Obavljene redovne mere nege na stablima u Čuburskom parku

16.08.2019

U skladu sa redovnim programom održavanja javnih zelenih površina, JKP „Zelenilo – Beograd” izvršilo je juče redovne mere nege na stablima u Čuburskom parku, saopšteno je iz ovog javnog komunalnog preduzeća.

Naime, radnici ovog preduzeća vršili su izdizanje krošnji i seču suvih grana na četiri stabla (šljiva, javor, breza i kedar), zatim su na jednom stablu lipe oblikovali krune stabla, dok su četiri suva stabla (bor, smrča, kesten i lipa) posečena, jer su bila rizična za posetioce parka.

Uklanjanje stabala vrši se kao krajnja mera u slučajevima kada su stabla suva, obolela, nebezbedna i kada postoji opsanost da pričine fizičku ili materijalnu štetu.

Svake godine se na javnim zelenim površinama novim sadnicama nadoknađuje broj stabala koja su morala biti uklonjena, pa će i u Čuburskom parku na jesen biti zasađena nova stabla.

Milisav Pajević

Zbog skoka američkih zaliha pala cena nafte

16.08.2019

Cene nafte pale su juče za 3,0 odsto ispod 58 dolara po barelu, pod pritiskom zabrinutosti zbog moguće recesije i iznenađujućeg skoka američkih zaliha.

Severnomorska nafta „brent” pojeftinila je za 1,81 dolar ili 3,0 odsto na 57,67 dolara za barel, dok je cena američke “lake” nafte (WTI) pala za 77 centi na 54,46 dolara, prenosi agencija Rojters.

Cena „brenta” je i dalje u dobitku od 10 odsto u ovoj godini zahvaljujući rezovima u proizvodnji koje je sprovela Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici, poput Rusije.

Međutim, druga uzastopna nedelja neočekivanog skoka zaliha nafte u SAD izvršila je pritisak na cene „crnog zlata”.

Naime, američke zalihe sirove nafte porasle su za 1,6 miliona barela prošle nedelje, u odnosu na očekivani pad od 2,8 miliona barela, saopštila je američka Uprava za energetske informacije.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Traži se srpski Dejvid Atenboro

15.08.2019

U Beogradu postoji veliki broj oslikanih fasada. Ukoliko se udubite u razgledanje grada i potrudite se da, pored arhitekture, upijete i njegove boje, shvatićete da prestonica Srbije zapravo i nije tako bela, već slično kao i život u Bajaginoj pesmi – nekad siva, nekad žuta.

Pogledi znatiželjnih šetača se na adresi Pop Lukina 6 neizostavno zaustave na bočnoj fasadi zgrade – prikaz čudovišta sa zubima u obliku zgrada kako se hrani stablom drveta čak i najravnodušnije ljude natera da se zamisle nad našim neodgovornim odnosom prema životnoj sredini. U Rajićevoj ulici još od 1984. godine čovek u teksas jakni sa platnom ispod miške “čeka” da se na njega sliju slapovi boja – da li će ikada dočekati?

Zidno slikarstvo predstavlja svojevrstan način da se oda pošta nekoj ideji ili ličnosti. Britanci su stoga u maju odlučili da zid jedne prodavnice tropskih riba, smeštene u istočnom Londonu, osveže likom sera Dejvida Atenboroa, proslavljajući tako njegov rođendan i ljubav prema prirodi dugu 93 godine.

Dejvid Atenboro je britanski voditelj i prirodnjak. Njegovo najčuvenije delo jeste serijal dokumentarnih emisija objedinjenih pod naslovom “Život”.

Zbog svog dugogodišnjeg rada na polju obrazovanja i podizanja svesti o značaju naše planete, Atenborou su uručene brojne nagrade i odlikovanja, među kojima su i počasni doktorati prestižnih univerziteta Kembridž i Oksford.

Nesvakidašnji omaž njegovom radu predstavlja i to što je barem 20 biljnih i životinjskih vrsta dobilo ime po njemu – od cveća i mesožderki preko leptira i pauka do guštera i žaba.

Atenborou je zbog svog romantičarskog ilustrovanja prirode kroz dokumentarce bio na meti aktivista za zaštitu životne sredine koji su smatrali da retko govori o opasnostima. Uprkos tome što je isticao lepšu stranu živog sveta, on nije ostao nem na klimatske promene, uništavanje staništa i problem prenaseljenih područja.

Koja osoba sa naših prostora zaslužuje sličan mural zbog svog doprinosa za očuvanje prirodnog okruženja?

Jelena Kozbašić

Opština Paraćin završila radove na poljskim putevima u 19 mesnih zajednica

15.08.2019

poljski putevi — Foto: Uprava za investicije i upravljanje imovinom opštine Paraćin

Nasipanjem jednog od poljskih puteva u ataru Donje Mutnice, prekjuče su završeni radovi na poljskim putevima iz prve grupe, od 19 gradskih i seoskih mesnih zajednica ne teritoriji opštine Paraćin.

Mašinsko čišćenje poljskih puteva na teritoriji paraćinske opštine, u ostalim mesnim zajednicama koje su preko Uprave za poljoprivredu aplicirale za te poslove, biće nastavljeno pošto se okonča procedura izbora izvođača radova.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Zbog otvaranja divljih deponija Beograd gubi nekoliko miliona evra

15.08.2019

deponija, kamion, odlagalište — Foto: pixabay

Direktor JKP „Gradska čistoća” Marko Popadić izjavio je da je poslednja dva dana broj kamiona koji odvoze zemlju i građevinski otpad na zvaničnu gradsku deponiju u Vinči povećan za 74 odsto i da je prihod grada ostvaren na deponiji samo po ovom osnovu uvećan za više od milion dinara.

On je dodao da godišnja šteta koja je naneta Gradu Beogradu zbog otvaranja divljih deponija iznosi nekoliko miliona evra.

„Ti milioni evra koje grad nije dobijao u svoj budžet završavali su u privatnim džepovima građevinske mafije. To je nedopustivo.

Zato smo zahvalni Gradu Beogradu koji je poslednjih dana zatvorio nekoliko divljih deponija, među kojima je najveća na Čukaričkoj padini, nakon čega se odmah videlo da je povećan broj kamiona koji je počeo da dolazi na deponiju u Vinči”, rekao je Popadić.

On je naglasio da će JKP „Gradska čistoća” dobiti od grada na korišćenje nekoliko lokacija u drugim delovima grada za deponovanje zemlje.

„Tako ćemo omogućiti da investitori ne moraju da dovoze zemlju samo na deponiju u Vinči, a da postupaju po zakonu.

U međuvremenu smo dostavili Sekretarijatu za urbanizam podatke o kompanijama koje deponuju iskopanu zemlju i građevinski otpad, kako bi onima koji to ne rade bila uskraćena upotrebna dozvola.

Predložićemo izmenu propisa kako bi uslov za izdavanje upotrebne dozvole bio dokaz o kretanju građevinskog otpada.

Da građanima bude jasnije, investitor koji ne bude imao dokaz da su zemlja i građevinski otpad deponovani na zvaničnim deponijama neće moći da dobije upotrebnu dozvolu”, poručio je Marko Popadić.

On je rekao da će Grad Beograd danas podneti Drugom osnovnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv NN lica koja su organizovala nelegalne deponije u Beogradu.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Briga za rast populacije zlatovrane na Ulcinjskoj solani

15.08.2019

Ulcinjska solanaa — Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma

JP Nacionalni parkovi Crne Gore su u prilici da već drugu godinu zaredom informišu o uspehu gnežđenja i rastu populacije zlatovrane na Ulcinjskoj solani.

U sezoni gnežđenja 2019. godine, zlatovrana je sa 16 parova dostigla najveću poznatu populaciju na Solani, zahvaljujući saradnji i podršci lokalnih organizacija (Udruženje Pelikan) i međunarodnih ornitologa, te posmatrača ptica iz Slovenije, Nemačke (Reisen in die Natur), Austrije i Švajcarske (Orpheus).

Šta više, još se i četiri do pet parova ovih harizmatičnih ptica gnezdilo u poplavnim šumama Bojane oko Solane.

I uspeh gnežđenja od oko pet mladunaca/par je bio u Solani vrlo dobar, uprkos što je period od kraja aprila do početka juna bio jako kišovit i promenljiv.

Podsetimo, populacija zlatovrane u Ulcinjskoj solani i time, i u čitavoj Crnoj Gori, bila je pre tri godine na pragu nestajanja. U delti Bojane živi apsolutna većina zlatorana u Crnoj Gori.

Uspeh je postignut zahvaljujući redovnoj kontroli i upravljanju kućicama za zlatovrane.

„Briga o njima neće izostati ni u idućoj godini,‟ poručili su iz Nacionalnih parkova Crne Gore zajedno sa Borutom Štumbergerom, jednim od međunarodnih ornitologa koji učestvuje u aktivnostima zaštite ove ptičje vrste na Solani.

Nacionalni parkovi Crne Gore su početkom 2018. godine u saradnji sa međunarodnim ornitolozima i zahvaljujući donaciji, postavili 16 kućica za zlatovranu (lat. Coracias garrulus), globalno ugroženu ptičju vrstu, koja gnezdi na Solani.

Kućice su izrađene od šperploča od ariša sa sistemom za ventilaciju po modelu Bernda Wiesera (Austrija) i njegovog tima.

Ulcinjsku solanu karakteriše veliki biodiverzitet faune, naročito ornitofaune, sa oko 250 registrovanih vrsta ptica. Solana predstavlja najznačajnije zimovalište, odmaralište pri seobi i gnezdilište ptica na Istočnoj obali Jadrana i ključno stanište na Jadranskom migratornom koridoru.

Milisav Pajević

Otvoren javni uvid u Plan prečišćavanja otpadnih voda u slivu Save u Sremu

15.08.2019

ILUSTRACIJA-JAVNI-UVID-SLIV-SAVE-2-752x440 — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Javni uvid u Nacrt prostornog plana i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja održaće se, u trajanju od 30 dana, od 15. avgusta do 14. septembra ove godine.

Javna prezentacija Nacrta prostornog plana područja posebne namene za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda u slivu reke Save u regionu Srema i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja prostornog plana područja posebne namene za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda u slivu reke Save u regionu Srema na životnu sredinu biće održana 29. avgusta u 11 časova u Gradu Sremska Mitrovica, u zgradi Skupštine Grada Sremska Mitrovica, sala 2, adresa Svetog Dimitrija 13, Sremska Mitrovica.

Milisav Pajević

Uskoro uvođenje elektronskih građevinskih dozvola u Srbiji

15.08.2019

Gradilište — Foto - ilustracija: Unsplash (Josue Isai Ramos Figueroa)

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je juče sa izvršnom direktorkom Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Violetom Jovanović o nastavku sprovođenja reformi u građevinskom sektoru, ali i o saradnji na projektu ekonomskog osnaživanja žena na selu.

Na sastanku je bilo reči o reformi prostornog i urbanističkog plana, unapređenju sistema za konverziju zemljišta i o uvođenju sistema e-uprave.

Mihajlović je navela da su sve reforme, koje su do sada zajednički realizovane, prepoznate u sveukupnom unapređenju poslovnog okruženja, posebno kada je reč o uvođenju elektronskih građevinskih dozvola i reformi katastra.

Daljom reformom planskih akata i uvođenjem sistema e-uprave doprinećemo još bržem izdavanju građevinskih dozvola, ali i većoj efikasnosti, sigurnosti i transparentnosti, istakla je potpredsednica Vlade.

građevina, izgradnja, zgrada, građevina — Foto: Andrew Leu/Unsplash

Violeta Jovanović, koja predsedava Upravnom odboru Etno-mreže, upoznala je Mihajlović sa daljim planovima na realizaciji inicijative „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“, čiji cilj je ekonomsko osnaživanje žena na selu i očuvanje srpskog kulturnog nasleđa.

Ona je ukazala na to da se Etno-mreža zalaže za otvaranje gradske etno-galerije, jedinstvenog prostora u kojem će žene sa sela moći da predstave i plasiraju svoje rukotvorine, što bi trebalo da doprinese unapređenju ekonomskog aspekta i promociji naše zemlje.

Sagovornice su zaključile da bi bilo izuzetno značajno uvesti institut čuvara tradicije, po ugledu na druge evropske zemlje, imajući u vidu ogromno kulturno nasleđe koje Srbija poseduje i koje bi trebalo prikazati svetu.

Milisav Pajević

Izuzetno interesovanje za prirodu Srbije na festivalu Nišvil

15.08.2019

zelena zona — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Posetioci Nišvil festivala pokazali su izuzetno interesovanje za akcije Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koje su organizovane u okviru festivalske GREEN zone u niškoj tvrđavi u periodu od 8. do 11. avgusta.

U okviru Zelene zone festivala deca su prolazila stazu znanja „Svet divljine“ sa stručnim saradnicima Zavoda, na kojoj su bili izloženi eksponati retkih vrsta kao što su medved, vilin konjic, moruna, divlja orhideja, barska kalužđarka, planinski tetreb, sova ušara, Pančićev skakavac, i učila o značaju njihove zaštite i očuvanja sveta prirode.

Nakon prolaska staze najmlađi posetioci Nišvila, koji su mogli da nabroje bar tri vrste koje su prepoznali na stazi, dobijali su prigodne poklone: olovke – „Zasadi pa se iznenadi“, koje na vrhu imaju semena biljaka, koja, ukoliko se zasade, mogu da izrastu u određeno bilje, a dobijali su i slagalice sa motivima retkih vrsta, mini ključeve za prepoznavanje vrsta u prirodi, eko bukvar i postere Zavoda na kojima su prikazane drvenaste vrste, kornjače i gušteri, ribe, vilin konjic i pravokrilci koji se mogu naći u Srbiji.

Posetioci zainteresovani da više upoznaju prirodu Srbije mogli su osvojiti jedno od vrednih izdanja Zavoda, i to, učešćem u nagradnoj igri „Točak sreće: koliko znam o prirodi Srbije“.

Pored sreće, učesnici su morali pokazati i znanje o prirodnoj baštini Srbije, budući da u zavisnosti na koje polje točak sreće stane, učesnici su dobijali pitanje, i ukoliko bi tačno odgovorili, dobili bi i nagradu predviđenu za to polje.

Izdanja koja su ovom prilikom mogli osvojiti su monografije: Zaštićena područja Srbije, jednu od šest objavljenih crvenih knjiga, Zaštićeni hrastovi Srbije, Park prirode „Šargan-Mokra Gora“, Beloglavi sup, Biodiverzitet Srbije i priručnike Ptice Pirota, Strižubube Srbije, Vodič kroz floru Stare planine, Leptiri Vlasine i brošure Nacionalni parkovi Srbije i Rezervat biosfere „Golija-Studenica“.

Tokom festivala izvučena je i glavna nagrada – pet dana u Nacionalnom parku Tara, u obrzovno-istraživačkom punktu Zavoda za zaštitu prirode Srbije „Tara centar“ na Kaluđerskim barama.

Dobitnici boravka u Nacionalnom parku Tara nagradu je uručio direktor Zavoda, mr Aleksandar Dragišić.

Kako bi dočarali predele Srbije, ovom prilikom na zelenoj zoni, Zavod je organizovao i Zeleni bioskop, i prikazao spotove i kratke filmove sa prizorima iz naših najlepših zaštićenih područja, od kojih su samo neka: Uvac, Peštersko polje, Jadovnik, Klisura reke Mileševke, slapovi Sopotnice, Rtanj, Vinatovača, Stara planina, Đerdap, Tara, Jerma, Sićevačka i Jelašnička klisura, Resavska i pećina Risovača.

Za sve zainteresovane da više saznaju o akcijama zaštite prirode, na „Info pultu za prirodu“ dežurali su predstavnici Zavoda, i kao upravljači zaštićenih područja: JP „Srbijašume“ – ŠG Niš i ŠG Pirot, Direkcija za izgradnju grada Niša, Turistička organizacija Surdulice, JP „Resavska pećina“, Narodni muzej u Aranđelovcu i „Rezervat Uvac“, koji su kroz razgovor sa posetiocima ukazivali na mogućnosti posete određenih podruja i podrške zaštiti prirode.

Milisav Pajević

Obrenovčani dobili dve nove biciklističke staze u Zabranu

15.08.2019

biciklističke staze, Obrenovac — Foto: Gradska opština Obrenovac

Pešacima i biciklistima u Obrenovcu je obezbeđen prostor jer su svi građevniski radovi kompletno završeni, a urađena je i adekvatna saobraćajna signalizacija.

Miloš Stanković, član Veća Gradske opštine Obrenovac, kaže da je sada upotpunjena ambijentalna celina u omiljenoj izletničkoj šumi i da se radi o velikom benefitu za Obrenovčane, kako za one koji se bave sportom, tako i za one koji slobodno vreme provode u šetnji ili vožnji biciklom.

Novim biciklističkim stazama prošetao je i predsednik Gradske opštine Obrenovac Miroslav Čučković.

On je tom prilikom uputio apel građanima da na ovom prostoru posebno vode računa jedni o drugima, kao i o izletištu koje je nazvao jednim od najlepših u Beogradu.

„Jedina stvar zbog koje bih apelova na sve naše sugrađane jeste ta da je zaštićeno prirodno dobro Zabran naše najveće blago. Ono ima 41 hektar i siguran sam da postoji mesto za svakoga.

Moramo pokazati solidarnost, kao uvek što smo pokazivali do sada i da brinemo jedni o drugima na ovom prostoru.

Ukoliko smo došli da napravimo svoju privatnu zabavu, roštilj, ukoliko smo gosti nekog restorana, nemojmo da stanemo na stazu. Ima mesta gde se može parkirati automobil i napraviti ugođaj za ono zbog čega smo došli”, rekao je Čučković.

On dodaje i to da nikome nisu potrebne kazne, intervencije komunalne milicije, niti bilo šta slično, ukoliko se kao zajednica potrudimo da očuvamo sadašnji izgled Zabrana.

„Ljudi koji koriste ovaj prostor će sigurno brinuti o njemu, da ne ugrožavaju druge učesnike u saobraćaju, posebno da se ne mešaju pešaci i biciklisti i to je veoma važno na ovom segmentu našeg gradilišta. Apelovao bih i na rekreativce, kada koriste sprave, a doći će i kišni, jesenji dani, ukoliko ih izblatnjave, neka ih očiste za drugog koji dolazi.

Ne trebaju nama kazne, niti nam treba komunalna milicija, niti nam treba bilo ko, ukoliko na taj način budemo o ovom prostoru brinuli, a mislim da smo ga napravili kao jednog od najlepših u Beogradu”, istakao je Čučković.

Milisav Pajević

Crna Gora počela primenu Zakona o ograničavanju upotrebe duvanskih proizvoda

14.08.2019

U Crnoj Gori je počela primena Zakona o ograničavanju upotrebe duvanskih proizvoda kojim je beskompromisno zabranjeno konzumiranje duvanskih proizvoda u zatvorenom javnom i radnom prostoru.

Ministarstvu zdravlja Crne Gore, kako su saopštili, nije cilj kažnjavanje i prikupljanje prihoda po osnovu kazni, već zdravlje svakog pojedinca.

„Cilj ovog zakonskog rešenja, koji je dobio nedvosmislenu podršku i Vlade Crne Gore i Parlamenta je očuvanje i zaštita zdravlja svih građana, kako onih koji konzumiraju, tako i onih koji ne konzumiraju duvanske proizvode, saopšteno je iz Ministarstva zdravlja.

Iz tog Vladinog resora saopšteno je da je beskompromisno zabranjeno pušenje u objektima ili delovima ugostiteljskih objekata, kafića, restorana, gde se služi hrana i piće, jer je to pitanje koje je pokrenulo naveće interesovanje građana.

„Postoji mogućnost određivanja posebnog dela prostora koji vlasnik, odnosno korisnik odredi isključivo za tu namenu. U tom smislu ovim Zakonom su jasno propisani uslovi izolacije, površine, pozicije i opreme tog dela prostora”, objašnjavaju iz Ministarstva.

Dakle, ukoliko vlasnik objekta želi da opredeli deo unutrašnjosti prostora, gde će klijent moći samo da konzumira duvanski proizvod, a ne i da služi hranu i piće, taj deo prostora moraće da zadovolji određene uslove.

„Zakon propisuje obavezu označavanja navedene prostorije kao prostora u kojem je dozvoljeno pušenje, minimalnu površinu od 10 metara kvadrnih, te maksimalnu površinu u odnosu na celokupan radni prostor – najviše 20 posto radnog prostora.

Ta prostorija mora biti izolovana na način da nije moguć protok duvanskog dima u ostali deo prostora i ne sme da bude namenjena za prolaz u druge prostore.

Predmetna prostorija takođe, mora da bude opremljena uređajima za ventilaciju, pepeljarama, protivpožarnim uređajima, prečišćavačima vazduha itd.”, navodi se u saopštenju

Poslove inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem zakona vrši Uprava za inspekcijske poslove i to preko zdravstvenih, sanitarnih, tržišnih i turističkih inspektora.

„Kao predlagaču zakona, Ministarstvu zdravlja, nije cilj kažnjavanje i prikupljanje prihoda po osnovu kazni. Primarni i osnovni cilj je zdravlje svakog pojedinca”, kazali su iz Ministarstva i dodali da je suština odredbi novog Zakona o ograničavanju upotrebe duvanskih proizvoda – zabrana pušenja u zatvorenim prostorima i to bez kompromisa.

Milisav Pajević

Niš sa 210 evropskih gradova u borbi protiv klimatskih promena

14.08.2019

Grad Niš se pridružio grupi 210 gradova širom Evrope, koji predstavljaju 62 miliona građana, čiji gradonačelnici i čelnici zahtevaju da Evropski savet i države članice intenziviraju posveđenost EU borbi protiv klimatskih promena, da pokažu liderstvo na globalnom nivou i ambicioznim pristupom predvode brz napredak u primeni Кlimatskog sporazuma iz Pariza (Paris Agreement).

Otvoreno pismo, koje su potpisali čelnici gradova iz 21 države – članice Evropske unije i sedam susednih zemalja, objavljeno je uoči konferencije „Budućnost Evrope“ koja je održana u Sibiu, Rumunija.

Njihovi zahtevi uključuju: razvijanje pravedne i inkluzivne evropske dugoročne klimatske strategije koja će pojačati otpornost na klimatske promene i obezbediti da se nivoi emisije štetnih gasova više nego prepolove do 2030. godine u odnosu na maksimalno dostignute vrednosti do 2020. godine i dostignu nultu neto emisiju do 2050. godine; unapređenje klimatskih i energetskih ciljeva EU do 2030. godine i ciljeva utvrđenih na nacionalnom nivou kako bi se obezbedila brza, pravedna i na klimatske promene otporna energetska tranzicija u skladu sa gore navedenim ciljevima; usklađivanje narednog dugoročnog budžeta EU sa ovom strategijom, elimisanje subvencija za fosilna goriva i pozicioniranje klimatskih aktivnosti kao prioritetnih u svim programima finansiranja; obavezivanje svih zemalja – članica Evropske unije da uspostave obavezujuće nulte neto ciljeve smanjenja emisije i ostale gore navedene ciljeve.

„Кao Gradonačelnik Niša izuzetno sam ponosan da svoje ime dodam ovom pismu koje potpisuju gradonačelnici iz cele Evrope“, rekao je Darko Bulatović, gradonačelnik Nišai dodao da niški građani imaju iste brige kao i građani cele Evrope, za svoju decu i za njihovu budućnost.

Grad Niš je spreman da predvodi svojim primerom energetsku tranziciju ka ugljeničko neutralnoj budućnosti, ali potrebna nam je podrška naše vlade i sa svih nivoa Evropske unije da bismo osigurali dostizanje ovih ambicioznih, ali neophodnih ciljeva. “

Milisav Pajević

Održana dva Međunarodna volonterska kampa „Sačuvajmo rit“

14.08.2019

Pokret gorana Vojvodine održao je dva Međunarodna volonterska kampa „Sačuvajmo rit“ u Sremskim Кarlovcima (1. kamp od 27. jula do 6. avgusta, a 2. kamp počeo 7. avgusta i završava se 16. avgusta.).

Podršku za realizaciju su nam pružili Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo omladine i sporta u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije preko programa „Mladi su zakon“.

Na kampovima je učestvovalo više od 40 stranih i domaćih volontera, zajedno sa radnicima JКP „Belilo“ iz Sremskih Кarlovaca, Patrijaršija srpske pravoslavne crkve i JP „Vojvodinašume“ – ŠG „Novi Sad“.

Godine 2017., kamp „Sačuvajmo rit“ je bio proglašen najuspešnijim radnim kampom u Srbiji.

Кarlovački dunavac je deo Specijalnog rezervata prirode „Кoviljsko-petrovaradinski rit“.

Od pre pet godina, Pokret gorana Vojvodine zajedno sa upravljačem JP „Vojvodinašume“, Opštinom Sremski Кarlovci i Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, radi na uklanjanju invazivnih vrsta biljaka i uređenju staze na Кarlovačkom dunavcu, sa ciljem restauracije, održavanja i unapređenja prirodnih ekosistema i predela, očuvanja ekološke celovitosti i održivog korišćenja prirodnih resursa za boravak građana u prirodi.

Milisav Pajević

Nastavljena izgradnja kanalizacione mreže u Elemiru kod Zrenjanina

14.08.2019

Elemir, kanalizaciona mreža — Foto: Grad Zrenjanin

Najznačajniji infrastrukturni projekat koji se trenutno realizuje u Elemiru je izgradnja kanalizacione mreže u ovom selu.

Tim povodom, gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, sa saradnicima, obišao je radove koji su uveliko u toku.

„Planirano je da se u ovoj fazi uradi 1,4 kilometra mreže, čija je vrednost više od 11 miliona dinara.

Po završetku ove faze biće realizovano preko 80 posto radova na kanalizaciji u Elemiru.

Ovi radovi izvode se sredsvima mesnog samodoprinosa i budžeta Grada Zrenjanina”, istakao je predsednik Saveta Mesne zajednice Elemir Milan Poučki.

On je napomenuo da je okvirni rok za dovršetak kompletne kanalizacije u selu kraj 2021. godine.

Najavio je da se u Elemiru pripremaju i drugi poslovi, kao što su čišćenje divljih deponija, ali i projekti izgradnje biciklističkih staza od sela do Babatova na Tisi i u drugom smeru do Zrenjanina.

Gradonačelnik Janjić bio je zadovoljan dinamikom radova u Elemiru.

„U gradnji fekalne kanalizacije najdalje smo odmakli u Elemiru, kada su u pitanju naseljena mesta.

Radovi će možda i pre najavljenog roka biti završeni. Ide nešto sporije, jer nema plaćanja priključka, a mi se trudimo da sve isfinansiramo bez učešća građana. Veoma sam ponosan na tu činjenicu”, rekao je Janjić prilikom obilaska radova u Elemiru.

On je podsetio da je izgradnja kanalizacije započeta i u Melencima, Ečki, Kleku, Lazarevu, Lukićevu i Stajićevu.

Janjić je najavio intenziviranje radova na gradnji kanalizacione mreže u tim selima u narednom periodu, kao i početak gradnje u još dva naseljena mesta.

„Radovi će se izvoditi u jesen ove i naročito na proleće sledeće godine, a priključak će biti besplatan i za žitelje tih mesta”, najavio je Janjić, uz podsećanje da je sam grad Zrenjanin pokriven kanalizacionom mrežom gotovo stopostotno.

U ime izvođača radova, firme „Graditelj NS“, Branko Kikanović referisao je da se trenutno radi takozvani sliv 8, i da su urađeni priključci za parnu stranu u ulici Žarka Zrenjanina.

Preostalo je još oko 400 metara trase, a ova faza radova biće završena za dvadesetak dana, naglasio je on.

Izvor: Grad Zrenjanin

Milisav Pajević

Uskoro međunarodni javni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje šetališta u Budvi

14.08.2019

Ministarstvo održivog razvoja i turizma – Direktorat Glavnog državnog arhitekte, u saradnji sa Javnim preduzećem za upravljanje morskim dobrom Crne Gore i Opštinom Budva, tokom septembra 2019. godine, objaviće međunarodni, javni, jednostepeni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje za šetalište u Budvi koje će obuhvatiti zaleđe Slovenske plaže i plaže u Bečićima, uključujući i njihovo povezivanje.

Cilj konkursa je otvaranje mogućnosti za kreiranje kvalitetnih i inovativnih predloga funkcionalnog i oblikovnog rešavanja Budvanskog šetališta, kao najznačajnije pešačke komunikacije – promenade tipa „lungo mare“.

Inače, je poznato da je to nazaobilazni atribut i element prepoznatljivosti mediteranskih naselja za koji, u ovom slučaju, kroz konkursna rešenja treba osmisliti adekvatnu fizionomiju.

Arhitektonsko rešenje uređenja zone šetališta, kao dominantnog urbanističkog obeležja Budve i Bečića, treba istovremeno da bude i impuls za adekvatna rešenja na planu sanacije zatečenog stanja u prostoru, posebno u kontaktnim zonama duž Budvanske rivijere.

Milisav Pajević

Da li je rešenje problema izlivanja mazuta u reku Moravicu blizu?

14.08.2019

Na teritoriji Ivanjice je proglašena vanredna situacija. Povod? Crne, masne naftne mrlje koje već tri dana plivaju tamošnjom rekom Moravicom i izazivaju širenje neprijatnog mirisa.

Opštinski komunalni inspektor Branko Raičević je rekao da je po prijavi građana inspekcija 12. avgusta izašla na teren. “Uvidom u atmosfersku kanalizaciju smo konstatovali da se izlio mazut iz cevi za grejanje Zavoda za rehabilitaciju”, objasnio je on.

“Ne mogu da kažem koji je uzrok, niti da li će neko za to snositi odgovornost. Važno nam je da što pre stopiramo izlivanje mazuta u Moravicu, jer ta reka ide ka Arilju, Požegi i Čačku i može napraviti veliku ekološku katastrofu u čitavoj zapadnoj Srbiji”, izjavio je tim povodom zamenik predsednika opštine Momčilo Mitrović.

I pored ogromnog napora lokalnih nadležnih službi u sanaciji kvara, ulje za loženje iz cisterne Zavoda za rehabilitaciju je i dalje oticalo u Moravicu, te su juče u pomoć pritekle i republičke institucije, Sektor za vanredne situacije i Srbijavode, kako bi se sprečilo ugrožavanje životne sredine većih razmera. Ukoliko bi tečno gorivo krenulo nizvodno, u opasnosti bi se našli i Arilje, Požega i Čačak.

Oko 70 tona mazuta iz Zavoda je u toku noći pretočeno u cisterne iz Uba, a zalihe će biti otpremljene u zdravstvene centre u Čačku i Užicu i u čačansku toplanu. Radnici Srbijavoda su takođe razvukli zaštitne mreže kako bi se zaustavilo dalje oticanje ulja za loženje.

Momčilo Mitrović je istakao da je sprečavanjem izlivanja mazuta u reku i nizvodno tokom Moravice najvažnije učinjeno i da su sve bliže rešenju.

U reku se izlilo oko 70 tona mazuta namenjenog predstojećoj grejnoj sezoni. Uprkos tome, JKP Ivanjica je poručilo da ispravnost vode za piće nije ugrožena zato što se vodozahvat nalazi 15 km uzvodno i da Ivanjčani nemaju razloga za brigu – barem što se toga tiče.

Jelena Kozbašić

1...861862863...1,673 Page 862 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM