Obnovljivi izvori energije u službi prirode i društva

14.08.2019

Stevica Deđanski feature — Foto: EP/Stevica Deđanski

Fotografija: Ljubaznošću Stevice Deđanskog

Čitajući vesti iz oblasti energetike, često nailazimo na pojmove kao što su feed in tarifa, aukcija, neto merenje i prozjumer. Ukoliko vam oni predstavljaju nepoznanicu i teraju vas da zastanete sa čitanjem teksta, stiže vam objašnjenje iz prve ruke. Prof. dr Stevica Deđanski, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, iskristalisao je ove pojmovne nedoumice ujedno nam objasnivši da biomasa predstavlja energent u čijim blagodetima ne uživa samo priroda usled proizvodnje zelene energije i smanjenja emisija štetnih gasova, već i društvo, kroz otvaranje zelenih radnih mesta. Od njega smo saznali i kako da uz minimalne novčane izdatke, ali i u njihovom apsolutnom odsustvu, smanjimo račune za električnu energiju.

EP: Da li je donošenje Zakona o efikasnom korišćenju energije 2013. godine zaista značilo prekretnicu ka efikasnijem korišćenjem energije u poređenju sa dotadašnjom praksom?

Stevica Deđanski: Donošenje Zakona je unelo sistemski pristup u oblast energetske efikasnosti u Republici Srbiji i dalo je pravni okvir za transponovanje evropskih propisa iz te oblasti. Dotadašnje ad hoc aktivnosti su uređene zakonom. Tako je zakonom uveden sistem energetskog menadžmenta za velike potrošače energije i javni sektor i uspostavljen Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti. Osim toga, uvedeno je obeležavanje energetski efikasnih uređaja; prepoznata su nova privredna društva – ESCO kompanije koja se bave finansiranjem energetski efikasnih projekata na bazi ostvarenih ušteda energije; prvi put su jasno definisani kriterijumi energetske efikasnosti koje prilikom javnih nabavki proizvoda treba uključiti u zahteve; određene su obaveze u izradi i implementaciji Akcionih planova za energetsku efikasnost koji su proistekli iz preuzetih obaveza prema Energetskoj zajednici; usvojen je metodološki pristup utvrđivanju ušteda…

Uštede energije se planiraju, sprovode i prate u skladu sa nacionalnim akcionim planovima za energetsku efikasnost. Prema poslednjem Akcionom planu iz 2016. godine Srbija je ostvarila više od 90 odsto ušteda planiranih za period od 2010. do 2015. godine, tj. gotovo 50 odsto svih ušteda planiranih za period od 2010. do 2018. godine.

Zakon uvodi obavezu uštede primarne energije od jedan odsto u tekućoj godini u odnosu na prethodnu godinu obveznicima sistema u sektoru industrije i javno komercijalnom sektoru.

EP: Sistem energetskog menadžmenta funkcioniše počev od 2017. godine. Na koji način?

Stevica Deđanski: Sistem energetskog menadžmenta, prema Zakonu o efikasnom korišćenju energije, predstavlja sistem organizovanog upravljanja energijom na način da obveznici sistema energetskog menadžmenta izvršavaju zakonom propisane obaveze sa ciljem da postignu racionalno korišćenje energije uz što manje troškova.

Prema zakonu, obveznici sistema su privredna društva i javna preduzeća koja godišnje troše više energije od količine koju propiše Vlada, jedinice lokalne samouprave sa više od 20 hiljada stanovnika, organi državne uprave, drugi organi Repubilke Srbije, organi autonomne pokrajine i javne ustanove. Oni donose program i plan energetske efikasnosti radi postizanja ciljeva uštede koje definiše Vlada, imenuju potreban broj energetskih menadžera, sprovode mere za efikasno korišćenje energije, podnose godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije, obezbeđuju redovno sprovođenje energetskih pregleda i izvršavaju druge obaveze. Ministarstvo rudarstva i energetike je do sada identifikovalo više od 70 pravnih lica u proizvodnom sektoru, kao što su privredna društva i javna preduzeća kao i 9 privrednih društava u sektoru trgovine i usluga i 79 jedinica lokalne samouprave kao obveznike sistema.

U privrednim društvima i javnim preduzećima za sada ima 39 imenovanih energetskih menadžera sa licencom. Ukupno 45 jedinica lokalne samouprave takođe ima licenciranog energetskog menadžera.

EP: Koliko ima energetskih menadžera u Srbiji i da li je sistem zaživeo u praksi?

Stevica Deđanski: Obuku energetskih menadžera sprovodi Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu za oblasti industrijske energetike, opštinske energetike i energetike zgrada. Do sada je održano 12 krugova obuke i 17 ispita za energetskog menadžera. Ministarstvo je izdalo 103 licence za oblast opštinske energetike, 145 licenci za oblast industrijske energetike i 42 licence za oblast energetike zgrada.

Obveznici sistema i dalje uče kako da izvršavaju zakonom propisane obaveze i kako da ostvare uštede energije. Za sada je još rano da navodimo dobre primere upravljanja energijom. Sistem energetskog menadžmenta je dobro zamišljen, ali je potrebna upornost i podrška u njegovom sprovođenju.

EP: Iako smo shodno zakonskim okvirima napravili prve korake ka unapređenju energetske efikasnosti, potrošnja energije po jedinici BDP-a je kod nas oko tri puta veća nego u Evropskoj uniji. Da li je ulaganje u mere energetske efikasnosti van budžeta naših građana ili je ovo posledica njihove nedovoljne upućenosti u novčane uštede koje bi im ono donelo?

Stevica Deđanski: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo sektora domaćinstva u ukupnoj finalnoj potrošnji je najveći i iznosio je 35 odsto, pored privrede, 29 odsto, i saobraćaja, 23 odsto. Analiza zgrada u Srbiji je pokazala da 85 odsto fonda zgrada ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti. Cene energije i energenata će u budućnosti rasti, što će uticati na povećanje troškova života.

Nedovoljna upućenost građana o mogućnostima i potencijalu energetske efikasnosti, ali svakako i ograničen budžet, utiču na stanje energetske efikasnosti u sektoru domaćinstva u našoj zemlji.

Kako bi se došlo do smanjenja potrošnje energije neophodno je delovanje sa tri aspekta. Pored donošenja jasnih zakonskih propisa i informisanosti i svesnosti građana o mogućnostima i potencijalu energetske efikasnosti, neophodan je i finansijski podsticaj koji će biti prijemčiv građanima u vidu podsticajnih mera, subvencija i nižih kamatnih stopa za ulaganje u energetsku efikasnost.

Iako kaskamo za nekim zemljama zapadne Evrope u oblastima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora, ipak idemo u dobrom pravcu. U poređenju sa pojedinim evropskim državama, mi smo ili na sličnom nivou ili smo bolji. Očigledno je da sve više dajemo važnost ovim oblastima u svim segmentima društva.

EP: PVC prozori, vazdušna toplotna pumpa i izolacija zidova i krova su nešto skuplja rešenja za unapređenje energetske efikasnosti. Nabrojte nekoliko mera koje ne iziskuju izdvajanje velikih novčanih sredstava.

Stevica Deđanski: Troškovno-optimalna energetska sanacija postojećih zgrada, odnosno, definisanje paketa mera energetske efikasnosti, najbolje se određuje prema karakteristikama i uslovima za konkretnu zgradu, u zavisnosti od njenog stanja. Neretko su one mere, koje donose velike uštede kroz vreme, u samom startu velika investicija. Međutim, postoje i „niskobudžetne mere“ energetske efikasnosti kao što su zamena starih svetiljki sa užarenim vlaknom novim LED svetiljkama, postavljanje zaptivnih guma na spoljašnjoj stolariji, zatim ugradnja zastora na prozorima i balkonima koji se nalaze na južnoj i zapadnoj strani zgrade zbog prevelike osunčanosti u letnjim mesecima, investiranje u energetski efikasne kućne aparate, ugradnja termostatskih glava na radijatorima radi optimizacije toplote u prostorijama i slično.

Takođe, osim investicionih mera, smanjenje potrošnje energije je moguće primenom mera koje odnose na ponašanje potrošača, na primer: kontrola uključenosti aparata u domaćinstvu (ne uključivati u isto vreme, bojler, veš mašinu i rernu), kontrola računa za struju i grejanje, prelazak na plaćanje po potrošnji toplotne energije što je isplativo za izolovane objekte i tako dalje.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Ceo intervju možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST jun-avgust 2019.

Otvoren turističko-informativni centar u Kosjeriću

14.08.2019

Kosjeric_Stari_han — Foto: sr.wikipedia.org/Mazbln

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić otvorio je juče turističko-informativni centar u Kosjeriću, u kojem će posetioci moći da saznaju sve relevantne informacije o ovoj varoši.

Ljajić je izrazio uverenje da će ovaj centar, koji je nastao restauracijom i adaptacijom Starog hana, ubuduće biti mesto kulturno-turističkih dešavanja, koja će unaprediti turističku ponudu Kosjerića i Zapadne Srbije.

On je naveo da je u restauraciju Starog hana, prve zgrade u Kosjeriću, resorno ministarstvo uložilo 10 miliona dinara.

Srbija godinama unazad u ovoj oblasti beleži dvocifrene stope rasta, zahvaljujući vodećim turističkim destinacijama.

Taj rast podstiče se i razvojem onih destinacija koje imaju potencijale, objasnio je Ljajić.

Kosjerić je jedna od tih destinacija, u kojoj moramo ponuditi nove sadržaje, poput Vizitorskog centra, ali i objediniti i turizam i poljoprivredu, rekao je on i najavio izgradnju zelene pijace u Kosjeriću, na kojoj će se turistima prodavati organska hrana iz ovog kraja.

Prema njegovim rečima, šansa Kosjerića je i blizina Divčibara i Zlatibora i tu šansu ova opština, uz pomoć Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, mora iskoristiti.

Direktorka Turističke organizacije Kosjerić Snežana Joksimović istakla je da je adaptacija Starog hana u Vizitorski centar sa stalnom izložbom o istoriji tog mesta, deo prvog sistemskog programa zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa koji je značajan za kulturni identitet građana i u funkciji je održivog kulturnog turizma.

Han je 1854. godine podigao Antonije Radojević, potomak prvog doseljenika Antonija Kosijera.

Služio je za prihvatanje putnika i trgovaca na putu ka Dubrovniku, Bosni ili Beogradu.

Zgrada je danas pod zaštitom države.

Milisav Pajević

Uklanjanju se svi radioaktivni gromobrani u Novom Sadu

14.08.2019

Novi Sad bi u naredna tri meseca trebalo da ostane bez skoro svih radioaktivnih gromobrana, što je pet godina od kako je istekao rok za njihovu demontažu.

Za uklanjanje 24 takva gromobrana, građani će izdvojiti oko 13 miliona dinara, a posao je poveren grupi beogradskih ponuđača.

Radioaktivni gromobrani, koji bi trebalo da budu uklonjeni u narednih 90 dana, ne samo da su potencijalno štetni, već su i neefikasni, smatra profesor Katedre za nuklearnu fiziku, Ištvan Bikit.

On dodaje i to da kada su na objektu ili stubu i u onom položaju u kom su bili prilikom njihovog postavljanja, ne predstavljaju nikakvu opasnost po ljude.

„Gromobran je praktično bezopasan kada je u vertikalnom stanju ima neki olovni štit i praktično zrači u vis, međutim gromobran postaje opasan kad se sruši i kad se iskrivi i onda dođu ljudi koji ne znaju da je to radioaktivni materijal i onda se ozrače, ja nisam čuo da se to nekad desilo, ali ja sam za to kada je već zakonom zabranjeno i beskorisno da se sklone”, rekao je Ištvan Bikit, profesor sa PMF-a.

Nakon uklanjanja radioaktivni gromobrani, među kojima je i ovaj u Radničkoj 32 biće transportovani u skladište nuklearnih objekata srbije i biće zamenjeni novim, običnim gromobranima.

Posao demontaže i sladištenja, dodeljuje se firmama koje imaju licence za obavljanje tog posla, pa razloga za brigu nema, dodaju iz Nuklearnih objekata Srbije.

Izvor: RTV/Nada Zelić

Milisav Pajević

Preduzete sve mere za sprečavanje širenja afričke kuge svinja

14.08.2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je juče da su rezultati analiza referentne laboratorije iz Madrida potvrdili da se u Srbiji pojavila afrička kuga svinja u okolini Mladenovca, a nadležne službe su preduzele sve preventivne mere za sprečavanje širenja tog virusa.

Posle dve godine, koliko je Srbija uspešno odolevala snažnom udaru afričke kuge svinja u svetu i našem regionu, afrička kuga svinja je potvrđena na tri tačke u tri sela u okolini Mladenovca.

Juče je doneto rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca u poluprečniku od tri kilometra.

Virus afričke kuge svinja, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, napada isključivo svinje i divlje svinje i nema opasnosti za ljude koji mogu da konzumiraju svinjsko meso u registrovanim objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije.

Naučni institut za veterinarstvo iz Beograda utvrdio je žarište u selu Rabrovac, te su na osnovu toga pre 15 dana, kada se pojavila sumnja, preduzeti svi dalji koraci i preventivne mere kako ne bi došlo do širenja zaraze.

Obavljena je eutanazija svinja na mestima gde je potvrđeno prisustvo virusa, a država je nadoknadila štetu vlasnicima, što će činiti i dalje u slučaju eventualnog širenja zaraze.

Zabranjeno je držanje svinja na otvorenom kako ne bi došlo do prenošenja zaraze, a pripremljena su i jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, kao i obaveštenja na graničnim prelazima.

Pročitajte još:

Svaki slučaj ili sumnju na pojavu virusa afričke kuge svinja, treba prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

Mera zabrane uvoza svinjskog mesa iz Srbije je privremenog karaktera, a zemlje takvu odluku donose automatski kada postoji sumnja, ili kada je proglašeno zaraženo područje.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je juče potpisao naredbu o uvođenju principa regionalizacije u Srbiji, što znači da samo iz područja koje je zaraženo nema trgovine svinjama i svinjskim mesom, a sva ostala područja gde nema virusa su slobodna za trgovinu.

Nakon monitoringa, koji će trajati približno 40 dana, Srbija će moći nesmetano da izvozi na prostor Evropske unije i u druge države, a u skladu sa instrukcijama Svetske organizacije za zdravlje životinja, navodi se u saopštenju.

Milisav Pajević

Pedeset tona šećera za kikindske pčelare

13.08.2019

Iz Republičke direkcije za robne rezerve stigla je pomoć od više od 50 tona šećera za 35 kikindskih pčelara, koji su krajem maja pretrpeli ogroman gubitak, kada je, iz još neutvrđenih razloga, stradalo 1.668 pčelinjih društava.

Da bi se problem rešio, prvo treba otkriti njegov uzrok.

U slučaju pomora kikindskih pčelinjih društava, on još nije pronađen.

„Dobili smo analizu uzorkovanog bilja.

Sada nemamo nijedan zvaničan podatak o pomoru pčela, da li je analiza urađena, u kojoj fazi je i da li postoje neki podaci”, ističe Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinda,

Savez pčelarskih organizacija Srbije počeo je sa sprovođenjem preventivnih mera, kako do ovih nemilih događaja ne bi dolazilo.

To se, pre svega, odnosi na otvoreni dijalog i dogovor sa voćarima i ratarima.

Mart je i proglašen mesecom borbe protiv trovanja pčela, ali ove godine, barem u Kikindi, bezuspešno.

“O„no što je najvažnije u ovom konkretnom slučaju masovnog trovanja pčela u Kikindi, jeste da nadležne institucije pronađu uzrok i odgovorne za to i sankcionišu”, kaže Nenad Portić, iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Pčelari u Kikindi polako se oporavljaju od maja. Za sada je sanirano oko 40 odsto štete, najviše zahvaljujući pokrajini i republici, ali prevashodno solidarnosti kolega, koja ih još uvek drži u ovom poslu.

Izvor: RTV/Lidija Vučković

Milisav Pajević

Akcija Grada Beograda na suzbijanju divljih građevinskih deponija

13.08.2019

Direktor JKP „Gradska čistoća” Marko Popadić pozdravio je danas akciju Grada Beograda na suzbijanju divljih građevinskih deponija.

„U Beogradu ima više desetina divljih građevinskih deponija i to je, slobodno mogu da kažem, polumafijaški posao.

Dovoljno je da vidite snimke objavljene u medijima kako građevinska mafija juče evakuiše kamione i mehanizaciju sa divlje deponije na Čukarici pošto im je dojavljeno da stižu komunalna milicija i policija, pa da vam bude jasno o kakvoj je mafiji reč”, istakao je Popadić.

Direktor ovog gradskog preduzeća naglasio je da divlja deponija na Čukaričkoj padini nije jedina, već da ih ima još, i to usred Beograda.

„Recimo, ispod Pančevačkog mosta, pa na bivšoj deponiji u Batajnici, na jednoj privatnoj parceli na Bežaniji prema Surčinu. Zakon kaže da zemlja i sav građevinski otpad može i mora da se deponuje na zvaničnim deponijama, a u Beogradu je to deponija u Vinči.

Ova divlja deponija na Čukaričkoj padini napravljena je na trasi metroa, čime su oni koji su je napravili ugrozili ovaj projekat”, rekao je Popadić, koji se zapitao da li stvarno Beograd treba da bira između divljih deponija i metroa.

On je podsetio da su pre nekoliko dana na lokaciji prema Surčinu toliko nasipali parcelu da je nivo zemlje skoro došao na metar od žica dalekovoda, što je dovelo u životnu opasnost svakog ko bi tuda prošao. Svejedno je njima, kako je naveo, da li će neko da pogine, važno je da su oni zaradili divljim nasipanjem.

Popadić je istakao da će u ime JKP „Gradska čistoća” danas zvanično zatražiti da se Grad Beograd obrati Vladi Republike Srbije da izmenom podzakonskih akata uvede kao obavezni dokument bez koga ne sme da se izda upotrebna dozvola potvrdu o kretanju građevinskog otpada.

„To znači da će svaki investitor morati da dokaže da su sav građevinski otpad, kao i iskopana zemlja predati na zvaničnu deponiju u Vinči.

Bez te potvrde više nema izdavanja upotrebne dozvole, pa neka investitori vode računa o tome gde izvođači odvoze otpad. Vreme je da se uvede red u ovu oblast.

Da više ne može da se deponuje otpad gde kome padne na pamet jer se tako oduzimaju prihodi gradu i uništava naš grad”, rekao je Popadić.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Pošumljavanje Sahare – Veliki zeleni zid Afrike (VIDEO)

13.08.2019

annie-spratt-1YnBzhJISg4-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash/Annie Spratt

Foto-ilustracija: Unsplash/Finding Dan/ Dan Grinwis

Iako na pomen Sahare uglavnom pomislimo na pustinju, u budućnosti ta asocijacija možda ne bude opravdana.

Još 2007. godine Afrička unija pokrenula je projekat pošumljavanje regije Sahel, koja je proteže kroz 9 država južno od Sahare. Ova oblast je sedamdesetih godina bila znatno plodnija.

U početku je u projektu učestvovalo 11 afričkih zemalja, a zatim im se pridružilo još 9. Plan je da se pošumljavanjem stvori Veliki zeleni zid Afrike, koji će se prostirati kroz 11 zemalja. Biće 8.000 km dug i 15 km širok.

Prema nekim procenama, troškovi poduhvata iznosiće 8 milijardi dolara. Finansiranje pomažu Svetska banka, Afrička unija, botaničke bašte Ujedinjenog Kraljevstva i Ujedinjene nacije.

Za sada je zasađeno tek 15 odsto planirane površine, a prednjači Senegal sa čak 11 miliona stabala.

Ideja je bila rođena još 1954. godine kada je tokom ekspedicije u Sahari britanski biolog, botaničar i zaštitnik životne sredine Ričard Sent Barb Bejker predložio “Zeleni front”, koji bi sprečio proširenje pustinje. Tek početkom drugog milenijuma ova zamisao je ponovo uzeta u razmatranje, a 2007. godine je u potpunosti shvaćen njen pun kapacitet.

Pročitajte još:

Značaj pošumljavanja primarno je povezan sa zdravijom životnom sredinom, ali ima i socijalnu i ekonomsku dobrobit. Bagremova stabla korenjem zadržavaju vodu u tlu, te mnoge podzemne vode sada ponovo pružaju izvore čiste pijaće vode. Plemenita i ekološki izuzetno važna akcija pomaže i lokalnom stanovništvu, jer im pruža priliku za posao i zaradu, posledično usporavajući migracije stanovništva u potrazi za poslom. Takođe, sađenjem drveća i povrća, sami proizvodi su jeftiniji i dostupniji stanovništvu i predstavljaju uspešan vid borbe protiv gladi.

Pozitivni učinak inicijative još nije moguće proračunati potpuno. Lokalno stanovništvo već oseća koristi, a sagledavanje završetka projekta pruža nadu i podsticaj za mnoge zemlje koje se takođe bore sa negativnim posledicama klimatskih promena.

Počeli radovi na izgradnji arheološkog parka kod Užica

13.08.2019

Neolife-3D-6-1280x772-768x463 — Foto: Grad Užice

Na lokalitetu donje Staparske banje prošlog petka je obeležen početak radova na izgradnji replike neolitskog naselja.

Replika naselja, čiji su ostaci otkriveni na lokalitetima Male i Velike Gradine u Staparima, imaće po rečima gradonačelnika Užica Tihomira Petkovića pet objekata urađenih po ugledu na one koji su na pomenutim lokalitetima u neolitskom periodu postojali, kao i jedan savremen objekat u kome će biti suvenirnica i prostor namenjen za održavanje radionica za decu.

Osim toga, u naselju će biti postavljena i mini arheološka sonda za decu, streličarski poligon, kao i niz drugih sadržaja animacije za posetioce.

Ukupna vrednost projekta je 600.000 evra, gde oko 450.000 finansira Evropska unija dok partneri na projektu učestvuju sa oko 150.000 evra.

Učešće Grada Užica u ovom projektu je oko 80.000 evra, od kojih 2,5 miliona dinara finansiraju Razvojna agencija Srbije i Ministarstvo kulture, jer su prepoznali značaj ovog projekta za valorizaciju kulturnog nasleđa i lokalno ekonomski razvoj, a ostatak sredstava je obezbeđen u gradskom budžetu.

Gradonačelnik Petković je naglasio da će arheološki park, zajedno sa Starim gradom predstavljati obogaćenu turističku ponudu koja će obezbediti da znatno više turista poseti Užice.

„Grad Užice će pored sredstava planiranih projektom uložiti i šest miliona dinara u infrastrukturne radove na izgradnji vodovoda i kanalizacije na ovoj lokaciji, koji će omogućiti izgradnju i dodatnih ugostiteljskih sadržaja u Staparskoj banji“, rekao je Petković.

Park će biti konstruisan po uzoru na savremene arheološke parkove u svetu koji su nezaobilazne turističke atrakcije, moderni centri za animaciju posetilaca i obrazovanje građana.

„Gradiće se od materijala koji su se koristili u to vreme i zanatskom gradnjom za koju smo angažovali sve koji poseduju te stare veštine gradnje” , istakla je menadžerka projekta Snežana Milisavljević iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor.

Projekat „Novi život neolitskog nasleđa u prepoznatim prirodnim područjima od velikog značaja – NeoLIFE“ zajedno realizuju Grad Užice, Grad Tuzla, Srednja umetnička škola Užice i Opština Milići.

Projekat kofinansira Evropska unija kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014 – 2020, u okviru finansijskog Instrumenta pretpristupne pomoći (IPAII).

Telo za ugovaranje ovog projekta je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU).

Milisav Pajević

Sedam sova vraćeno u prirodu

13.08.2019

Kukumavka-Athene-noctua — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine je u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Zoološkim vrtom grada Beograda i Prirodnjačkim muzejem u Beogradu, učestvovalo u vraćanju sedam sova u prirodu, odnosno pet ćukova (Otus scops) i dve kukumavke (Athene noctua).

Predmetni primerci noćnih ptica grabljivica potiču iz divljine, ali su privremeno boravile u Zoološkom vrtu grada Beograda radi oporavka i rehabilitacije.

Na osnovu procene ornitologa Zavoda za zaštitu prirode Srbije i veterinara Zoološkog vrta grada Beograda, sove su puštene u šumi na teritoriji grada Beograda (odakle i potiču), na lokaciji za koju je ornitolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije procenio da ispunjava osnovne uslove za njihovo dalje prilagođavanje i opstanak u prirodi.

Sve sove su pre puštanja obeležene metalnim nožnim prstenovima Centra za markiranježivotinja – Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

U Republici Srbiji prirodno je rasprostranjeno deset vrsta sova i sve su strogo zaštićene nacionalnim propisima poput Zakona o zaštiti prirode i Pravilnika o proglašavanju strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.

Sve vrste sova se takođe nalaze na zaštiti Konvencije o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES).

Ministarstvo zaštite životne sredine apeluje na građane da ukoliko primete ili pronađu divlje životinje koje su povređene ili nisu u mogućnosti da samostalno opstanu u prirodi, bez odlaganja kontaktiraju sledeće službe/institucije: Sektor za zaštitu prirode i klimatske promene ili Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

Milisav Pajević

Deo karte za vožnju Rimom platite plastičnim flašama!

13.08.2019

mauricio-artieda-xhRMcWhH4d0-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Mauricio Artieda)

Kako vam se čini pomisao na to da vam reciklaža jedne plastične flaše umanji cenu karte za vožnju metroom kroz jednu od najstarijih prestonica u Evropi za 0,05 evra?

Rimljani naigled žive dolce vita (sladak život). Uživanje u sladoledu, pici i pastama retko se odražava na njihovim telima, okružuje ih arhitektura od koje zastaje dah, uvek su besprekorno obučeni. Ipak, stanovnici glavnog grada Italije su se ovog leta našli u opasnosti od otpada što je narušilo kvalitet njihovog života.

Pacovi koji prebiraju smeće raštrkano po gradskim ulicama u potrazi za ostacima nečijeg ručka i oštar neprijatan miris u doba žestokih vrućina postali su uobičajene pojave, te se zdravstvena pretnja nadvila nad večnim gradom. Situacija je potekla iz nedostatka infrastrukture – jedna od tri ključne rimske deponije je zatvorena, a druge dve opustošene su požarima. Povrh toga, usled rada na održavanju, i dva postrojenja za preradu biološkog otpada su radila smanjenim intenzitetom.

Pročitajte još:

Deo đubreta koje preliva iz kanti su i plastične flaše. Italijani su, prema proračunima iz 2017. godine, evropski narod koji konzumira najviše flaširane vode na godišnjem nivou – čak 188 litara.

Glavni upravljač otpadom u Rimu je saopštio da polovinu prestoničkog otpada nema gde da odloži.

Imajući ove podatke na umu, mogli bismo tvrditi da je inicijativa Recikliraj i putuj (Recicli + Viaggi) pokrenuta u pravom trenutku. Trenutno je u fazi testiranja.

Posebne mašine, postavljene na tri stanice, korisnicima koji prilože plastične flaše za reciklažu dodaju kredit na njihovu aplikaciju za metro.

Slični projekti već se sprovode u Indoneziji, Kini i Turskoj.

Jelena Kozbašić

Srbija na spisku država za koje se sumnja da imaju afričku kugu svinja

13.08.2019

prase, prasići — Foto: Suzanne Tucker/Unsplash

Svetska organizacija za zdravlje životinja juče je i zvanično stavila Srbiju na spisak država za koje se sumnja da imaju svinje obolele od afričke kuge svinja.

Sumnjivi slučajevi prijavljeni su u mestu Rabrovac kraj Mladenovca, u Velikoj Krsni i Kusadaku kod Smederevske Palanke.

Sve bolesne svinje otkrivene su u dvorištima, a do sada je neškodljivo uklonjeno 114 životinja.

Podsetimo, radi se o bolesti od koje uginu sve zaražene životinje i protiv koje, za razliku od klasične kuge svinja, ne postoji vakcina.

Bolest nije zoonoza i ne prenosi se na ljude.

Milisav Pajević

Apel za racionalnu i namensku potrošnju vode

13.08.2019

Tokom izuzetno visokih dnevnih temperatura vazduha u prethodnih nekoliko dana, JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” je na distributivnom sistemu evidentiralo uvećanu potrošnju vode, saopštavaju iz ovog gradskog preduzeća.

S obzirom na to da nas i u narednom periodu očekuju tropski dani, apeluje se na sve sugrađane da racionalno i namenski koriste vodu iz gradskog vodovoda za piće, pripremanje hrane, kao i održavanje lične i higijene domaćinstva.

Iz ovog gradskog preduzeća podsećaju da aktivnosti kao što su navodnjavanje i zalivanje poljoprivrednih i zelenih površina, punjenje individualnih rezervoara, bunara i bazena, polivanje i hlađenje pločnika, terasa i dvorišta, pranje vozila, kao i zloupotreba hidranata predstavljaju nenamensku i neracionalnu potrošnju vode za piće.

Beograđani se pozivaju da racionalno koriste vodu za piće kako bi se na taj način obezbedilo uredno vodosnabdevanje svih potrošača.

Iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” uveravaju da je ovo gradsko preduzeća blagovremeno obavilo sve neophodne pripremne radove kako bi spremno dočekalo letnji period i nastoji da maksimalnim angažovanjem svih svojih izvorišnih, proizvodnih i distributivnih kapaciteta obezbedi dovoljno vode za sve potrošače u Beogradu.

Milisav Pajević

Intenzivna kontrola klima uređaja u autobusima javnog prevoza Beograda

13.08.2019

Sekretarijat za javni prevoz nastaviće da kontroliše primenu ugovornih odredbi koje se odnose na funkcionalnost klima-uređaja, posedovanje displej-table u vozilu sa brojem i nazivom linije, kao i na higijenu vozila kojim se obavlja prevoz putnika na teritoriji grada Beograda, u skladu sa ugovorima zaključenim sa prevoznicima u vršenju javnog prevoza putnika.

„Očekujemo i tražimo od prevoznika da preuzmu svoj deo odgovornosti prema bezbednosti i zdravlju građana Beograda, kao i da ovih dana ispune najosnovnije obaveze iz ugovora koji imaju sa Gradom Beogradom.

Obaveze su sledeće: da su im vozila kojim prevoze putnike tehnički ispravna, da su rashlađena i čista.

Podrazumeva se da vozila treba da stižu po redu vožnje, kako putnici ne bi bili dodatno izloženi suncu, posebno ako znamo da nemaju sva stajališta nadstrešnice i da ne postoji svugde prirodni hlad gde bi građani mogli da se sklone dok čekaju svoj prevoz.

Kontrole autobusa će trajati do kraja avgusta, a po potrebi će se nastaviti i u septembru ako to budu zahtevali nepovoljni vremenski uslovi”, izjavio je gradski sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević.

Prema njegovim rečima, tokom današnjeg dana u kontrolu rada klima-uređaja u autobusima biće uključeno i pet patrola Komunalne milicije.

On je dodao da, u slučaju nepoštovanja ugovornih odredbi, Sekretarijat za javni prevoz sprovodi postupak naplate ugovornih kazni i o tome obaveštava prevoznika.

„Posebno obaveštavamo sve prevoznike da će se tokom narednih dana redovno vršiti kontrola ispravnosti i funkcionalnosti rashladnih uređaja u vozilima kako bi putnicima bio omogućen što kvalitetniji prevoz.

Ukoliko dođe do nepoštovanja obaveza, preduzimaće se kaznene mere u skladu sa ugovornim obavezama”, istakao je Vasiljević.

Tokom jula kontrolisano je 712 vozila, utvrđeno 210 nepravilnosti, a ugovorna kazna bila je u ukupnom iznosu od 4.200.000 dinara.

Od 1. do 11. avgusta kontrolisana su 242 vozila, utvrđeno je 60 nepravilnosti, a kazna je 1.200.000 dinara.

Samo tokom proteklog vikenda kontrolisano je 71 vozilo i naplaćena ugovorna kazna od 500.000 dinara.

Milisav Pajević

Počela izgradnja elektroenergetske infrastrukture za ski komplekse Cmiljača i Žarski

12.08.2019

Skijališta — Foto: Uprava javnih radova Crne Gore

Izgradnja elektroenergetske infrastrukture za potrebe napajanja budućih žičara u okviru ski kompleksa Cmiljača i Žarski počela je pripremom za postavljanje trafostanice 35/10 na lokaciji Majstorovina u Bijelom Polju.

Pripremni radovi obuhvataju građevinske i zanatske poslove, u cilju izgradnje konstrukcije za buduću elektroenergetsku opremu.

Vrednost ove investicije, koju će Vlada Crne Gore finansirati kroz kapitalni budžet, iznosi više od 1,18 miliona evra, a izvođač se ugovorom obavezao da radove završi u roku od šest meseci od uvođenja u posao, odnosno početkom naredne godine.

Projekat predstavlja deo aktivnosti koje Vlada Crne Gore u kontinuitetu realizuje u cilju valorizacije turističkih potencijala severa države.

Za skijališta Cmiljača i Žarski je već ranije ugovorena montaža žičara, a procenjena vrednost kompletnih investicija na ova dva lokaliteta je više od 52 miliona evra.

Milisav Pajević

Dodatni milion dinara za tretman pasa lutalica u Paraćinu

12.08.2019

Opštinsko veće Opštine Paraćin je na poslednjoj sednici donelo dva rešenja koja se odnose na tekuću budžetsku rezervu.

Prvo je rešenje o prenosu sredstava budžeta koje nije moguće iskoristiti u tekuću budžetsku rezervu i rasporedu istih kod Uprave za investicije, u iznosu od dva miliona dinara.

Ta sredstva, opredeljena za izradu tehničke dokumentacije za transfer stanicu za komunalni otpad, neće biti utrošena u ovoj budžetskoj godini, pa se vraćaju u tekuću budžetsku rezervu.

Sa druge strane, postoji potreba za sufinansiranjem projekta „Razvoj GIS-a u opštini Paraćin”, po ugovoru o donaciji, za šta sredstva nisu opredeljena budžetom za ovu godinu, pa će ta dva miliona biti opredeljena za tu namenu.

I drugo rešenje se odnosi na prenos sredstava u tekuću budžetsku rezervu.

Na osnovu sagledavanja realizacije rashoda na pozicijama unutar finansijskih planova direktnih budžetskih korisnika, procenjeno je da do kraja budžetske godine neki neće u potpunosti biti realizovani, konkretno sredstva namenjena javnoj higijeni.

Кako su sa druge strane predviđena nedovoljna sredstva za zbrinjavanje i neophodan tretman pasa lutalica, ta sredstva se nadomešćuju prenosom milion dinara iz tekuće budžetske rezerve.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

U Novom Sadu pojačana kontrola nepropisnog odlaganja komunalnog otpada

12.08.2019

deponija-divlja — Foto-ilustracija: Pixabay

Od stupanja na snagu izmena i dopuna Odluke o održavanju čistoće, vezanih za povećanje novčanih kazni, Gradska uprava za inspekcijske poslove Novog Sada preduzela je pojačane mere i aktivnosti u vezi sa kontrolom nepropisnog odlaganja komunalnog otpada na površinama javne namene.

U okviru navedenih aktivnosti, a na osnovu donetog Operativnog plana, postupajući komunalni inspektori i komunalna policija izdali su na licu mesta, počiniocima prekršaja osam prekršajnih naloga sa izrečenom novčanom kaznom od 25.000,00 dinara, a takođe je izrečen i veliki broj upozorenja.

Takođe, u navedenom periodu, pokrenuto je ukupno 197 upravnih postupaka gde su dati nalozi JKP „Čistoća“ da se ukloni otpad, koji je nepropisno odložen od strane počinilaca koji nisu zatečeni na licu mesta.

Prilikom preduzimanja mera i aktivnosti za kontrolu odlaganja otpada, komunalni inspektori i komunalna policija su preduzimali i preventivne mere koje su se odnosile na obaveštavanje i edukaciju građana, da ne vrše odlaganje otpada suprotno odredbama Odluke o održavanju čistoće, te su se na taj način, u velikoj meri, sprečili prekršaji i štetne posledice.

Odlukom o održavanju čistoće Grada Novog Sada predviđene novčane kazne: za pravno lice 150.000, 00 dinara, odgovorno lice u pravnom licu 25,000,00 dinara, za preduzetnike 75.000,00 dinara i za fizičko lice 25.000,00 dinara.

Gradska uprava za inspekcijske poslove će i u narednom periodu nastaviti pojačanu kontrolu i nadzor odlaganja komunalnog i drugog otpada, shodno Odluci o održavanju čistoće na području teritorije Grada Novog Sada.

Apeluje se na građane da ne odlažu komunalni i drugi otpad suprotno Odluci o održavanju čistoće, jer će u suprotnom, biti sankcionisani od strane postupajućih komunalnih inspektora i komunalnih policajaca.

Milisav Pajević

1...862863864...1,673 Page 863 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM