša tačka je Šančine na visini od 687 m n.v., ime je dobila po brojnim stablima vrste drveta hrasta cera. Međutim, postoji i drugo verovanje da je ime dobila po rimskoj boginji Cereri (lat Ceros, grč. Demetra), zaštitnici plodnosti i žita.

Planina Cer nalazi se na migratornom putu ptica selica, a na njoj svoja staništa imaju i tri zaštićene vrste ptica seoski detlić, šumska ševa i ruski svračak, kao i orao mišar.

Pored navedenih vrsta ptica na Ceru žive i lisica, divlja svinja, zec, srna, dok daždevnjak salamader ovde ima svoje najveće stanište u Srbiji. Pored prirodnih vrednosti ova planina ima neprocenjive kulturološke vrednosti za našu zemlju.

Na planini se nalaze vojna utvrđenja Trojanov grad iz III veka i Konstantin grad iz IV veka, što govori o boravku Rimljana na ovoj planini. Ispod vrha Knostantin grada nalazi se manastir Radovašnica (Kosanik) zadužbina Kralja Dragutina, kao i manastiri Petkovica, Krivaja i Čokešina za čiju crkvu se smatra da je podigao Miloš Obilić, budući da potiče iz obližnjeg sela Miloševac.

Milisav Pajević

Usvojen Predlog odluke o čišćenju grafita u Beogradu

26.07.2019

Na jučerašnjoj sednici Skupštine grada Beograda odbornici su usvojili Predlog odluke o čišćenju grafita, kao i Predlog o značaju i potrebi obeležavanja dana komunalne delatnosti u Beogradu prve subote u septembru tekuće godine.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je istakao da će taj posao biti poveren JKP „Gradska čistoća”, kao i da će prvi put biti određen budžet od oko 180 miliona dinara u naredne tri godine, odnosno oko 60 miliona godišnje.

„Novina je da će istovremeno sa čišćenjem grafita postojati obaveza da se očišćena fasada premaže takozvanom anti-grafit bojom, što je u suštini tečno staklo.

To sprečava novo pisanje grafita, koje, ukoliko se i dogodi, biće veoma lako uklonjeno.

Na taj način ćemo štititi fasade koje su od značaja za društvo i kulturu. U narednim mesecima uvešćemo i obavezu za sve kompanije koje grade zgrade, da anti-grafit boja mora da bude stavljena do visine od dva metra”, rekao je Vesić.

On je naglasio i da će Grad do kraja godine preuzeti sve stubove javne rasvete, a JP „Putevi Beograda” će da vodi računa o semaforima, koje će takođe premazivati antigrafit bojom kako bi se rešio problem sa velikim brojem nalepnica.

„Dobar primer za ovu delatnost može da bude Berlin koji odvaja 10 miliona evra godišnje za čišćenje grafita. Kada pričamo o grafitima, ne mislimo na murale. U narednom periodu ćemo odrediti nova mesta za murale, pravićemo konkurse i pozivati umetnike jer murali mogu zaista da ulepšaju grad”, rekao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je istakao da suština Odluke o značaju i potrebi obeležavanja dana komunalne delatnosti u Beogradu predstavlja našu zahvalnost radnicima komunalnih preduzeća.

Milisav Pajević

Nadzorni odbor JP „Srbijagas“ usvojio nekoliko važnih izveštaja

26.07.2019

Sednica Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Srbijagas“ održana je prošlog utorka u prostorijama kompanije u Master centru Novosadskog sajma.

Sednici je predsedavao predsednik Nadzornog odbora profesor doktor Muamer Redžović.

Prisutni su, pored članova Nadzornog odbora, bili i zamenica generalnog direktora Blaženka Mandić i izvršni direktori pojedinih funkcija preduzeća.

U okviru dnevnog reda, a poštujući zakonom određene rokove za njihovo usvajanje, članovi Nadzornog odbora razmatrali su i usvojili nekoliko izveštaja i odluka bitnih za poslovanje i razvoj kompanije.

Nadzorni odbor je, između ostalog, usvojio Izveštaj nezavnisnog revizora o izvršenoj reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja JP „Srbijagas“ Novi Sad za period 01.01-31.12.2018. godine, kao i Кonsolidovane finansijske izveštaje preduzeća za prošlu godinu nakon izvršene revizije nezavisnog revizora.

U julu je, kako je rečeno, planirana još jedna sednica Nadzornog odbora, koja će biti održana za nedelju dana.

Milisav Pajević

WWF predstavio program odlaganja otpada od hrane u hotelima

26.07.2019

67666035_881900202174237_951035368562491392_n — Foto: Courtyard by Marriott City Center

Uz klimatsku krizu i probleme sa plastičnim zagađenjem, otpad od hrane predstavlja još jedan globalni izazov za životnu sredinu. Podaci su i u ovoj oblasti alarmantni – u Srbiji se godišnje baci oko 250 hiljada tona hrane, najviše voće i povrće, oko 30 odsto, a zatim pekarski proizvodi, oko 20 odsto. Od mesa se najviše baca piletina i riba.

Slična situacija je i u Evropskoj uniji, gde se godišnje baci oko 88 miliona tona hrane, od čega čak 50 miliona tona čine voće i povrće, koje se baci zbog nepravilnog oblika ili neadekvatne veličine.

Iz tog razloga je WWF Adria pokrenula projekat Hotel/Kitchen koji je realizovan u hotelima Courtyard by Marriott City Center u Beogradu i Esplanada u Zagrebu sa ciljem da se u njima smanji količina otpada od hrane.

Na konferenciji održanoj 22. jula u Beogradu su prisustvovali generalni direktor hotela Courtyard by Marriott City Center Robert Gasser, marketing menadžer hotela Olivera Škorić, direktor WWF Adria Deni Porej, koordinator projekta iz WWF Adria Fabijan Peronja i konsultanti na projektu Robert Ripli, Ana Balić i Pantelija Pekić u ime udruženja “Gastronomadi”.

“Predloženim rešenjima i savetima iz projekta uspeli smo da smanjimo otpad od hrane u našem hotelu za 12 odsto, a naredni cilj kojem težimo je 30 odsto. Uveli smo praksu razdvajanja otpada, kao i plaćanja odvoženja jednog njegovog dela, koji se kasnije pretvara u kompost. Najveći izazov je podizanje svesti gostiju hotela, ali i na tome intenzivno radimo. S obzirom na to da smo prvi hotel u Srbiji koji se uhvatio u koštac sa ovim problemom, verujemo da će gosti prepoznati i ceniti naše napore”, istakao je generalni direktor hotela Courtyard by Marriott Robert Gasser.

WWF ovaj projekat sprovodi sa udruženjem “Gastronomadi” iz Hrvatske, a njihov predsednik Robert Ripli izjavio je da će konačni rezultati smanjenja otpada od ostataka hrane u oba hotela biti objavljena krajem 2019. godine, ali da su određeni pomaci već primetni.

“Najveći fokus su nam doručci jer su to obroci gde gosti sami određuju porciju i količinu hrane, što nažalost često rezultira ogromnim količinama ostataka hrane. Primenom saveta i rešenja iz projekta u svakodnevnom poslovanju hotela, nadamo se još većem smanjenju otpada, što ćemo potvrditi zvaničnim merenjima”, izjavio je Ripli.

“Nepravilno odlaganje ostataka hrane rezultira ispuštanjem metana, veoma štetnog gasa, a uz to potrebne su ogromne količine zemljišta, vode i energije za proizvodnju te prekomerne količine hrane. Čak 70 odsto biološke raznovrsnosti izgubljeno je usled krčenja šuma i prirodnih staništa da bi se pretvorili u farme i poljoprivredna zemljišta”, upozorio je Peronja.

Pored ekološkog, otpad od hrane predstavlja i veliki društveni problem. U svetu je trenutno oko 820 miliona gladnih i više od 1 milijarde gojazne dece i ljudi.

Izvor: WWF/Courtyard by Marriott City Center

Kako do Ljubljane za 999 dinara?

26.07.2019

Evropski sinonim za putovanja autobusom FlixBus je stigao u Srbiju. Zahvaljujući saradnji sa Fudeksom i Sirmiumbusom, prve zelene linije su iz Beograda krenule 25. jula.

Prevoznik iz Nemačke odnedavno i našim stanovnicima nudi udobno putovanje uz mnogobrojne prednosti, kao i mogućnost povezivanja sa 2000 destinacija širom 28 država Evrope po cenama prilagođenim svačijem budžetu. Prema Zagrebu i Ljubljani se može putovati za samo 999 dinara.

Karte su dostupne putem web stranice www.flixbus.rs, preko besplatne mobilne aplikacije ili kod njihovih prodajnih partnera.

“Od samih početaka ulaska FlixBusa u ovaj region 2016. godine, cilj nam je bio da povežemo sve regionalne države, te ponudimo potpunu zelenu i pametnu mobilnost i putnicima u Srbiji. U tome smo i uspeli”, izjavio je Ante Grbeša, direktor FlixBus CEE South, povodom početka poslovanja kompanije na teritoriji naše države.

FlixBus je od start-up preduzeća, nastalog 2013. godine nakon liberalizacije nemačkog tržišta, postao prevoznička kompanija sa mrežom saobraćajnih linija rasprostranjenom po čitavom evropskom kontinentu, te se stoga mnogi ugledaju na njegov poslovni model. Kompanija broji više od 10 miliona klijenata.

FlixBusovi su dokazano efikasni u smislu potrošnje goriva i emituju izuzetno niske nivoe gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Naravno, teško je putovati s nultim ugljeničnim otiskom, čak i kada putujete ekološki najprihvatljivijim vozilom. Iz tog razloga, udruženim snagama sa organizacijom ClimatePartner, FlixBus svakom korisniku usluga daje mogućnost da, kada pravi rezervaciju, kompenzuje uticaj svog putovanja autobusom kroz dobrovoljan ekološki prilog koji se ulaže u sertifikovane projekte za zaštitu klimatskih uslova i nadoknađuje odgovarajuću količinu štetnih emisija. Tako su 2016. godine prikupljena sredstva uložena u podizanje i održavanje vetrenjača na karipskom ostrvu Arubi.

U 2017. godini FlixBusovom naknadom za zaštitu životne sredine putnici su finansirali projekat za očuvanje atmosfere „Energetski efikasne pećnice”. Korišćenjem energetski efikasnih pećnica se u seoskim predelima Ruande tokom kuvanja troši oko 80 odsto manje drveta u poređenju sa široko zastupljenim tradicionalnim ognjištima. Na taj način su učesnici pomogli da se održe tamošnje šume – uključujući stanište poslednjih planinskih gorila na svetu – i doprineli zdravlju planete. Povrh toga, projekat je promovisao održivi razvoj Ruande koja iz perspektive socioekonomskih uslova spada u najnerazvijenije države sveta, a značajno je doprineo i poboljšanju kvaliteta života lokalaca.

Čvrsti temelji stvoreni u centralnoj Evropi su predstavljali podsticaj za napredak FlixBusa na jugoistok Evrope. “Ulazak na tržište Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i sada Srbije, samo je početak širenja mreže regionom. Prve linije u Srbiji tek su naznaka snažne ekspanzije koja će se nastaviti u narednim godinama”, najavio je Dean Čebohin, direktor razvoja poslovanja za FlixBus CEE South.

Jelena Kozbašić

Vlada Srbije izdvojila sredstva za saniranje štete od junskih poplava

26.07.2019

Vlada Srbije, poplave — Foto: Vlada Republike Srbije

Vlada Republike Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici Uredbu o utvrđivanju Državnog programa pomoći i obnove porušenih porodičnih stambenih objekata u svojini građana usled dejstva poplava i grada u junu ove godine, kojom je izdvojeno 60 miliona dinara za ovu namenu.

Bespovratna novčana pomoć biće u što kraćem roku isplaćena građanima čije su kuće oštećene ili porušene, kako bi im se što pre obezbedili osnovni životni uslovi.

Na sednici je usvojena i Uredba o utvrđivanju Državnog programa obnove objekata javne namene u javnoj svojini u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite oštećenih ili porušenih usled dejstva poplava i grada u junu ove godine.

S obzirom na to da je korisnicima i zaposlenima u ovim objektima onemogućen dalji boravak i rad, Vlada je obezbedila 250 miliona dinara za njihovu sanaciju.

Članovi vlade usvojili su Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Državnog programa obnove, odnosno hitnih radova na sanaciji objekata za zaštitu od voda oštećenih u poplavama izazvanim elementarnom nepogodom u junu ove godine.

Dodatna sredstva u iznosu od 60 miliona dinara namenjena su gradu Sremska Mitrovica sa naseljima Laćarak, Martinci, Kuzmin, Šašinci i Jarak, gde je bila proglašena vanredna situacija.

Poplave iz juna meseca pokazale su da je neophodno sanirati kanalsku mrežu u dužini od 44 kilometra, posebno imajući u vidu da je reč o strateškom području za odbranu od poplava nižih delova Sremske Mitrovice, pripadajuće infrastrukture i okolnog poljoprivrednog zemljišta.

Milisav Pajević

Srbija i Bugarska potpisale Sporazum o saradnji u oblasti vanrednih situacija

26.07.2019

Bugarska, Srbija, vanredne situacije — Foto: Vlada Republike Srbije

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i ministar unutrašnjih poslova Republike Bugarske Mladen Marinov potpisali su juče Sporazum o saradnji u oblasti vanrednih situacija.

Sporazum će doprineti efikasnijem i bržem reagovanju u slučaju elementarnih nepogoda, posebno u pograničnim oblastima.

Stefanović je rekao da je ovaj dokument garancija da će biti pojačani napori i brzina reagovanja u vanrednim situacijama, posebno u pograničnoj regiji.

Investiranjem u naše profesionalce i jačanjem naših međusobnih veza omogućićemo da reagovanje u slučaju elementarnih nepogoda bude pravovremeno i brzo, u interesu građana i Srbije i Bugarske, poručio je potpredsednik Vlade.

Milisav Pajević

Crnogorskim poljoprivrednicima uskoro 20 miliona evra iz IPARD II programa

26.07.2019

Radi proširivanja liste korisnika i pravno – tehničkih korekcija, Vlada Crne Gore je donela Uredbu o realizaciji i postupku korišćenja sredstava iz Instrumenta pretpristupne pomoći Evropske unije (IPARD II program).

Prilikom predstavljanja ove tečke dnevnog reda naglašeno je da se stupanjem na snagu Uredbe ispunjava poslednji uslov za raspisivanje Javnih poziva, kojima će u 2019. godini crnogorskim poljoprivrednicima biti stavljeno na raspolaganje 20.000.000 evra.

Milisav Pajević

Izumitelj mlaznog skutera nije uspeo da preleti Lamanš

25.07.2019

Frank Zapata nije uspeo da preleti Lamanš na svom mlaznom skuteru. Francuski pronalazač koji je želeo da ostvari svoj dečački san, kako je pre poletanja rekao novinarima, pao je u vodu na polovini putovanja prilikom pokušaja da se spusti na platformu broda da dopuni gorivo.

Frans pres prenosi da je Zapata spasen i da je bio svestan kada je pokupljen iz mora.

Nekadašnji svetski džet-ski šampion, planirao je da na svom “flajbordu” preleti 36 km nad Lamanšom, brzinom od 140 km/h. Uzleteo je sa platforme u blizini Kalea, iz francuskog mesta Sangat, a krajnja stanica je trebalo da bude jug Engleske, zaliv Sent Margaret u Doveru.

Televizija CNjuz je prenela izjave ljudi bliskih Zapati da mu je put prekinut kada je udario u brod gde je trebalo da uzme gorivo i pao u vodu. On se nadao da će preći 36 km Lamanša za oko 20 minuta.

Zapata je svoj izum već predstavio na Forumu inovacija u odbrambenoj industriji u Parizu krajem 2018. Njegove mogućnosti je demonstrirao prvi put u Parizu tokom tradicionalne parade povodom francuskog nacionalnog praznika Dana pada Bastilje 14. jula, preletevši nekoliko desetina metara iznad Jelisejskih polja. Njegova leteća mašina ima pet malih turbo-mlaznih motora koji izbacuju vazduh i omogućuju joj da lebdi ili leti.

Reč je o autonomnoj letećoj mašini koja se pokreće na kerozin, a Zapata je nosi u rancu. Ovom mašina uz pomoć mini turboreaktora može da razvije brzinu i do 190 km/h.

Zapatin pokušaj dolazi tačno 110 godina nakon što je Francuz Luj Blerio postao prvi čovek koji je uspešno avionom preleteo Lamanš 1909. godine.

Željka Vesić

U prirodu vraćeno 20 ptica grabljivica

25.07.2019

Tim za zbrinjavanje divljih životinja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u saradnji sa ZOO vrtom Palić i JP Palić – Ludaš je juče veoma uspešno vratio u prirodu 20 ptica grabljivica – 14 vetruški (Falco tinnunculus) i 6 malih ušara (Asio otus).

Ptice su prstenovane i potom puštene u PIO Subotička peščara koja je povrišne 5369 hektara i koja će biti novi dom za ove grabljivice.

Samo jedna ptica, mala ušara, nije uspela uspešno da poleti, pa je ponovo vraćena u prihvatilište na dalju rehabilitaciju.

Milisav Pajević

Dalja implementacija Strategije za aproksimaciju u oblasti životne sredine

25.07.2019

sl2 — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović učestvovao je na završnom događaju predstavljanja IPA projekta „Dalja implementacija Strategije za aproksimaciju u oblasti životne sredine“.

Projekat je imao za cilj da napravi analizu kada, koliko i za koje tačno projekte u oblasti životne sredine, a pre svega za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, je potrebno da se izdvoje sredstva u narednom periodu.

Rezultati ovog projekta su takođe poslužili u pripremi Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene.

Agencija za zaštitu životne sredine aktivno je učestvovala u projektu imajući u vidu njenu ulogu u transpoziciji evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti.

U ocenjivanju za 2018. godinu Agencija za zaštitu životne sredine je ostvarila skor od 93 odsto za izveštavanje prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu, čime se našla na 13 mestu od 39 evropskih zemalja koje učestvuju u procesu.

Jedan od rezultata sveobuhvatne analize ovog IPA projekta, a tiče se Agencije za zaštitu životne sredine, jeste da je neophodno konstantno osnaživati državni monitoring kvaliteta vazduha i vode.

Milisav Pajević

Kako se “sahranjuju” nuklearni reaktori?

25.07.2019

1920px-NSC-Oct-2017 — Foto: Wikipedia/Tom Porter

Pojam sarkofag je većini ljudi poznat sa časova istorije u otprilike petom razredu osnovne škole kao kamena grobnica u koju su u doba antičkog Egipta bili sahranjivani faraoni. Međutim, da li ste znali da se ista reč koristi i za betonsku i metalnu strukturu pod kojom “počiva” četvrti reaktor nekadašnje Nuklearne elektrane “Lenjin” u Ukrajini?

Grad Pripjat je 26. aprila 1986. godine bio poprište događaja koji važi za jednu od najvećih ekoloških katastrofa u istoriji nuklearne energije. Četiri reaktora černobiljske elektrane su zadovoljavala oko 10 odsto ukupnih potreba za električnom energijom u zemlji, sve dok kobnog dana nije došlo do ekspolozije na poslednjem od njih. Oslobodila se velika količina radijacije i bilo je evakuisano više od 100.000 stanovnika.

Nuklearna nesreća je opustošila ukrajinsku oblast koja je nekada bila naseljena radnicima i njihovim porodicama, a čak su i životinje i biljke pretrpele negativne posledice poput poremećaja ponašanja, mutacija gena i usporavanja rasta. Iako se postepenim gašenjem reaktora njen udeo u energetskom miksu Ukrajine smanjivao, sporna nuklearna elektrana je tek 2000. godine u potpunosti prestala da bude proizvođač električne energije.

Procesi “zakopavanja” četvrtog reaktora pod 400.000 m³ betona i 7.300 tona metala i ugrađivanja sistema filtracije su bili okončani pola godine nakon katastrofe. “Monstruozna” građevinska struktura je nazvana sarkofag i njena uloga je bila da zakloni istopljeno jezgro reaktora i da unutar sebe zarobi 740.000 m³ verovatno najopasnijeg otpada koje je čovečanstvo proizvelo tokom 20. veka. Kako ju je nagrizao zub vremena, rodila se potreba da bude zamenjena – ili, preciznije rečeno, prekrivena i dodatno obezbeđena.

Projekat izgradnje i dopremanja novog, sigurnijeg spremišta, vredan gotovo 3 milijarde evra, je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj uz podršku više od 45 zemalja. Njegova realizacija, otpočeta 2010. i završena 2016. godine, je predstavljala izuzetno složen inženjerski poduhvat i prelomni trenutak za uzdizanje nuklearne bezbednosti na novi nivo pomoću neverovatnih 500.000 šrafova.

Pretpostavljeni vek trajanja zasvođenog spremišta iznosi 100 godina. Sklapanje metalne konstrukcije, široke 165 m i visoke 108 m, je trajalo 6 dana i zahtevalo je učešće 224 hidrauličnih dizalica. Stručnjaci su procenili da bi odolela naletima vetra brzine i do 332 km/h.

S obzirom na to da je reč o najvećem pokretnom objektu na svetu koji je 7 metara viši u odnosu na poslovni soliter “Beograđanka”, čak i ova građevina u prestonici Srbije bi mogla da se nađe opasana njegovim zidinama debelim 10 m, ako u obzir uzmemo mogućnost pomeranja spremišta i razmere oba objekta – ipak, moram da priznam, da ovaj scenario ne deluje kao realan zato što je zaštita od radijacije svakako prioritetnija od skrivanja parčeta modernističke arhitekture koje ne zadovoljava moje estetske standarde.

Jelena Kozbašić

Beograđani piju vodu dobrog kvaliteta, nije potrebna dodatna filtracija

25.07.2019

vodovod, voda, filtracija, prerada vode — Foto: pixabay

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, koje već 127 godina Beograd snabdeva pijaćom vodom provereno dobrog kvaliteta, odgovorno tvrdi da vodi koju piju sugrađani nije potrebna bilo kakva dodatna filtracija, saopšteno je iz ovog preduzeća.

Kako se navodi u saopštenju, u prethodnom periodu, u pojedinim delovima grada izvesni trgovci aparatima za filtraciju vode građanima nude besplatnu proveru njenog kvaliteta, uz obećanje da će ga poboljšati.

Sugrađani su pozivani da sami uzorkuju vodu sa kuhinjskih slavina i da unapred dobijenu bočicu ostave na za to predviđeno mesto, nakon čega će ih kontaktirati pomenuti trgovci.

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” upozorava da su način uzorkovanja pijaće vode i njena analiza propisani strogim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće i direktivama Evropske unije, odnosno Svetske zdravstvene organizacije.

Služba sanitarne kontrole vode u više navrata je utvrdila da je voda tretirana aparatima za filtraciju nedopustivo demineralizovana.

Takva voda, sa veoma niskom provodljivošću i promenjenim svojstvima, ne može neograničeno da se konzumira za piće.

Voda koja se distribuira iz gradskog vodovoda je bezbedna, optimalnog mineralnog sastava i može da se konzumira neograničeno za piće, spremanje hrane i održavanje higijene.

Na ispitivanju njenog kvaliteta konstantno rade stručni timovi beogradskog vodovoda i Gradskog zavoda za javno zdravlje, koji na godišnjem nivou analiziraju preko 20.000 uzoraka „česmovače”.

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” potrošačima poručuje da nema potrebe za dodatnim filtriranjem vode za piće, koja je u potpunosti ispravna i standardno dobrog kvaliteta.

Osim što nema zdravstvenih i tehnoloških opravdanja za naknadnim filtriranjem, građanima to predstavlja i nepotreban trošak, saopšteno je iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.

Milisav Pajević

NVO Green Home sprovodi akciju suzbijanja ambrozije

25.07.2019

Ambrozija, Podgorica, — Foto: NVO Green Home

NVO Green Home organizovala je akciju suzbijanja ambrozije, a uklanjanje je sprovedeno na gradskoj plaži Galeb i na plaži ispod Union mosta u Podgorici.

Akciji su, kako je saopšteno iz ove NVO, prisustvovali predstavnici Nacionalnih parkova, Željezničke infrastrukture, Čistoće i Zelenila.

„Terenskom radu prethodilo je stručno predavanje o biologiji i ekologiji ove vrste, načinu prepoznavanja i razlikama od njoj sličnih invazivnih vrsta, kao i štetnim uticajima na prirodu i zdravlje ljudi.

Imajući u vidu da je ambrozija invazivna i alergena vrsta, edukacija građana o ovom problemu je jako značajna”, podsećaju iz NVO.

Aktivisti NVO Green Home su tokom akcije informisali prolaznike o ambroziji, a tom prilikom podeljena je i kratka brošura sa ključnim informacijama na koji način mogu doprineti suzbijanju populacije ove vrste.

„Ambrozija je do sada je evidentirana na području Bara, Boke, Podgorice, Danilovgrada, Nikšića, Kolašina, Bijelog Polja i Berana, a pod najvećim pritiskom su Danilovgrad i Podgorica.

Najjefikasniji način suzbijanja ove invazivne, alergene vrste je mehaničko uklanjanje iz korena, ali i redovno košenje zelenih površina i to pre perioda cvetanja.

Naredna akcija suzbijanja ambrozije planirana je za sledeću nedelju”, podsjećaju iz Green Homea.

Izvor: RTCG

Milisav Pajević

Šaludovac kod Paraćina dobija kanalizaciju

25.07.2019

Ove građevinske sezone u Šaludovcu kod Paraćina se izvode radovi na izgradnji kanalizacije, kako bi meštani, koji su se izjasnili za priključivanje, a njih je velik broj, rešili jedan od prioritetnih infrastrukturnih problema.

Sem toga, u narednom periodu, po programu izgradnje seoskih saobraćajnica, očekuje se izgradnja ulice, u neposrednoj blizini škole, pored terena za male sportove.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

1...874875876...1,677 Page 875 of 1,677

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM