U Beogradu je 12. septembra održana konferencija “Energetska efikasnost za nas – javno finansiranje energetske efikasnosti u privatnim zgradama”, u organizaciji Stalne konferencije gradova i opština i fondacije RES. Skup je organizovan sa ciljem da pokrene diskusiju između predstavnika različitih grupa aktera o aktuelnim pitanjima u vezi sa finansiranjem projekata unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stevica Deđanski, rekao je da su stambene zgrade u Srbiji, koje obuhvataju 27 miliona kvadrata i 60 odsto stambenog fonda, najmanje energetski efikasne, a da 300.000 kuća nema termoizolaciju i troši četiri-pet puta više energije nego kuće u EU.

“Ministarstvo je u energetskoj efikasnosti prepoznalo novi izvor energije i ulaže velike napore kako bi ubrzalo njegovo unapređenje”, rekao je Deđanski i dodao da se posle uvođenja takse za energetsku efikasnost od 1. jula ove godine radi na formiranju Fonda za eneregtsku efikasnost i da bi taj posao trebalo da bude završen do kraja godine, a da se očekuje da se na njegov račun slije oko deset miliona evra, a od EU grant.

“Očekujemo da to bude ozbiljan fond sa ozbiljnim sredstvima”, rekao je Deđanski.

Miodrag Gluščević, programski direktor za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti SKGO, istakao je da je unapređenje energetske efikasnosti “važno pitanje i da je moralo i ranije da se njime bavimo”.

“To pitanje zavređuje da dobije veći prioritet”, rekao je Gluščević.

Jedan od razloga što energetskoj sanaciji stambenog fonda nije posvećena pažnja proteklih godina je, prema njegovim rečima i to što nije postojao pravni osnov za ulaganja javnih sredstava u privatni stambeni fond do 2016. godine kada je donet Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Gligo Vuković rekao je da je prosečna efikasnost termoelektrane oko 40 odsto jer se energija rasipa u transportu i u potrošnji i da energetska efikasnost ima benefite koji se ne ogledaju samo u redukovanju potrošnje nego i u smanjenju troškova proizvodnje, prenosa i zagađenju životne sredine.

“Svaka zemlja mora na osnovu Direktive EU sama da donese planove o povećanju energetske efikasnosti, izabere podsticaje i realizuje projekte koji će smanjiti potrošnju energije”, rekao je Vuković i naveo da u Srbiji 70 odsto svih stambenih jedinica nema nikakvu izolaciju.

Dodao je da je za Srbiju iz IPA fondova EU predviđena godišnja donacija od oko 200 miliona evra i da nije realno očekivati da se za unapređenje energetske efikasnosti može odojiti više od 20 do 30 miliona evra godišnje.

U Hrvatskoj se, prema rečima vođe projekta energetske efikasnosti u zgradarstvu u Fondu za zaštitu okoline i energetske efikasnosti Hrvatske Mladena Ilijevića energetska efikasnost popravlja državnim novcem i novcem iz evropskih fondova pa je u poslednje dve godine u stambene zgrade uloženo preko 400 miliona evra.

“Rate kredita se vraćaju od novca koji se prikupi uplatom stanara za održavanje zgrada, a one koje su sanirane postigle su uštedu energije od 62 odsto”, rekao je Ilijević.

Izvor: SKGO