Ruska avgustovska kletva predstavlja verovanje da se neuobičajeni tragični događaji često odigravaju upravo tokom osmog meseca u godini. Mnoge smrtonosne nesreće, sukobi, teroristički napadi i dva velika rata služe kao argumenti ovoj tezi. Poslednji u nizu avgustovskih nezgoda na tlu Rusije jesu požari koji besne Sibirom. Iako šume gore već nedeljama unazad, situacija je u avgustu postala ozbiljnija.

U ponedeljak 5. avgusta je došlo do eksplozija u skladištu municije u vojnoj baciju u regionu Krasnojarsk. Eksplozije su usledile nakon što je požar izbio na dva mesta na kojima je bilo uskladišteno 40 hiljada metaka. Sa područja je evakuisano više od 15 hiljada stanovnika za koje su formirani prihvatni centri.

Šumski požari u letnje doba u Sibiru nisu nesvakidašnji prizor, ali su ovogodišnje rekordno visoke temperature i jaki vetrovi prouzrokovali da oni budu žešći nego ikada. Stručnjak za požare Mark Parington je izjavio da su dostigli “neviđene nivoe”.

Najteže su pogođene oblasti istočne Rusije i Aljaske. Neke od požara su izazvali ljudi, nezakonito krčeći šume.

U zauzdavanje vatrenih stihija su se od srede, po naređenju ruskog predsednika Vladimira Putina, uključile i vojne snage, a u pet regiona je proglašeno vanredno stanje.

Od vladinih organa i nevladinih organizacija stižu oprečne informacije o veličini teritorije zahvaćene požarima. Grinpis je saopštio da je 13 miliona hektara šumskih kapaciteta u Rusiji oštećeno do sada, što je otprilike površina Grčke.

Ne samo da vatra guta drveće koje je od ogromnog značaja za zdravlje životne sredine, već se istovremeno u atmosferu oslobađaju zagađujuće materije i otrovni gasovi. Američka Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija je proračunala da dim koji se nadvio nad ogromnim delom Arktika kao posledica požara sadrži na milijarde tona štetnih jedinjenja.

Gori i okolina Bajkalskog jezera. Stanje pogoršava niz poplava. Putin je prošlog meseca istakao da su dešavanja u Rusiji “dokaz” klimatskih promena i izrazio zabrinutost zato što temperature u njegovoj domovine rastu više nego dvostruko brže u poređenju sa ostatkom planete.

Jelena Kozbašić